PMF u K. Mitrovici: Borba profesora protiv scenarija iz Ćuprije



Ovo su isečci iz emisije, a celu emisiju pogledajte u video linku na kraju teksta.



Ukoliko institucije ne reaguju i Pravilnik o zapošljavanju Prirodno matematičkog fakulteta ostane na snazi – mi možemo da očekujemo scenario profesorki iz Ćuprije, apel je dve doktorke nauka – Bojane Laban i Branke Petković, predavača Odseka za hemiju Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici. Zajedno sa grupom nastavnika ovog Odseka već dve godine vode bitku protiv onoga što vide kao korupciju, nepotizam i protežiranje u zapošljavanju, a koje se ogleda u prilagođavanju podzakonskih akata Prirodno-matematičkog fakulteta kako bi uslove za konkurs za nastavnika neorganske hemije ispunio samo jedan kandidat – dr Dragoslav Ilić, bivši direktor Visoke medicinke škole strukovnih studija u Ćupriji.

U intervjuu za KoSSev Petković i Laban su ukazale na probleme u funkcionisanju Odseka za hemiju a koji nastaju usled odluka dela predavača sa odseka, a koji je, kako navode, povezan uskim rodbinsko-kumovskim odnosima i čije odluke su ponekad van zakona ili diskutabilne s aspekta etike.

Profesorke iz Ćuprije posle 3 godine vraćene na posao

Grupa profesorki Visoke medicinske škole u Ćupriji, među kojima ima samohranih majki, dobila je otkaz pre tri godine, a na njihova radna mesta su kasnije dovedeni visoki funkcioneri SNS – narodni poslanici Aleksandar Martinović i Vladimir Orlić, kao i Ivan Bošnjak, državni sekretar, javio je svojevremeno N1.

O slučaju su pisali i brojni drugi beogradski mediji, a slučaj je vraćen u fokus javnosti ovog avgusta kada je osam profesorki napokon i vraćeno na posao.

Kako su same svedočile, posao su izgubile zbog ukazivanja na brojne malverzacije i partijsko zapošljavanje u toj visokoobrazovnoj instituciji, a otpustio ih je tadašnji direktor škole Hristos Aleksopulos.

„Odsek za hemiju ima sve te prednosti ali ima i jednu čudnu situaciju gde većinu čine bračno i rodbinski povezana lica i oni čine većinu i srž problema su odluke koje se na taj način donose,“ navodi doktorka Petković.

Jedna od odluka Odseka koju nije moguće usvojiti je i zahtev dela profesora za angažovanjem podmlatka, odnosno saradnika u nastavi.

Zakonima su pokrivene mnoge oblasti, ali to je mrtvo slovo na papiru ako nemate akademsku svest šta se može, a šta se ne može, šta se ne radi

„Mi smo tražili više puta da primimo mlade ljude, da damo priliku našim najboljim studentima koji su i dobri, ali i pokazuju smisla za naučno-istraživački rad. Međutim, grupa povezanih lica se protivi toj odluci uz obrazloženje da prosto sada nema prostora za njih“, objašnjava doktorka Laban dodajući da su se oni sa tim zahtevom obraćali i dekanu koji ga je odbacio zbog toga što nema odluke Odseka za hemiju.

U ovakvoj situaciji profesori su preopterećeni vežbama umesto da se fokusiraju na uvođenje studenata u naučno-istraživački rad, pojašnjavaju.

S druge strane, kako navode sagovornice, dok se zahtev raspisivanje konkursa za saradnike u nastavi nije moguće usvojiti većinom glasova, dva puta je raspisivan konkurs za nastavnika neorganske hemije.

„Već dve godine na naš Odsek pokušava da se dovede novi nastavnik iz uže naučne oblasti neorganska hemija. To se dešavalo i u trenutku kada smo imali nastavnika neorganske hemije. Tu postoji niz nepravilnosti koje su se desile koje ukazuju na to da jedna grupa nastavnika Odseka za hemiju insistira svim snagama da dovede nastavnika i to na uštrb podmlatka koji nam apsolutno nedostaje“, pojašnjava profesorka Petković.

Doktor Branka Petković je vanredni profesor na PMF-u i viši naučni saradnik. Uz to je i recenzent pri Nacionalnom akreditacionom telu i član Upravnog odbora Srpskog hemijskog društva. Doktorka Bojana Laban je docent  i naučni saradnik na PMF-u u Kosovskoj Mitrovici.

