U junu se očekuje da se u EU definišu kriterijumi za otvaranje poglavlja 35 i utvrdi način na koji će to biti ostvareno, a za sada niko ne zna kako će izgledati pregovori o poglavlju 35. O poglavlju 35 vlada najveća nepoznanica u odnosu na ostala poglavlja na putu Srbije u procesu pridruživanja EU i to ne samo u javnosti, već i među predstavnicima vlasti i civilnog društva i ono je pod specijalnim tretmanom, odnosno, radi se o posebnom slučaju. Tzv. skrining riport u vezi sa ovim poglavljem nije napisan, istovremeno dok stručna javnost postavlja pitanja zašto ovakav izveštaj nije objavljen. Kada se skrining riport bude i napisao, veruje se da će se u njemu navesti "sav napredak, koji nije mali", a koji je Srbija do sada postigla u procesu pridruživanja EU. Ipak, dok građani Srbije slušaju "čudne i nerazumljive reči" u vezi sa ovim poglavljem, koje se ne otvara i o kojem vlada nepoznanica, istovremeno opada i njihovo poverenje u vrednosti i uspeh EU. Ovo su neke od ključnih informacija koje su se danas čule na sastanku koje su predstavnici civilnog društva u Srbiji imali sa direktorom Kancelarije za KiM, Markom Đurićem, a nakon više pokušaja u proteklim mesecima da se Radna grupa 21 Nacionalnog konventa Srbije, sastavljena od predstavnika oko petnaestak civilnih organizacija, sastane sa čelnim čovekom ove vladine kancelarije. Na sastanku, na kojem su učestvovali i predstavnici pojedinih organizacija sa Severa Kosova, kao i organizacija koje sprovode brojne projekte na Kosovu i Metohiji, dogovoreno je i da se ovakvi sastanci od sada održavaju na mesečnom nivou, a zajednička ocena jeste da se među civilnim društvom i predstavnicima vlasti izgradi partnerski odnos zasnovan na dvosmernoj komunikaciji i saradnji. Sastanak je održan pod tzv. Chattam House Rules – pravilima i sastanku su pored Đurića, iz Kancelarije za KiM, prisustvovali i vršilac dužnosti direktora Kancelarije za koordinacione poslove u pregovaračkom procesu sa Prištinom, general Dragan Vladisavljević, Đurićev zamenik – Željko Jović, srpski oficir za vezu Dejan Pavićević i njegov zamenik Predrag Nikolić.
Predstavnici civilnog društva su pohvalili nove napore i inicijativu vladinih predstavnika na povećanju transparentnosti i odgovornog informisanja građana Srbije u vezi sa briselskim pregovaračkim procesom, ali je naglašeno i to da su upravo organizacije civilnog društva u protekle četiri godine "radile posao države" kada je u pitanju informisanje građana.
"Lako sam nalazila sagovornike u Prištini i na Severu Kosova, ali teško pronalazim sagovornika od strane naše države. Umesto zida ćutanja i poluinformacija, pohvaljujem svakako ovaj napor da započnemo dijalog," rekla je jedna od učesnica.
|
Kancelarija za KiM: Postoji veliki prostor za unapređenje saradnje Kako je saopšteno iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju, nakon ovog sastanka, Đurić je konstatovao da postoji veliki prostor za unapređenje saradnje državnih institucija Srbije i civilnog društva na realizaciji ciljeva u vezi sa Kosovom i Metohijom i evropskim integracijama Srbije. Đurić je predstavnike petnaestak nevladinih organizacija, formalno angažovanih u Radnoj grupi 21 Nacionalnog konventa o EU, "u otvorenom razgovoru" upoznao sa situacijom u vezi sa tokom dijaloga Beograda i Prištine i otvaranjem poglavlja 35. "Potencijalno najveći prostor za doprinos nevladinog sektora procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine, kako je istaknuto tokom razgovora, jeste u kreiranju šireg prostora za javnu debatu i snaženju administrativnih kapaciteta na KiM, pre svega kroz dugoročan proces stvaranja mladih lidera. Konstantovano je da nevladine organizacije mogu biti dragocena analitička baza u procesu pregovora i neko ko će briselski dijalog i evrointegracije na jednostavniji i razumljiviji način približiti građanima Srbije," naglašava ova kancelarija. Koordinator Radne grupe 21 Nacionalnog konventa o EU, direktor Centra za praktičnu politiku, Dragan Popović, konstatovao je da je najvažnije dostignuće današnjeg sastanka to što je saradnja Nacionalnog konventa i Kancelarije za KiM počela i ponudio ekspertizu nevladinog sektora kako bi se olakšao i ubrzao proces pregovora Srbije sa EU. Nevladine organizacije će, kako je rekao Popović, aktivno lobirati kako bi ove godine bila otvorena prva pregovaračka poglavlja sa EU i to je područje na kojem one mogu biti saveznici sa Vladom Srbije. |
"Potrebno je zauzeti proaktivan stav kada je u pitanju odgovorno informisanje javnosti, te da sve što radite u ovom domenu, drugim rečima, prevedete na rečnik običnog građanina, da i njemu bude jasno šta pregovarači zastupaju i dogovaraju," naglasili su pojedini predstavnici civilnog društva u uvodnom delu, dodajući da se civilno društvo u Srbiji može "iskoristiti" kao "gromobran", jer ono može "da iskoči iz svog mandata i dalje u odnosu na vladu".
