Podrška Berlina za što skorije otvaranje poglavlja

Šef nemačke diplomatije, Frank Valter Štajnmajer, poručio je u Beogradu da će Berlin podržati otvaranje prvih poglavlja u pregovorima sa EU i da nema novih uslova, dok su srpski zvaničnici istakli nikad bolje odnose dve zemlje, kao i to da se u dijalogu sa Prištinom neke granice ne mogu preći.

Predsednik Srbije Tomislav Nikolić je u razgovoru sa Štajnmajerom poručio da bi bilo jako dobro ako bi EU poslala jasnu i nedvosmislenu poruku da podržava sve ono što je Srbija do sada učinila, tako što bi uskoro otvorila prva poglavlja pristupnih pregovora.

"Za nas, za građane Srbije, to bi bio znak da smo na dobrom putu," rekao je on, dodavši da je Srbija konstruktivnim prilazom u rešavanju brojnih zatečenih problema zaslužila takav gest.

"Mi nećemo prekidati pregovore sa Prištinom, ali ne bismo voleli kada bi se Briselski sporazum doživljavao kao spisak obaveza koje Srbija treba da ispuni. U ovom sporazumu postoje dve strane potpisnice, a do sada nismo primetili postojanje volje Prištine da ispuni svoje obaveze," istakao je Nikolić.

Štajnmajer je istakao da je primetan jedan snažan impuls reformi u Srbiji, da je situacija znatno bolja nego pre nekoliko godina, a i da su odnosi dve zemlje znatno bolji nego pre nekoliko godina, što je jako važno.

Jasan je i napredak Srbije ka punopravnom članstvu u EU i Nemačka ostaje iskreni partner Srbije na njenom putu ka ujedinjenoj Evropi, rekao je nemački ministar.

"Srbija je ispunila brojne uslove koji su postavljeni pred nju. Što se tiče Briselskog sporazuma, nećemo dozvoliti da Priština izbegne svoje obaveze. U saradnji sa partnerima iz Evropske unije, nadam se da ćemo uskoro moći da načinimo pomake oko formiranja Zajednice srpskih opština," rekao je Štajnmajer.

Kada je reč o otvaranju poglavlja u pregovorima sa EU, Štajnmajer je izrazio sigurnost da će se u ovoj godini napredovati po tom pitanju.

"Na evropskom nivou, treba voditi debatu bez pripisivanja krivica, u daljem prevazilaženju prepreka. Nemačka će biti na strani Srbije da se u što skorije vreme omogući otvaranje prvih poglavlja," rekao je on posle razgovora sa premijerom Aleksandrom Vučićem.

Nemački ministar, koji je doputovao dan nakon što je Vlada Srbije obeležila godinu dana rada, preneo je da je Nemačka impresionirana reformskim naporima koje je vlada prokazala kako bi učinila ekonomsko okruženje atraktivnijim za strane investitore, ali i da domaćem stanovništvu poboljšala uslove života.

Štajnmajer smatra da Nemačka i Srbija nisu iskoristile sav ekonomski potencijal usled ekonomske situacije u svetu, ali to ne znači da je vreme za skepticizam.

Srbiji je odao puno priznanje za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, posebno kad je reč o naperetku u primeni briselskih dogovora, naglasivši da je nekoliko tačaka još otvoreno, ali da odgovornost u tim slučajevima nije samo na strani Beograda.

Vučić je poručio je da Srbija i Nemačka u svojoj savremenoj istoriji trenutno imaju najbolje moguće odnose i da je to velika čast i veoma značajno za Srbiju i njenu budućnost i napredak.

On je informisao gosta šta je Srbija uradila na polju reformi, kakve političke reforme namerava da preduzme i šta je uradila na evropskom putu i izrazio nadu da će postignuti rezultati biti priznati i poštovani u zemljama EU, kao što su poštovani od strane najznačajnije zemlje EU – Nemačke.

Kada je reč o otvaranju poglavlja, Vučić je rekao da odluka o tome nije na Srbiji, već na evropskim partnerima, kao i da se tu ne radi o reformama, već o odnosu sa Prištinom.

