Politizacija bezbednosnih struktura ide na štetu bezbednosti Kosova

Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Piše: Augustin Paljokaj (Palokaj)

Dogovor Kosova i NATO-a o (ne)slanju KBS-a na sever od početka je bio politički kompromis – sada se politizuje sa svih strana, na štetu i bezbednosti i samog KBS-a

Tragedija koja se dogodila na severu Kosova ponovo je vratila u fokus prisustvo Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u tom delu zemlje. U okruženju u kojem je javni diskurs duboko kontaminiran, kao što je to slučaj na Kosovu, zaboravljena je sama žrtva, dok je debata o KBS-u preuzela primat. A u toj debati, kao i u mnogim drugima, istina nije od velike važnosti – argumenti se koriste selektivno, prema potrebi.

Nije bilo potrebe da se dolazak stručnjaka KBS-a, koji su došli kako bi pomogli u izvlačenju tela nastradalog mladića iz jezera, pretvara u politički spektakl i veliča kao čin izuzetne hrabrosti. Uostalom, činjenica je da KBS ne može da ode na sever zemlje bez saglasnosti NATO-a – a odlazak bez takve saglasnosti značio bi direktan sukob sa ključnim članicama Alijanse, onima koje su oslobodile Kosovo, pomagale njegovu obnovu i priznale njegovu nezavisnost.

Kako je došlo do ograničenja prisustva KBS-a na severu?

Dogovori između Kosova i NATO-a o načinu (ne)slanja KBS-a na sever su od početka bili rezultat političkog pritiska. Zahtev Srbije za takvim „garancijama“ imao je isključivo političku pozadinu. Danas, svako slanje jedinica KBS-a na sever politizuje se i sa kosovske strane, što šteti i samim bezbednosnim snagama i stabilnosti u zemlji.

U pozadini svega nalazio se višegodišnji cilj Srbije – podela Kosova. U više navrata Beograd je radio na stvaranju „realnosti na terenu“, kako bi ojačao argumentaciju u dijalogu. Cilj je uvek bio isti – da se sever tretira drugačije, da dobije „poseban status“, „specijalan tretman“ ili neku formu autonomije. O ovome su evropski i američki zvaničnici otvoreno govorili u razgovorima sa novinarima u Briselu. Iako NATO nije bio direktno uključen u dijalog, bio je redovno informisan, budući da sve što utiče na bezbednost spada u njegovu nadležnost.

Uloga NATO-a i „dogovor pisama“

Kada su 2013. strane potpisale prvi Briselski sporazum, Beograd je zatražio dodatno vreme – pauzu – tokom koje je tražio garancije, i to ne samo od EU, već i od NATO-a. Konkretno, Srbija je zatražila garancije da jedinice KBS-a ne mogu biti poslate na sever, a poželjno ni specijalne jedinice Kosovske policije.

NATO je odgovorio da nema nadležnosti nad Policijom Kosova, ali da, s obzirom na to da ima ključnu ulogu u formiranju i obuci KBS-a (koja tada još nije bila vojska), može pomoći u uspostavljanju dogovora o koordinaciji. Ovaj dogovor je formalizovan razmenom pisama između tadašnjeg premijera Kosova Hašima Tačija i tadašnjeg generalnog sekretara NATO-a Andersa Foga Rasmusena.

Taj dogovor nije predviđao zabranu, već koordinaciju i obavezu pribavljanja saglasnosti komandanta KFOR-a za svaki ulazak KBS-a na sever. „Koha Ditore“ je još tada objavila sadržaj pisma, koje dakle nije predstavljalo nikakvu tajnu za javnost. Ti dogovori su do danas poštovani – i s pravom, jer održavanje poverenja između Kosova i NATO-a je ključno.

Beograd pokušava da proširi dogovor i na Policiju

Beograd je, međutim, insistirao da se isti režim odnosi i na specijalne jedinice Kosovske policije. U tome su mu, nažalost, pomogli i neki neodgovorni evropski zvaničnici. Tako je često iz Brisela nezvanično stizala poruka da „specijalci ne mogu na sever“, što se predstavljalo kao rezultat dijaloga. Međutim, kada je od EU zatraženo zvanično objašnjenje da li se Kosovo obavezalo da neće slati specijalce na sever, stigao je odgovor: „Iako ne postoji takva formalna obaveza iz dijaloga – ustalila se praksa da se specijalne jedinice ne šalju na sever.“

Ovakvo tumačenje faktički je legitimisalo propagandu Beograda. Posledica: huškačka retorika i napadi na kosovske specijalne jedinice. Godinama se iz vrha vlasti u Beogradu moglo čuti da „šiptarska čizma nema šta da traži na severu“ ili da „fašističke falange iz Prištine ne smeju kročiti na sever“.

