Poslanik Samoopredeljenja, Enver Dugoli (Dugolli) potvrdio je da mu je pre nekoliko dana stiglo pismo iz Specijalnog tužilaštva u Hagu, odnosno odgovor na njegov zahtev da pokrenu istragu o zločinima u zatvoru u Dubravi 1999. godine.
Dugoli je početkom maja meseca potvrdio da je podneo zahtev za pokretanje istrage, javio je tada RTK, navodeći da je ovaj poslanik jedan od preživelih.
„Činjenice su da je u tom masakru pogubljeno 116 zatvorenika, a jedan je nestao poput Ukšina Hotija. Ima svedoka koji su još živi i njihove rane govore same za sebe. Čak ni ovim svedocima nije potrebna zaštita identiteta”, rekao je Dugoli.
Kazao je da postoji dovoljno dokaza za podizanje optužnice, te da je na Specijalnom sudu da pokaže „da li je etnički ili nije“, odnosno da li samo sudi Albancima.
„Sećam se i imena onih koji su naredili i počinili ove zločine“, podvukao je Dugoli.
Ovaj poslanik oglasio se danas sa navodima da mu je stigao odgovor.
U pismu Specijalnog tužilaštva koje je objavio navodi se da su primili zahtev za „pokretanje istrage i podnošenje krivične prijave“.
Zahvaljuju mu se i navode da će ono što im je dostavljeno da pregleda kancelarija Tužioca.
Ujedno su od Dugolija zatražili kontakt informacije „u slučaju da se ukaže potreba za budućom korespondencijom“.
„Hvala svima na podršci. Nadam se da će Specijalizovano tužilaštvo stati na kraj nekažnjivosti visokih zvaničnika Srbije za ove monstruozne zločine, kao i da će iskoristiti priliku da konačno razjasni da li je Specijalni sud, ili nije, jednonacionalni sud“, kazao je i danas Dugoli.
Najviši prištinski zvaničnici već godinama obeležavaju 22. maj kao godišnjicu zločina u Dubravi, odakle šalju poruke i optužbe o „genocidu srpskog režima“ „najstrašnijem masakru“ i zločinu iz 1999. godine.
„Otprilike mesec dana pre nego što je Kosovo postalo slobodno, mašinerija genocidne moći Srbije ispoljila je svoju brutalnost prema albanskim zatvorenicima u zatvoru Dubrava, pri čemu su u periodu od 19. do 24. maja 1999. godine u zatvoru ubili 160 albanskih zatvorenika i naneli povrede 300 drugih“, kazala je tokom obeležavanja 24. godišnjice kosovska predsednica, Vjosa Osmani.
Srpski izvori
Za razliku od navoda Osmani i drugih prištinskih zvaničnika, Fond za humanitarno pravo iznosi drugačije podatke o broju ubijenih i ranjenih.
Ova organizacije je praktično predmet iz zaborava izvukla 2010, podnoseći krivičnu prijavu srpskom tužilaštvu za ratne zločine protiv 34 odgovornih za ubistvo više od 90 i ranjavanje više od 150 albanskih zatvorenika, 22. i 23. maja 1999. godine.
Kako je Peščanik 2013, izneo detalje optužnice haškog tužilaštva, „srpske snage su 22. maja 1999. naložile zatvorenicima da se postroje u dvorište sa ličnim stvarima zbog organizovane evakuacije u niški zatvor, a zatim otvorile vatru na njih iz automatskog oružja. Sledećeg dana su, stajalo je dalje u optužnici, bombama i hicima ubijani zatvorenici koji su preživeli prvo streljanje i pokušali da se sakriju u šahtovima i podrumima zatvorskog kompleksa“.
Kako je novinar Miloš Vasić pisao za Vreme 2011, zatvor u Dubravi kod Istoka, ili „Kazneno-popravni dom kod Istoka“, proradio je 1986, posle deset godina gradnje, i bio je jedan od najmodernijih zatvora u Evropi, prema proceni Državne bezbednosti iz izveštaja o događaju.
Kapacitet mu je bio 3.000 zatvorenika, a u trenutku prvog bombardovanja aviona NATO-a, u zatvoru je bilo – prema izveštaju DB-a – 1004 zatvorenika, 95 odsto albanske nacionalnosti.
Vasić je tada skrenuo pažnju i na najmanje dve verzije zvaničnih izveštaja, u koje je „Vreme“ imalo uvid, ali i da je srpsko tužilaštvo u istrazi utvrdilo da je u Dubravu, tadašnji Istok, „premeštena grupa osuđenika za najteža krivična dela, njih najmanje trinaest (većina na po 20 godina). Uz njih je išla i pošiljka oružja: 39 automatskih pušaka, 12 puškomitraljeza i veća količina ručnih bombi i streljačke municije, sve iz zaliha KPD Zabela, namenjena straži u Istoku, uredno zavedena i popisana“.
Vreme 2010: „Bilo kako bilo, toj trinaestorici podeljeno je pomenuto oružje i njime su bili uredno zaduženi, na reverse i potpise. Onda je počeo pokolj: po saznanjima Tužilaštva za ratne zločine, najmanje 93 zatvorenika iz KPZ Istok ubijeno je u periodu 19–21. maj 1999. hicima iz streljačkog naoružanja i ručnim bombama. Bila su, kažu u Tužilaštvu, dva pristupa: jedne su okupili u trpezariji da im podele cigarete; podelili su im cigarete i onda ih pobili; nije im bilo žao ni cigareta, ni municije. Druga grupa postrojena je na igralištu i pokošena rafalima. Sahranjeni su u bar jednoj masovnoj grobnici, a NATO je okrivljen za njihovu smrt. Osuđenici iz Zabele onda su uredno razdužili naoružanje, vraćeni su u Požarevac i dobili su po dvadeset dana dopusta; neki su se vratili, a neki nisu“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