"Radi se o nekim pitanjima iz Briselskog sporazuma, kao što je Zajednica srpskih opština i nekim koja su izvan Briselskog sporazuma. Daćemo sve od sebe da, čuvajući naše nacionalne i državne interese, postignemno sporazume tamo gde možemo," rekao je Vučić.

On je istakao da ima tema o kojima ne može ni da razgovara i da ako neko želi dogovor, onda mora da to da pokaže.

Vučić je ponovio da Srbija neće priznati nezavisnost Kosova i da dijalogom sa Prištinom želi uspostavljanje racionalnih i razumnih odnosa, ali tako da oni ne budu smentnja ni pretnja nikome na Balkanu.

Štajnamajer je imao i bilateralni susret sa šefom srpske diplomatije, Ivicom Dačićem, koji je kao predsedavajući OEBS-a, nakon toga održao i sastanak Trojke kojem su prisustvovali Štajnmajer i ministar spoljnih poslova Švajcarske, Didije Burkhalter.

Štajnmajer je na zajedničkoj konferenciji za novinare razvejao sumnje da pred Srbijom stoje neki novi uslovi na putu ka EU.

"Niko nije menjao uslove Srbiji, ili uvodio nove, pa ni Nemačka. To su besmislice," rekao je on.

Upitan šta znači da se od Beograda i Prištine zahteva kompromis, Štajnmajer je rekao da je normalizacija odnosa sastavni deo onoga što je potrebno da se uradi za napredak ka Evropskoj uniji, ali da to nije ništa novo, već da je to preduslov od ranije.

Za Dačića je važno to što je Štajnmajer istakao da odnosi dve zemlje nikada nisu bili tako dobri kao sada i da će Nemačka, uvažavajući šta je Srbija dosada učinila, donositi odluke koje se tiču daljeg procesa evrointegracija Srbije.

Joksimović: Pozitivna poruka Štajnmajera

Predsednica Centra za spoljnu politiku, Aleksandra Joksimović, ocenila je da je šef nemačke diplomatije, Frank Valter Štajnmajer, u Beograd došao sa pozitivnom porukom da je Berlin zagovornik daljeg proširenja EU, ali veruje i da je na sastancima bilo reči o konkretnim koracima koje treba učiniti kako bi do otvaranja pojedinačnih poglavlja u pregovorima EU sa Srbijom došlo.

Prema njenim rečima, ministar spoljnih poslova Nemačke je verovatno jedna od najznačajnijih ličnosti koja može posetiti zemlju kandidata za članstvo u EU, jer je uloga Nemačke ključna u procesu evropskih integracija i kada je reč o uslovima i kada je reč o podsticajima.

"Evidentno je da je Štajnmajer došao u posetu kako bi razgovarao o daljoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine kao ključnom preduslovu za dalji napredak Srbije u procesu evropskih integracija, odnosno kao uslovu za otvaranje pojedinačnih pregovaračkih poglavlja," rekla je ona u izjavi Tanjugu.

U javnosti se mnogo spekulisalo o novim uslovima koji postoje za Srbiju, ali nikakvi novi, niti nepoznati uslovi očigledno ne postoje, ukazala je Joksimovićeva.

"Bundestag je još tokom prošle godine izašao sa jednim listingom koji je zapravo govorio o implementaciji Briselskog sporazuma i onim neophodnim koracima koje je potrebno učiniti kako bi do otvaranja poglavlja došlo," kaže Joksimović.

S druge strane, dodaje, važno je setiti se da je postojalo sedam uslova za otvaranje pregovora sa Srbijom i da su pregovori otvoreni onog trenutka kada je pokazana dobra politička volja da se ta pitanja rešavaju, iako nisu svi preduslovi iz tih sedam tačaka bili ispunjeni.

"Nemačka je ta koja zagovara da poglavlje 35 o Kosovu treba prvo otvoriti i mislim da će se od tog zahteva teško odustati, ali moguće je da istovremeno dođe i do otvaranja poglavlja 23 i 24," rekla je Joksimović.