Konkurs po meri jednog kandidata

„Prvo, 2018. u trenutku kada odsek ima dva nastavnika neorganske hemije, redovnu profesorku Anju Jokić i mene kao mlađeg nastavnika, docenta, bez odluke Odseka i razmatranja potreba Odseka iako u statutu stoji da je to obaveza, raspisan je konkurs. U statutu postoji tačka kojom je dekanu dozvoljeno da raspiše konkurs, ali mi smo tražili obrazloženje zbog čega u trenutku kada postoje dva nastavnika i kada su Odseku potrebni mlađi ljudi, asistenti, raspisuje konkurs za još jednog nastavnika. Mi odgovor dobili nismo“, navodi Laban, dodajući da taj konkurs nije bio uspešan jer nije formirana komisija.

Međutim, okolnosti u vezi sa konkursom koje su i srž prijave ove dve profesorke Agenciji za borbu protiv korupcije je izmena Pravilnika Prirodno-matematičkog fakulteta o izboru u zvanje nastavnika i saradnika u delu koji se odnosi na izbor u zvanje docenta prvi put i to tri dana po objavljivanju konkursa.

„Došlo je do promene u Pravilniku (prim.red. Prirodno-matematičkog fakulteta o izboru u zvanje nastavnika i saradnika) gde je obavezan uslov za sticanje i zapošljavanje po prvi put na našem Fakultetu potrebno objaviti rad u časopisu našeg Fakulteta, Univerzitetska misao,“ pojašnjava ona dodajući da zbog vremena koje je neophodno za pripremu naučno-istraživačkog rada, nijedan kandidat koji mesecima unapred nije znao da će se to pojaviti kao uslov, isti nije mogao ni da ispuni.

Pre svega toga, uslovljavanjem objavljivanja rada u konkretnom časopisu, krši se zapravo Zakon o visokom obrazovanju, podcrtavaju.

„To je protivno članu Zakona o visokom obrazovanju o akademskim slobodama gde imate i slobodu objavljivanja naučno-istraživačkih rezultata. Na ovaj način ulazimo u sferu korupcije prilikom zapošljavanja, odnosno uz pomoć ovog Pravilnika, naše je mišljenje i zbog toga smo i pisale Agenciji za borbu protiv korupcije – da je u stvari legalizovana korupcija“, objašnjava Petković podvlačeći da podzakonski akti, kakav je ovaj Pravilnik, ne sme biti u koliziji sa zakonom.

Pored toga što Pravilnik Prirodno matematičkog fakulteta nije usklađen sa zakonom, on nije usklađen ni sa Pravilnikom o bližim uslovima za izbor u zvanje nastavnika Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.

Izmenom pravilnika, od dva kandidata prijavljena za predavača neorganske hemije na konkursu 2018. jedna je diskvalifikovana, zbog toga što nije imala objavljeni rad u Univerzitetskoj misli, dok je drugi kandidat ispunio uslove zato što je tri dana pre konkursa objavio rad u tom časopisu.

„Mi smatramo da je ovim izazvana korupcija prilikom zapošljavanja jer i dan danas, koliko je meni poznatu, ukoliko u međuvremenu nije objavljen neki drugi rad nekog kandidata, ali mislim da nije, da je doktor Dragoslav Ilić jedini kandidat u Srbiji, Evropi, na kugli zemaljskoj koji može da se javi na naš konkurs u Kosovskoj Mitrovici. Znači možete imati nobelovca, on neće biti primljen“, kaže profesorka Petković.

Dragoslav Ilić je bivši direktor Više medicinske škole u Ćupriji, a zvanje docenta bi izborom na PMF-u dobio prvi put sa 60 godina.

Ilić je 2017. došao u fokus medijskog izveštavanja zbog procurelog dopisa u kojima se šefovima studijskih programa, zbog teške finansijske situacije u školi, tražio da pooštre kriterijume i obaraju veći broj studenata, u suprotnom „jedini način za opstanak škole je smanjenje zarada“, upozorio je on.

Najzad kako su dekan i prodekan PMF-a urednici časopisa, izmenom Pravilnika došlo se u situaciju da ista osoba koja ima nadležnost da raspiše konkurs, u kom je uslov objavljivanje rada u časopisu Univerzitetska misao, ujedno i osoba koja odlučuje o tome da li jedan rad može biti objavljen u tom časopisu.

Preko Pravilnika do uslova i 2019. Zakon opet pogažen?

