U jeku samita Evropske unije i zemalja Zapadnog Balkana koji se danas održava u Tivtu, Francuska i Nemačka predstavile su novi non-pejper kojim predlažu postepenu integraciju zemalja regiona u Evropsku uniju, i pre njihovog punopravnog članstva. Dokument dolazi u trenutku kada Brisel nastoji da oživi politiku proširenja i pošalje poruku da je evropska perspektiva Zapadnog Balkana i dalje realna.
Samit u Tivtu okupio je više od 30 evropskih lidera, među kojima su francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Fridrih Merc, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, kao i lideri država Zapadnog Balkana, uključujući predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Glavna tema skupa je ubrzavanje procesa evropskih integracija regiona u trenutku pojačanih geopolitičkih tenzija i rastućeg uticaja Rusije i Kine.
Šta predviđa non-pejper?
Prema dokumentu u koji je N1 imao uvid, Francuska i Nemačka predlažu da zemlje Zapadnog Balkana i Moldavija dobijaju sve veće učešće u evropskim politikama i programima kako budu napredovale u sprovođenju reformi.
Ideja je da se proces pristupanja učini vidljivijim i konkretnijim za građane, umesto da koristi budu dostupne tek nakon formalnog članstva.
Dokument polazi od ocene da sadašnji proces proširenja često deluje previše spor i birokratski, zbog čega predlaže pojednostavljenje pregovaračke metodologije, uz zadržavanje principa da napredak zavisi od ispunjavanja kriterijuma i sprovedenih reformi.
Iako non-pejper ne menja formalne uslove za članstvo u Evropskoj uniji, njegova osnovna ideja jeste da zemlje kandidati počnu da ostvaruju određene koristi od evropskih integracija i pre nego što postanu članice EU.
Veći pristup evropskim fondovima i programima
Među konkretnim predlozima nalazi se omogućavanje šireg pristupa evropskim programima kao što su „Erasmus“, „Creative Europe“, „Digital Europe Programme“ i „Horizon Europe“.
Cilj je da zemlje kandidati ranije počnu da koriste prednosti evropskih politika u oblastima obrazovanja, nauke, digitalizacije i kulture.
Postepeni ulazak na jedinstveno tržište
Jedan od najvažnijih delova non-pejpera odnosi se na dublju ekonomsku integraciju regiona sa EU.
Predlaže se uključivanje država Zapadnog Balkana u različite segmente jedinstvenog evropskog tržišta, uključujući platni sistem SEPA, ukidanje roming troškova, energetska tržišta, digitalno tržište, transportnu povezanost, kao i saradnju u oblasti kritičnih sirovina i trgovinskih standarda.
Takav pristup trebalo bi da omogući građanima i privredi regiona da osete konkretne koristi evropskih integracija i pre formalnog ulaska svojih država u EU.
Šta Francusko-nemački non-pejper donosi Srbiji?
Srbiji bi to moglo doneti brži pristup pojedinim segmentima jedinstvenog evropskog tržišta, veće korišćenje evropskih fondova i uključivanje u dodatne evropske programe u oblastima obrazovanja, nauke, digitalizacije, energetike i saobraćaja.
U praksi, to bi moglo da donese konkretnije ekonomske koristi za privredu, lakše poslovanje sa kompanijama iz EU i dodatne investicije u infrastrukturu i energetsku povezanost.
Međutim, non-pejper ne predviđa zaobilaženje postojećih kriterijuma za članstvo. To znači da bi Srbija i dalje morala da ostvaruje napredak u oblastima vladavine prava, nezavisnosti institucija, slobode medija i usklađivanja sa evropskim politikama. Takođe, pitanje normalizacije odnosa sa Kosovom ostaje jedan od ključnih elemenata evropskog puta Srbije.
A šta donosi Kosovu?
Za Kosovo bi značaj dokumenta mogao biti još veći.
Predlog postepene integracije omogućio bi Prištini da se snažnije uključi u evropske programe i pojedine politike EU čak i pre rešavanja svih otvorenih pitanja koja opterećuju njegov evropski put.
To bi moglo da podrazumeva veće učešće u evropskim obrazovnim, naučnim i ekonomskim programima, kao i dublju integraciju sa evropskim tržištem.
Istovremeno, non-pejper ne nudi rešenje za jedan od glavnih političkih problema Kosova – činjenicu da ga pet država članica EU i dalje ne priznaje. Zbog toga bi i eventualna primena ovog modela u velikoj meri zavisila od političke volje država članica i daljeg razvoja dijaloga Beograda i Prištine.
Novi pristup ili zamena za članstvo?
Jedno od pitanja koje se već postavlja među analitičarima jeste da li postepena integracija predstavlja korak ka ubrzanom članstvu ili pokušaj da se zemljama kandidatima ponudi alternativa u situaciji kada se proširenje EU odvija sporije nego što se očekivalo.
Francuska i Nemačka u dokumentu insistiraju da se ne radi o zameni za članstvo, već o načinu da građani i privreda osete koristi evropskih integracija mnogo ranije, dok se istovremeno nastavljaju reforme potrebne za punopravni ulazak u Evropsku uniju.
Za srpsku zajednicu na Kosovu najzanimljiviji deo non-pejpera nije toliko institucionalni, koliko praktični. Ukoliko bi predlozi bili sprovedeni, građani bi mogli ranije da osete koristi kroz lakše poslovanje, obrazovne programe, mobilnost studenata, digitalne usluge i ekonomsku povezanost sa EU, bez čekanja da Srbija ili Kosovo formalno postanu članice Unije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
