Porodica sa 6 članova živi u štali, bez hleba i bez odeće za decu

Izvor: Zeri (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; jučerašnje izdanje)

Porodica sa šest članova živi u štali, bez hleba i bez odeće za decu.

Dva roditelja, Fatmir i Ljumnije Cakoli, u Kriljevu, Kamenici, svaki dan se mole da sunčani dani potraju i da njihovo četvoro dece zaspi, a da ne pokisnu od kiše koja sa krova prodire na vlažna tela koja leže na sunđerima, u jednoj jedinoj sobi ove porodice, u kojoj žive od posle rata. Improvizovana kuća od kravlje staje jedino je sklonište za ovu šestočlanu porodicu.

Nezaposlen i bez ikakve socijalne pomoći, glava porodice Cakoli ne uspeva da obezbedi hleb za svoje četvoro dece, prenosi „Zeri.info“.

Oba roditelja mole se da u ovim uslovima ne dožive još jednu zimu.

Oni se svakodnevno bore sa siromaštvom kako bi svoju decu održali u životu. Njihova je molitva usmerena na hleb na trpezi i drvo za ogrev.

Mnogo je slučajeva kada hleb izostane sa stola.

Dok otac Fatmir pokušava da zatvori rupe u krovu i zidu kako hladnoća ne bi prodrla u „kuću“, majka Ljumnije pokušava da im brašno potraje još nekoliko dana. Oba roditelja se bore sa siromaštvom kako bi njihova deca porasla.

Ljumnije Cakoli pokazuje da njenoj magiji brašno često nedostaje.

„Bez hrane smo i tako stanemo, ponekad tako bude, šta da radim …“, kaže ona.

Majka Ljumnije kaže da postoje čitave noći kada ne spava razmišljajući šta da sakupi deci sledeći dan.

Dovoljno je da ima brašna. Iako dotrajali šporet ne peče hranu, ona kaže da će nekako napraviti samo da ima brašna.

„Kuvaj ovde, peci ovde, spavaj ovde, ovde devojčica i dečak uče“, kaže Ljumnija.

Kaže da bi, kada bi imala piliće ili krave, brinula o njima i proizvodila bar mleko i jaja za decu.

Da imaju novac, kupili bi kravlje mleko.

Glava porodice Fatmir Cakoli kaže da nemaju gde da se uzajme, jer nemaju čime da povrate dug.

„Tokom zime, svih šest članova spavaju ovde zajedno, na ovom mestu, 4 sa 4 metra. Veoma je hladno, ovde nam je spavaća soba, kuhinja, pored ovog prostora pretvorenog u ovu sobu, to je naša kuća“, kaže Cakoli za „Zeri“.

Pokušao je da zatvori rupe kako hladnoća i kiša ne bi prodrli u sobu. Čak ni ovaj njegov trud nije uspeo. Hladnoća je prodrla.

Cakoli kaže da nikada nije mislio da na Kosovu može da dobije podršku ijedne institucije.

„Tražio sam posao, nema, tražio sam pomoć da izgradim kuću, nisam dobio pomoć. Ne znam kako se to radi. Svojim bih rukama otvorio grob da uđem u njega, da umrem, kada bi neko sagradio kuću mojoj deci. Danas da umrem s ćefom“, rekao je Cakoli.

Jedina njegovu nada za krov nad glavom nisu više institucije, već građani.

„Molim donatore svuda u dijaspori da doniraju cent za siromašne porodice poput mene i drugih prijatelja“, rekao je.

Priznaje da ih je siromaštvo pratilo i ranije.

„I ranije, u vrlo smo teškoj situaciji, nezaposleni, bez škole. Naši roditelji nisu imali uslove da nas školuju i sada nam je žao“.

Sada kaže da se, u nedostatku ekonomskih uslova, njegova sudbina prenosi na decu da i ona ostanu bez škole.

Ne primaju socijalnu pomoć od države.

Seća se kako je nekoliko puta pokušao da nađe posao. Nije mu nedostajala zainteresovanost da radi kako bi obezbedio hleb i odeću za decu, ali nikada nije dobio pozitivan odgovor.

„Ne, ne primam socijalnu pomoć, niti dobijam pomoć, osim pri Crvenom krstu, otkad je počela pandemija, ponudili su mi pomoć jer je nisam ranije primao. Tokom pandemije hranu sam imao samo za tri dana“, kaže Cakoli za „Zeri“.

Kao da to nije dovoljno, glava porodice Fatmir ima problema da obezbedi lek za svog 11-godišnjeg sina Arljinda, koji je pre pet godina doživeo moždani udar.

„Živim u uslovima kao što sami vidite, sin mi je bolestan, doživeo je udar kada je imao 7 godina, hranimo ga žitaricama. S protokom vremena, sin će biti bolje. Od 8, 10 evra koštaju lekovi, kaže on, pokazujući da je dečaku terapija završena i više nema lekova.

„Samo za još jedan dan imam lekove za sina. Nisam imao gde da tražim pomoć. Izašao sam pre 06:00 da berem pečurke da bih ih prodao i dečaku pružio medicinsku pomoć“, kaže Cakoli.

Usled siromaštva dve ćerke su bile prisliljene da napuste školu. Školu su pohađale tek do devetog razreda i tu se završio njihov školski život. Treća devojčica koja je sa velikim uspehom sada stigla do devetog razreda, rizikuje da doživi sudbinu dve starije sestre, i da ne pohađa dalje školu.

Otac Fatmir se rasplače čim ga se upita o kćerkama koje su prekinule sa nastavom.

„Nismo imali ni odeće ni novca za devojčice koje pohađaju školu. Ništa im nisam mogao ponuditi da nastave školovanje posle devetog razreda ovde u selu, one su veoma uzorne, nismo ih mogli dalje poslati“, kaže Cakoli.

Guši se u suzama dok pokušava da objasni koliko je roditelju teško da detetu prekine školovanje.

„Treća devojčica je u devetom razredu, dobra je“, kaže on, zabrinut da će i ona doživeti sudbinu sestara i da neće nastaviti školu.

Za sve zainteresovane koji žele da pomognu ovoj porodici, ovo je kontakt glave porodice – Fatmir Cakoll, broj telefona: 045293417, kao i broj bankovnog računa: 1507011002057986, Raiffeisen Bank Kosovo – za međunarodne transfere.