Planira se izgradnja 10 hidroelektrana kod Kraljeva, javna rasprava u Beogradu, ekološka udruženja negoduju

Srbija planira da izgradi 10 hidroelektrana na Ibru, kod Kraljeva, što je ponovo naišlo na negodovanje jednog dela javnosti u ovom, ali i okolnim mestima. Radi se zapravo o projektu koji je bio pokrenut 2010. godine, i koji je zaustavljen od strane ekoloških udruženja. Iako je izgradnja ovih hidroelektrana planirana kod Kraljeva, javna rasprava, koja je zakazana za 22. decembar, ne održava se u ovom mestu, već u Beogradu, piše Nova.rs.

O izgradnji hidroelektrane na Ibru prvi put se govorilo 1963. godine, ali se od toga odustalo nakon tragedije u Italiji na hidroelektrani na reci Po, kada je došlo do obrušavanja brda u jezero. Sastav zemljišta ove reke je potpuno identičan kao na Ibru, piše ovaj medij.

Međutim, 2010. godine, tadašnji ministar energetike je ponovo pokrenuo pitanje izgradnje hidroelektrane, ali ne jedne – već deset, dodaju.

Ekološka udruženja su potom uspela da zaustave ovaj projekat.

Projektom bi, piše Nova.rs, posebno bilo ugroženo Kraljevo koje se pijaćom vodom snabdeva iz priobalja Ibra, ali i sve banje u blizini rečnog korita – Mataruška, Bogutovačka i Vrnjačka.

Ministarstvo građevinarstva nedavno je do 11. decembra stavilo na javni uvid prostorni plan sistema hidroelektrana, što je ponovo okupilo ekološka udruženja.

Jedan deo njih kao još jedan problem vidi u tome što se javna rasprava ne održava u mestu gde je planirana realizacija projekta – u Kraljevu, već u glavnom gradu Srbije.

Jovašević: Ko je pravio elaborat o lošim uticajima o ekološkoj pretećoj katastrofi?

Bivši gradonačelnik Kraljeva, Ljubiša Jovašević, upozorava da u slučaju sprovođenja ovog projekta može doći do niza lokalnih zemljotresa.

„Prvi razog jeste kapilarno prelivanje vode, drugi razlog je rascep u zemljištu upravo od Lakta do Biljanovca, i prema mišljenju hidrometeorologa, može doći do čitavog niza lokalnih zemjotresa“, kazao je Jovašević za Nova.rs.

Potom će se, poručuje, desiti veliko isparavanje umerene reke koja, više neće imati proces oksido-redukcije i prečišćavanja:

„Već postaje jedno jezero koje se vrlo brzo zamuljava u periodu od pet do sedam godina, jer je Ibar ipak bujična reka“.

Jovašević je postavio niz pitanja, od toga kolike će biti brane, do toga da li postoji javna rasprava po ovom pitanju.

Ko je pravio elaborat o lošim uticajima i o ekološkoj pretećoj katastrofi?

Tvrdi i da te podatke – ne mogu da dobiju.

„Mi ne možemo da dobijemo te podatke, uvek se tu više strana pojavljuje, neki da zarade trenutno, drugi gledaju zaradu koja treba da traje godinama“, kazao je Jovašević.

Kovandžić: Neprihvatljivo održavanje rasprave u Beogradu, ovo se tiče Kraljeva

Nebojša Kovandžić iz udruženja „Sačuvajmo planinske reke Kraljeva“, poručio je da će se  obratiti ministarstvu građevinarstva Srbije, te zatražiti da se produži rok za javnu raspravu.

„Tražićemo od ministarstva građevinarstva da se rok produži za još mesec dana, jer je pitanje kompleksno i komplikovano i tu je mnogo dokumentacije i stvari na koje moramo da obratimo pažnju“, kazao je Kovandžić za Nova.rs.

Međutim, prema njegovim rečima, jedan deo je jako bitan, a tiče se održavanja javne rasprave u Beogradu.

„Mi smatramo da je to potpuno neprihvatljivo da to bude u Beogradu jer tiče se Kraljeva i Kraljevčana, tiče se ljudi koji žive duž Ibra“, rekao je Kovandžić.

Ibar je reka svih Kraljevčana, svih ljudi koji žive pored njega, bez obzira kojoj političkoj grupaciji pripadaju

Kovandžić ujedno poziva sve uključene strane da se jasno izjasne o ovom problemu.

„Ja ih pozivam javno, a inače će da dobiju poziv od naših inicijativa – da se jasno izjasne o ovom problemu“, poručio je Kovandžić u razgovoru za Nova.rs.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.