"Ne koegzistencija jedni pored drugih, već partneri u dijalogu"
Govoreći o osnovnom, polaznom obliku saradnje između predstavnika civilnog društva i vlasti Srbije, predstavnici civilnog društva su naglasili:
"Mi ne treba da koegzistiramo jedni pored drugih. Umesto toga, bolje je imati pristup da smo mi partneri u dijalogu, da pohvalimo kada treba, da alarmiramo, ukažemo i ponudimo rešenje onda kada je sa druge strane to potrebno. To će civilno društvo uvek da radi, bez obzira ko će biti na vlasti."
"Viši nivo partnerske saradnje – spustiti dijalog na teren"
"Viši nivo partnerske saradnje bi svakako bio spuštanje dijaloga sa vrha vlasti na dijalog sa ljudima na terenu," dodali su predstavnici civilnog društva, pri čemu je takođe naglašeno da i organizacije srpskog civilnog društva sa Kosova i Metohije treba da budu uključene u dalji rad ove radne grupe, "makar i kao posmatrači", jer se radi o direktnom uticaju na život građana na Kosovu i Metohiji.
"Organizovani centri moći miniraju briselski dijalog i unose paniku"
Upućene su i kritike pojedinih govornika na račun "organizovanih centara moći" koji preko medija "miniraju" briselski pregovarački proces i "unose paniku", čime se radi protiv normalizacije odnosa Srba i Albanaca, iako nije precizirano na kakve se "centre moći" misli. Takođe, navođeni su primeri "zapaljive retorike" političara i medija, na koje bi predstavnici vlasti moralo da utiču i sa kojom se ne doprinosi normalizaciji odnosa, a kao jedan od primera, jedna od učesnica navela je medijske napise i izjave političara o "Velikoj Albaniji" kojima se, po njenom mišljenju, unosi panika i plaši javnost, što "nije u redu" kada se istovremeno radi na dijalogu Kosova i Srbije.
"Kritičko razmišljanje ne minira sporazum i normalizaciju"
Sa druge strane, od predstavnika civilnog društva sa Kosova i Metohije čulo se i mišljenje da u Srbiji vlada isključivost društvenog diskursa "ili-ili", odnosno stanovište u javnosti da ako "ste za Briselski sporazum, niste protiv njega, odnosno ako ste protiv Briselskog, onda niste za".
Istaknuto je da podsticanje kritičkog razmišljanja građana u vezi sa briselskim pregovaračkim procesom, ne znači nužno "miniranje sporazuma", posebno ne normalizacije, te da se normalizacija odnosa između Srba u Srbiji i kosovskih Albanaca ne može ostvariti bez neposrednog učešća zajednice kosovskih Srba, ali i detaljnog upoznavanja sa situacijom na terenu.
"Beograd ne može da popravi odnose sa Albancima bez Srba sa Kosova i Metohije"
"Srbija treba izgrađivati partnerski odnos i popravljati odnos sa Albancima. Verujte, to ne možete nikada iz Beograda uraditi, a da tu normalizaciju odnosa ne iznesu sami građani – Srbi sa Kosova i Metohije, te u tom smislu mislim da kod svih nas postoji, bez obzira na politička dešavanja – ljudi su vrlo pragmatični, razumeju situaciju, postoji jedan pozitivan impuls da se uključe u proces pregovora i dijalog, a čini mi se da nam je jedina prepreka na tom putu, u ovom trenutku – sam Beograd," navela je jedna od učesnica sa Kosova i Metohije.
"Sve češći glasovi sa Severa: 'Pa izvinite, ja više verujem Editi Tahiri, ona me do sada nije nikada slagala'"
"Pitanje transparentosti koje provejava tokom samog sastanka je posebno za nas sa Severa ključ. Mi možemo da razumemo situaciju da, zarad uspeha procesa pregovora, određene stvari ne budu previše transparentne i to je sasvim jasno iz diplomatske prakse. Međutim, ako to traje već dve godine, ono što mi sve češće vidimo na terenu, kroz istraživanja, fokus grupe i razgovore sa građanima, jeste sve veće nepoverenje, strah, pre svega, čak i u svoju državu. Postoje sve češći glasovi koji kažu, 'pa izvinite, ja više verujem Editi Tahiri, ona me do sada nije nikada slagala o svemu što se desilo u procesu, u odnosu na ono što se govori u Beogradu, tako da mislim da je važno da se otvori ta neka priča javnosti u vezi sa onim što se dešava dole, jer mi imamo situacije kada nam gradonačelnici kažu, 'ja ne znam šta se dešava ja nisam u to upućen," rekao je još jedan predstavnik civilnog društva sa Severa Kosova.
Predstavnici sa Kosova su naglasili da u Beogradu vlada nepoznanica kada je u pitanju detaljna obaveštenost sa situacijom i u albanskoj i u srpskoj zajednici na Kosovu i Metohiji, iako su dva mesta udaljena jedno od drugog na par stotina kilometara.
Nacionalni konvent Srbije čini preko 500 organizacija civilnog društva, čiji je zadatak da prate proces priključivanja Srbije EU, a Radna grupa 21 se bavi monitoringom otvaranja poglavlja 35, kojem je pridodato pitanje Kosova. Civilni sektor u Srbiji, za razliku od Crne Gore, nije uključen u radne grupe ekskluzivnog pregovarača sa EU, što je uloga državnih institucija, te kao takav, svojom preporukama može direktno da utiče na povećanje kvaliteta priprema predloga Srbije za pregovaranje sa EU. Nacionalni konvent radi na osnovu odluke srpskog parlamenta, a na prošlonedeljnom sastanku predstavnika civilnog društva sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem zaključeno je i da će se uskoro inicirati donošenje procedure za uvažavanje preporuka koje ove radne grupe Nacionalnog konventa budu donele.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
