Parastos ubijenoj deci u Goraždevcu: Sačuvajmo domove u Metohiji

U tekstu je tonski i video zapis brata od strica ubijenog Pantelije Dakića i video zapis besede oca Save Janjića.


"Kosovo i Metohiju treba da čuvamo pre svega svojim poštenjem, životom ovde, iskrenom verom, ne samo mi, nego ceo naš narod, jer bez Kosova i Metohije srpski narod bi prestao da bude ono što jeste. Od njega ne bi ostalo ništa. Zato, i sa ovog mesta, i pred grobovima Pante i Ivana, i svih onih koji ovde postradaše, i svih onih koji braniše našu zemlju u najtežim vremenima – poručujemo i podsećamo se da moramo da ostanemo verni onome što je naš narod vekovima sačuvao. Nije to nikakva mitologija, nikakvo nerealno življenje, već pre svega duboka istina koja je naš narod sačuvala, jer, u protivnom, ne bi od nas do danas ništa ostalo," u besedi iz goraždevačke crkve poručio je iguman manastira Visoki Dečani, arhimandrit Sava Janjić, služeći parastos Panteliji Dakiću i Ivanu Jovoviću, deci ubijenoj na današnji dan pre 14 godina, dok su se od avgustovskih vrućina na letnjem raspustu rashlađivala u Bistrici. Počinioci nisu pronađeni, a istragu je EULEX obustavio 2010. godine. "Nikada nećemo zaboraviti naše žrtve, prestati da se sećamo, nikada nećemo prihvatiti nametanje amnezije od strane onih koji bi želeli da se naprave da tobože nisu odgovorni za ono što se ovde desilo. Sa pijetetom ćemo voditi računa o tome da budu obeleženi životi i tragične sudbine ljudi i dece koji su stradali samo zato što su nosili srpsko ime," poručio je predstavnik Vlade Srbije – direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, polažući vence na spomenik paloj deci i žrtvama NATO bombardovanja i rata '99 iz ovog sela. "Naša obaveza je da ne samo ljubavlju i solidarnošću, nego i konkretnom podrškom, kao država, nastavimo da ih pomažemo i mi ćemo to činiti. Nastavićemo da budemo prisutni u njihovim životima," uverava Đurić. Oni koji žive u Goraždevcu misle drugačije: "U Goraždevcu je mnogo teško živeti. Omladina je bez posla. Počinju da se iseljavaju. Doseljavaju se Romi. Zemlja i kuće su na prodaji. Država Srbija po tom pitanju nam uopšte ne izlazi u susret, ni za omladinu, ni za bolji život ovde"; "Žalosno i sramota je što se ovaj dan iskorišćava za promociju politike. Svake godine dođu, obećavaju na njihovim grobovima šta će da urade i ništa svake godine." Majke ubijenih dečaka nisu govorile za medije.

Sloboda će se ponovo dočekati samo čvrstom verom, poštenjem i ljubavlju prema svima  

U svojoj besedi Sava Janjić je podsetio na to da su srpska država i crkva "zajedno radile i utemeljile naše postojanje još od Nemanjića" i da se to od onih koji rade na odgovornim državnim poslovima, ali i samog naroda, očekuje i danas:

"Da radimo ono što do nas stoji, a Gospod će, po našem trudu i našoj veri, dati izbavljenje ovom narodu."

Otac Sava je uporedio prošla i sadašnja vremena još po nečem:

"Pet vekova je srpski narod čekao slobodu i dočekao tu slobodu. Pod turskom vlašću to je izgledalo nemoguće, neobično, to je izgledalo suludo. Mnogi su se odricali čak i svoje vere, prelazili su u drugu veru, ali je naš narod dočekao ponovo trenutak slobode. Dočekaće ga opet. I zato, da bi je dočekao, moramo da budemo spremni da taj trenutak gradimo, pre svega, jednom čvrstom verom u Boga, poštenjem, ljubavlju prema svima; i prema onima koji nas vole i prema onima koji nas ne vole, jer Gospod je za sve postradao."

Da ne prodajemo svoja imanja

Podsetio je da ni do danas ubice nisu pronađene, ali ni da oni koji su trebalo da zaštite civilno stanovništvo to nisu uradili. Uteha za dečanskog igumana je u Hristovoj veri, jer, kako kaže, njegova pravda dočekaće svakog.