Uoči raspisivanja konkursa za isto mesto 2019. godine, najpre je pređašnjoj profesorki neorganske hemije Odsek odbio zahtev za produženje radnog odnosa, uprkos tome što je ispunila sve uslove.

„Istog dana kada je profesorka Anja Jokić potpisala rešenje za odlazak u penziju, izašao je konkurs za nastavnika neorganske hemije“, objašnjava profesorka Laban.

Ovog puta, formirana je komisija koja je objavila Izveštaj o prijavljenim kandidatima na konkurs za izbor u zvanje nastavnika, a jedini kandidat koji je ispunio uslove konkursa, opet je bio Dragoslav Ilić. Na ovaj izveštaj, sagovornice KoSSeva napisale su prigovor iznova ukazujući i na kršenje Zakona o visokom obrazovanju, ali i pravilnika Univerziteta.

„Kandidat zakonski nije ispunio uslove za izbor u zvanje docenta. Nije ispunio izborne elemente, po zakonu ih je potrebno najmanje dva. Naveo je da je član Srpskog hemijskog društva, a nije. Na sajtu Srpskog hemijskog društva jasno stoji spisak svih članova i da samo članovi koji su na tom spisku mogu da se pozivaju na članstvo kao izborni element prilikom izbora u zvanje. Ono oko čega smo se najviše sporili su zakonski obavezni elementi – da je kandidat potrebno da ima najmanje prosek 8 i da ima tri godine rada u visokoškolskoj ustanovi“, objašnjava doktorka Laban, dodajući da kandidat nije ispunjavao ni te uslove.

Međutim, u odgovoru na prigovor Laban, ukazano joj je na još jednu stavku Pravilnika fakulteta koja, smatraju sagovornice, nije u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju.

„Tu postoji neusklađenost sa pravilnikom PMF-a, naše mišljenje je da rukovodstvo svesno nije uskladilo taj pravilnik koji je, podsećamo, korigovan par dana pre prvog konkursa, i u Pravilniku PMF stoji najmanje prosek 8 ili tri godine rada u visokoškolskoj ustanovi“, pojašnjava dodajući da su zbog ove jezičke „začkoljice“ tražili tumačenje zakona Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje koji se proglasio nenadležnim za tumačenje. Odgovor na zahtev za tumačenje zakona nisu dobili ni od predlagača – Odbora za visoko obrazovanje pri Narodnoj Skupštini.

Sagovornice KoSSeva dodaju da ovaj Izveštaj ipak nije dobio dovoljno glasova na Odseku za hemiju, ali je protivno volji matičnog Odseka, on ipak usvojen na sednici Izbornog veća PMF-a. Preglasavanje od strane kolega sa drugih odseka opisuju kao „neverovatno“.

Ipak, kako dalje objašnjava Laban, da problema sa Izveštajem ima, prepoznato je u Rektoratu.

„Mi smo se povodom toga obratile Rektoratu, ukazali na nepravilnosti, i mogu da kažem da je Rektorat prepoznao da postoje određeni problemi i da je stopirao dalji rad na tom izveštaju“.

Zakonski rok od 6 meseci od raspisivanja konkursa do izbora u zvanje, istekao je, navode.

U novom planu akreditacije nema imena nastavnika neorganske hemije ali ni doktorskih studija

Inicijalnoj prijavi Agenciji za borbu protiv korupcije profesorke Petković i Laban pisale su krajem avgusta ove godine i dopunu i to zbog zabrinutosti zbog načina usvajanja plana za akreditaciju osnovnih i master akademskih studija.

„Grupacija profesora koji čine interesno-rodbinsko-bračnu grupu izglasala jedan neznatno promenjen plan koji je trebalo da krene sa Odseka za hemiju, on je promenjen u toku vanrednog stanja mimo šefa Odseka i predsednika akreditacione komisije“, objašnjava profesorka Petković.

Pored toga što je plan usvojen i nakon što je polovina profesora u protestu napustilo sednicu Odseka, a većina obezbeđena glasom asistenta koji je pritom sin drugog člana Komisije za akreditaciju, u usvojenom planu ostalo je i upražnjeno ime profesora neorganske hemije.

„Imajući u vidu ovu situaciju, mene ne bi čudilo da tu postoji i treći konkurs gde bi se desila slična stvar“, dodajući da deo profesora uopšte nije video plan akreditacije koji je prosleđen Nacionalnom akreditacionom telu.

