Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)
Tačno 48,4 odsto kosovskih građana spremno je da napusti zemlju, tvrdi se na osnovu rezultata istraživanja Grupe za pravne i političke studije.
Na osnovu podataka ankete u kojoj je učestvovalo 1.065 građana u zemlji, i koja je sprovedena ove godine, GLPS je objavio zabrinjavajuće podatke u vezi sa spremnošću na iseljenje. Izveštaj pokazuje da je u zemlji još gore nego 2015. godine kada je postojao talas ilegalnog odlaska građana.
U anketi sprovedenoj ove godine, građani su upitani o efektima pandemije kako bi utvrdili da li su posledice pandemije uticale na spremnost građana za migraciju, doznake iz inostranstva i zaposlenje.
„Nalazi istraživanja pokazuju zabrinjavajući rezultat jer se beleži do sada najveći procenat onih koji su spremni da migriraju, čak i veći nego tokom velikog talasa migracije 2015. godine. Tačnije, 48,4% ispitanika spremno je da migrira. Spremnost za migraciju porasla je za 23% i 30% u 2020. godini, u poređenju na 2015. odnosno 2019. godinu“, navodi se u saopštenju GLPS-a, koji dodaje da se ova trenutna velika spremnost za iseljenjem ne odražava i na stepen ilegalne migracije.
Statistika Eurostata pokazuje da se broj tražilaca azila među stanovnicima Kosova znatno smanjio u 2019. godini u poređenju sa pre četiri godine – opao je sa 73.000 zahteva na 2.300.
Rezultati ankete pokazali su da bi više od 60 odsto građana koji žele da odu razmotrilo trajnu migraciju. Rezultati pokazuju da su nedostatak nade za ekonomsku, političku i socijalnu situaciju glavni razlozi želje za odlaskom.
Većina ispitanika koji su spremni da migriraju krive vladu i stranke, što ukazuje na neuspeh institucija da ispune očekivanja građana.
„Za razliku od prethodnih anketa, tri glavna razloga koja bi ubedila pojedince da ne migriraju su bolje mogućnosti zapošljavanja i dostojanstvene zarade, politička stabilnost i poboljšana ekonomska situacija. Podaci sugerišu da je spremnost za migraciju veća među porodicama koje prijave da su dobile doznake“, navodi se u obrazloženju razloga koji mogu ove godine da uvere ljude da ne napuštaju Kosovo.
Ispostavilo se da je spremnost za napuštanje zemlje veća kod muškaraca nego kod žena. Spremnost ovog pola za iseljenje raste iz godine u godinu. Podaci pokazuju da su mlađe generacije spremne za odlazak.
Prema istraživanju GLPS, najveća spremnost za migraciju izmerena je u Prištini – 56 procenata.
Sezonski radnici (78,8%), radnici u privatnom sektoru (66,8%) i studenti (54,5) su kategorije u kojima se beleži najveći procenat spremnosti za migraciju.
Kada je u pitanju obrazovanje, spremnost za migriranje veća je kod onih koji su završili nekoliko godina srednjoškolskog obrazovanja, onima sa srednjom školom i studentima.
Pojedinci sa nižim prihodima, između 150 i 300 evra, kategorija su sa najvećom spremnošću za odlazak. Oko 43,7 odsto građana sa ličnim prihodima između 900 i 1.200 evra spremno je da migrira, a za to krivi uglavnom politiku.
Ispitanici tvrde i da je pandemija uticala na učestalost doznaka. Prema podacima, dijaspora je od početka ove godine do oktobra poslala oko 800 miliona evra.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