Srpski narod koji je ostao u životu na Kosovu i Metohiji treba da se Gospodu zahvali i da mu zbog toga uzvrati ljubav:

Prodajom imanja ne nalazimo put ka nečem boljem, već činimo i nesreću drugima oko nas

"Moramo da znamo da je ovaj prostor, Metohija – zemlja koju su naši carevi davali posebno crkvama, a narod je ostao da živi ovde, sačuvavši se u najtežim vremenima. Ne smemo zato nikada da zaboravimo – prodajom ovih imanja ovde i prodajom kuća ne nalazimo put ka nečem boljem, nego zapravo činimo i nesreću drugima oko nas, koji dolaze u tešku situaciju i težak položaj, a isto tako ni sebi, ni svojoj porodici nećemo doneti sreću."

"Da ne prodajemo svoja imanja, da se molimo u svojim crkvama, da se kad god odemo na groblje setimo onih koji su ovde pokopani i svih onih koji su kroz mnoge vekove, posebno od vremena turskog ropstva, stradalnih vremena u XX veku – za vreme Prvog i Drugog svetskog rata – ovde postradali i čija imena samo Gospod zna. Mnogi od njih su upamćeni, mnogi nisu, ali su oni svi ostali verni svome predanju i nasleđu, svoj na svome i nisu odlazili iz ovog mesta, nisu se udaljavali iz ove crkve Svetog Jeremije koja je živi svedok da se narod ovde Bogu molio i nalazio svoje ukrepljene i snagu. I zato ne treba sada, pored svih teškoća – da se ostavljaju kuće, da se ne prodaju imanja, jer time ne uzvraćamo našim pokojnima koji su ovde ostali, već naprotiv – nanosimo nesreću i prokletstvo samima sebi."

Goraždevac prepun žrtava

Goraždevac je prepun onih koji su dali svoje najmilije, bilo za odbranu zemlje, ili odbranu svojih kuća, podsetio je prvi čovek Vlade Republike Srbije zadužen da pitanje Kosova i Metohije rešava preko Kancelarije za KiM kojom rukovodi – Marko Đurić, polažući cveće na seoski spomenik ubijenim dečacima, ali i svim žrtvama NATO bombardovanja i rata '99.

"Na današnji dan, pominjemo ne samo Pantu i Ivana, već i mladiće čija su imena izgravirana na ovom tragičnom spomeniku," takođe podseća Đurić.

To što se ubice ne znaju, ili se navodno ne znaju, za Đurića je svedočanstvo o postojanju "najstrašnije etničke mržnje, ili progona"

"Upravo je mnogostradalna Metohija najveća žrtva šovinističkog divljanja o čemu svedoče tragične sudbine hiljada naših ljudi," dodao je on.

Srbija nastavlja da bude prisutna u Metohiji. Ne prihvatamo amneziju sećanja na žrtve

U pratnji šefa Srpske liste Gorana Rakića, i poslanika u budućem sazivu kosovske skupštine – Igora Simića, Zorana Mojsilovića i Slavka Simića, lokalnog rukovodstva i šefa Kancelarije za zajednice, Ivana Tomića – govorio je takođe o vrlinama, podršci srpske države, upućujući poruke, kako je nazvao – "istrajnosti":

"Porodice u Metohiji istrajavaju sa svojim porodicama. Naša obaveza je da ne samo ljubavlju i solidarnošću, nego i konkretnom podrškom, kao država, nastavimo da  ih pomažemo i mi ćemo činiti. Mi ćemo nastaviti da budemo prisutni u njihovim životima."

"Dođu, obećavaju na njihovim grobovima i ništa svake godine"

Dvadesetjednogodišnji Spasoje (Paja) Dakić, brat od strica ubijenog Pantelije Dakića, sa negodovanjem je reagovao na obraćanje direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića kod spomenika žrtvama. "Šta su uradili? Ništa drugo i ne rade! Sram vas bilo…" – rekao je nakon Đurićevog obraćanja za medije. Šef Srpske liste Goran Rakić mu je nešto kasnije prišao i zagrlio ga, kratko razgovaravši sa njim.

Dakića smo potom zatekli na seoskom groblju sa porodicom, gde je sahranjen Pantelija Dakić. Iako je Đurić na novinarsko pitanje da li će obići grobove palih dečaka, odgovorio potvrdno, u vreme kada je grupa novinara otišla na jedno od dva seoska groblja nije ga tamo zatekla.