„Užasava me sama pomisao da se sve to lomi ne leđima ovih mladih ljudi koji vrve na drugim odsecima. Na odseku za biologiju ima sedmoro asistenata, a mi imamo dva asistenta i to dva sina profesora sa našeg odseka. Tu se i studenti pitaju zbog čega je ta situacija takva i gde je mesto tu za njih“, govori dalje doktorka Petković.

Profesorka Petković koja je i sama recezent pri Nacionalnom akreditacionom telu, kao ni profesorka Laban, nisu bile u mogućnosti da učestvuju u pripremi plana za akreditaciju sopstvenog Fakulteta.

Posebno su razočarane time što je plan za akreditaciju po prvi put nakon više godina poslat bez doktorskih studija.

U nadi da će zvaničnog odgovora institucija ipak biti

Na brojne apele institucijama Petković i Laban još nisu dobile nijedan zvaničan odgovor. Međutim, imaju, kako navode, razumevanja za vanrednu situaciju koja je nastala usled pandemije i odgovorima se i dalje nadaju. Nisu nezadovoljne ni reakcijom Rektorata.

„Moram da kažem da su nam u rektoratu izašli u susret više puta i primili su nas na razgovor gde smo mogli sve da objasnimo, pored naših zahteva koje smo predali pisanim putem. Pisanim putem smo se obratile i ministarstru Šarčeviću, a pisali smo i Agenciji za borbu protiv korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije pri Vladi Srbije“.

Ukoliko odgovora institucija ne bude bilo, a Pravilnik se ne uskladi sa zakonom, svako može doći u situaciju da „ne ispuni određene uslove koje rukovodstvo Fakulteta propiše“ zbog čega profesorka Laban veruje da upravo ona i profesorka Petković, mogu doživeti scenario profesorki iz Ćuprije.

„Dekan je taj koji je bio dužan da mnoge ove odluke obustavi, da uskladi pravilnike po Statutu. On kao i Rektor, ima obavezu da sve nezakonske odluke vrati na ponovno razmatranje kako bi se uskladile sa Zakonom,“ navodi Petković, dodajući da protiv dekana postoji i prijava profesora još jednog Odseka.

Bitka za čast fakulteta

Zbog istrajavanja u borbi protiv onoga što vide kao protivpravne odluke, trpe pritiske, svedoče, međutim iako njihov reizbor u zvanje ili izbor u više zvanje zavisi od dela osoba protiv čijeg delovanja pišu institucijama, odlučne su da se za akademsku čast Univerziteta na kom rade bore i po cenu posla.

Na borbu ih ohrabruju i studenti za koje kažu da rezultate i priznanja ostvaruju svuda, osim na matičnom fakultetu.

„Ako vaš student može da ode na univerzitet u Beogradu, Novom Sadu, Leskovcu i tamo bude među najboljima, dobijaju 10-ke da ih zapošljava Vinča, da na Fakultetu fizičke hemije dobijaju najviše ocene, to je za mene kao profesora najveći ponos, oni su na neki način naša profesionalna deca“, priča profesorka Petković, dodajući ipak da iako je na fakultetu bila i tokom ratnih godina, situaciju kao onu o kojoj su govorile, do sada nije videla.

To je potpuni besmisao ako ovo radimo svojim studentima. Ako oni odlaze odavde, znajte, otići će i njihovi profesori za njima

„Međuljudski odnosi moraju da se poprave, to su sjajni ljudi kojima i samima u toj situaciji nije dobro. Vidite da to nije kako treba. Mi treba da budemo kreativni, da podignemo naše studente, a na Kosovu i Metohiji nam je još i veća odgovornost“, kaže profesorka Petković.

„U situaciji kada treba da se borimo za svakog čoveka da ostane na ovim prostorima, mi smo došli u situaciju da se oni rasteruju. Zašto bismo došli u situaciju da ih uzmu neki drugi Fakulteti a da za naš nisu dovoljno dobri“.

Prirodno matematički fakultet na svojih 6 odseka školuje više stotina studenata i za koji navode da ima značajan naučno istraživački potencijal, dok sam Odsek za hemiju od 12 članova ima 7 redovnih profesora, jednog vanrednog, dva docenta i 2 asistenta pred odbranom doktorata. Deo njih autori su naučnih radova visokog kvaliteta. Međutim, kako podvlače sagovornice KoSSeva, starosna struktura ovog odseka je alarmantna – 5 profesora je otišlo već u penziju a narednih godina biće penzionisano još četvoro dok konkursa za podmladak Katedre, nema.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.