Vučić i „dokaz“ iz pisma NATO-u

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić često je na konferencijama za štampu pokazivao jedno pismo koje je nazivao „dokazom“ da „Priština ne sme da šalje svoje bande na sever“, misleći na specijalce. Veruje se da se i tada pozivao upravo na pismo koje je Tači poslao Rasmusenu. Čak i kada je, pod međunarodnim pritiskom, izrazio žaljenje zbog ubistva policajca Agima Bunjakua u Banjskoj, nije izdržao da ne doda: „Šta je on imao da traži tamo gore?“

Zaključak: Politizacija na štetu bezbednosti

Ne postoji nijedan racionalan razlog, ni sa bezbednosnog aspekta, da se prisustvo KBS-a na severu ograničava – naročito ako se uzme u obzir da su ti dogovori nastali dok KBS još nije bila vojska, već civilna zaštita. Ako je KBS višenacionalna snaga, ako Kosovo tvrdi da je jedinstvena i nedeljiva teritorija, zašto bi se njenim institucijama ograničavalo delovanje u nekom delu zemlje?

Argument da se „lokalno stanovništvo plaši“ je previše subjektivan. Pravi razlozi su uvek bili politički. No, bez obzira na to, Kosovo mora da poštuje preuzete obaveze – čak i one koje su preuzete od strane lidera koji danas nisu na vlasti i koje možda nisu bile mudre. Jer, instrumentalizacija KBS-a, policije, tužilaštva, sudstva ili bilo koje nezavisne institucije u političke svrhe – šteti državi.

Ako se svaki odlazak KBS-a na sever bude prikazivao kao politički trijumf, to bi u budućnosti moglo dovesti do toga da NATO počne da oklijeva sa davanjem saglasnosti – upravo kako bi sprečio takve političke zloupotrebe.

Ali ne samo Kosovo – i NATO, i EU, i međunarodni diplomati u Prištini moraju se uzdržati od politizacije bezbednosnih pitanja. Jer i to direktno šteti bezbednosti.

Pročitajte više:

KDI traži odgovornost institucija za utapanje mladića na Gazivodama

I ambasada Italije pružila podršku KFOR-u nakon akcije potrage na jezeru Gazivode

Kosovsko ministarstvo odbrane: Ne moramo da komentarišemo reakcije ambasada

Ambasada V. Britanije: Tesna saradnja između KFOR-a, KBS-a i drugih snaga bezbednosti od ključnog značaja za uspeh misije KFOR

Kurti se zahvalio institucijama i uputio saučešće porodici utopljenog mladića

Samoopredeljenje negira optužbe o manipulaciji fotografije sa KBS na Severu: „Autentična i lako proverljiva“

Nemačka i Francuska reagovale na politizaciju angažovanja KBS-a u akciji potrage za nestalim mladićem

KBS na Severu uz dozvolu KFOR-a: Telo pronađeno, vozila ‘nestala’, tragedija u senci politike

Pronađeno telo mladića za kojim se tragalo u jezeru Gazivode

Nižu se optužbe na račun Samoopredeljenja za zloupotrebu nesreće mladića na jezeru Gazivode

Vljora Čitaku optužila aktuelnu vladu da zloupotrebljava slučaj mladića na jezeru Gazivode

Samoopredeljenje: KBS prvi put kao vojska na severu; Statistika: Najmanje treći

KFOR potvrdio da je odobrio dolazak KBS na Sever: Njihovi ronioci tragaju za telom…

KBS na jezeru Gazivode, sproveo ih KFOR, tragaju za mladićem

Ponoš: Locirano telo mladića u Gazivodskom jezeru, Kurti usporio potragu da bi KBS došle na sever

Skočio sa mosta na Kolašinskim stenama i nije isplivao iz Gazivodskog jezera, policija traga