Poslušajte šta je u emotivnom obraćanju, rekao Spasoje Dakić:

"Žalosno je što se ovaj dan iskorišćava za promociju politike i sramota je.  Četrnaest godina. Znate da nema ništa od otkrića ubistva pokojnog Panta i Ivana. Četrnaest godina ništa se ne radi. Sramota. Svake godine dođu, obećavaju na njihovim grobovima šta će da urade i ništa svake godine. Od kada se obustavila istraga, da li su poslali neku poruku, da li su poslali neko pismo porodici, da li su se obratili onima koji su bili zaduženi za tu istragu? Nijednom. Gde su im ti dokazi? Sramota. Bili ste sami svedoci šta sam rekao pre dvadeset minuta. I dođe čovek i pita me je l' radiš negde. Kao da sam ja to rekao zbog posla. To je sramota."

"Nikada nećemo zaboraviti naše žrtve, nikada nećemo prestati da se sećamo, nikada nećemo prihvatiti nametanje amnezije od strane onih koji bi želeli da se naprave da tobože nisu odgovorni za ono što se ovde desilo. Sa pijetetom ćemo voditi računa o tome da  budu obeleženi životi i tragične sudbine ljudi koji su stradali i dece koja su stradala samo zato što su nosila srpsko ime," takođe je poručio Đurić.

"Ko će to da istražuje? Sve zatvoreno. Znači nema dalje, jer to je to"

Đorđe Ugrenović (34), jedan je od tada ranjenih mladića. Danas, sa suprugom, troje dece i majkom, živi od 30.000 dinara kolika je plata pomoćnog radnika u školi. Kaže da je napad u Bistrici obeležio njegov život:

"Osećaj mi je isti kao pre 14 godina. Uzbuđen sam i čini mi se da sam još uplašen od toga. Bio je tako strašan događaj. Svakog dana mi prolazi kroz glavu. To ne može da se zaboravi. To ostaje upečaćeno do kraja života."

Šta misli o tome što je istraga zatvorena, a ubice i napadači nisu pronađeni?

"Znali smo i pre toga da neće nikada da se pronađe. Istraga je već zatvorena. Ko će to da istražuje? Sve zatvoreno. Znači nema dalje, jer to je to."

"Ja ne znam ko je. Da znam, znao bih šta da radim," dodaje na novinarsku opasku da se čuje kako se u selu znaju počinioci.

U Goraždevcu je mnogo teško živeti

Ugrenović potom govori o današnjem životu:

"U Goraždevcu je mnogo teško živeti. Omladina je bez posla. Počinju da se iseljavaju. Doseljavaju se Romi. Mislim da nema perspektive. Zadnjih tri do četiri godine imanja se prodaju, zemlja se najviše prodaje. Kuće su na prodaju dosta. Država Srbija po tom pitanju nam uopšte ne izlazi u susret, ni za omladinu, ni za bolji život ovde."

Na pitanje šta bi Srbija, po njegovom mišljenju, trebalo da uradi da se u selu oseti boljitak, Ugrenović odgovara kratko:

"Mogu da nađu rešenje za to!"

U ovom metohijskom nekada najvećem mestu naseljenom Srbima, ostalo je, kako sami meštani kažu, oko 200 kuća; u selu danas živi oko 700 Srba, od nekada preko 1000 meštana. Osim nezaposlenosti mladih i nedostatka bezbednosti, na šta su nam se meštani ranijih puta žalili, sada ističu da je ključni problem u poslednje vreme ubrzana prodaja imanja i dolazak pridošlica, uglavnom romske nacionalnosti. 

U potrazi za boljim i sigurnijim životom, sve više mladog stanovništva napušta ovo selo.

Goraždevac je 2015. godine dva puta napadnut, nakon čega je, uz podršku više institucija, organizacija i pojedinaca, postavljen video nadzor koji je, meštani priznaju, donekle povećao osećaj bezbednosti. 

Više o samom napadu na goraždevačku decu 2003. godine, kao i na selo tokom 2015., čitajte u vestima:

14 godina od ubistva dece u Goraždevcu

Goraždevac u magli: "Tata, napali su selo"

Goraždevac: Pucano na vozilo beogradskih tablica

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.