Prema njenom mišljenju, činjenica da je Štajnmajer krenuo odmah posle Beograda u Prištinu ukazuje da je zapravo želeo da proveri stavove obe strane i vidi koje su to tačke koje bi mogle dobiti nekakav podsticaj i biti rešene u kraćem roku.

"Dakle, Srbiji predstoji ozbiljan period daljih razgovora o normalizaciji odnosa Begrada sa Prištinom i iskreno se nadam da će napredak biti učinjen u dovoljnoj meri koja bi omogućila da se poglavlja otvore," navela je predsednica Centra za spoljnu politiku.

S obzirom na to da je "bilo i određenih priprema za ovu posetu", poput "povratka poslanika Srpske liste u kosovski parlament, što je pozitivan pomak, ili posrednih najava o promeni ustava" čini da će Beograd sa svoje strane učiniti koliko god je moguće da pokaže dobru političku volju u pravcu normalizacije odnosa, dodala je ona.

Joskimovićeva smatra da je i pitanje predsedavanja OEBS-om bilo značajna tema u razgovorima sa Nemačkom koja je sledeći predsedavajući, jer to, kako je navela, spada u korpus tema koje se tiču ukrajinske krize i odnosa Istoka i Zapada, to jest Rusije, sa jedne i EU i SAD, sa druge strane.

Jovanović: Bez novih elemenata u odnosima dve zemlje

Programski direktor Centra za međunarodnu saradnju i održivi razvoj (CIRSD), Nikola Jovanović, ocenjuje da poseta nemačkog ministra spoljnih poslova, Franka Valtera Štajnmajera, nije donela nove elemenate odnosno uslove u dnosima dve zemlje, ali dodaje da je činjenica da Nemačka preuzima od Srbije predsedavanje OEBS-u prilika da se ti odnosi podignu na viši nivo. 

Jovanović primećuje da bi upravo preuzimanje predsedavanja mogla biti prilika da se bilateralni odnosi dignu na viši nivo.

U vezi bilateralnih odnosa, Jovanović smatra da novih elemenata, ili uslova nema, ali dodaje da oni nisu ni očekivani. 

S druge strane, dodaje, termin "normalizacija" odnosa sa Prištinom toliko je širok da ostavlja ogroman prostor za interpretaciju, tako da nove formalne uslove nije ni potrebno dodavati. 

Jovanović pri tome ističe da je Nemačka najsnažnija država u Evropi i država od velikog značaja za Srbiju, zbog čega ističe da je potrebno međusobne odnose ispuniti novih sadržajem i novim inicijativama, jer Srbiji, zaključuje, ovakav status kvo nije dovoljan za iskorak i razvoj". 

Visković: Nemačka uravnotežila svoju politiku

Sastanak šefa nemačke diplomatije Frank Valtera Štajnmajera i zvaničnika Srbije pokazao je da je Nemačka donekle uravnotežila svoju politiku, a da je novina i da Priština takođe mora da bude spremna na kompromis, ocenio je danas profesor Fakulteta političkih nauka, Ivo Visković.

"On nije doneo nikakve negativne uslove, ili nekakve nove uslove. Tražio je samo da se ispuni ono što je već bilo ranije dogovoreno i poznato," rekao je Visković u izjavi Tanjugu.

Bivši ambasador Srbije u Berlinu, međutim, ukazuje i na jednu novinu koja ga je, kako kaže, veoma obradovala.

"Ta novina je stav da i Priština, odnosno njihovi predstavnici, moraju biti razumniji, kompromisniji u svojim stavovima, odnosno da moraju prihvatiti ideju da i oni moraju nešto da popuste, da ne može biti sve u njihovu korist," istakao je Visković.

Taj detalj je, prema njegovom mišljenju, možda i ključan za Štajnmajerovu posetu.

"To pokazuje da je Nemačka, posle dugo vremena počela da gradi jedan uravnoteženiji stav u kojem nije samo na strani Kosova, odnosno Albanaca sa Kosova, nego pokušava da bude što objektivnija," zaključio je Visković.