Paraglajding – najlakši način da ostvarite san o letenju

Paraglajding
Foto: Radio Kontakt plus

Strah od visine je urođena stvar, te je normalno da se svi plašimo. Ono što osoba oseća tokom letenja, ne može da se objasni, već mora da se doživi.

“Strah koji imate zbog visine, nije ništa u poređenju sa zadovoljstvom koje doživite tokom letenja. Desi se da se u toku jednog leta više puta uplašim, ali to je upravo onaj najinteresantniji deo, jer je udar adrenalina mnogo jak i to je razlog zašto se bavim ovim sportom”, kaže za Radio Kontakt Plus predsednik mitrovičkog paraglajding kluba “Sokolica”, Dragan Martinović.

U poređenju sa ostalim vazduhoplovnim sportovima, paraglajding ili jedrenje padobranom se ubraja u najjeftinije.

“To je najprostiji vid avijacije i ujedno najlakši način da ostvarite svoj san o letenju. Potrebno je samo da imate paraglajder (padobran), sedište, kacigu, dobrog instruktora i to je to“, dodaje Martinović.

U Srbiji je ovaj sport sve popularniji. Poslednjih par godina beleži se porast broja onih koji se bave paraglajdingom, dok u Kosovskoj Mitrovici to nije slučaj.

“Nisam baš siguran zbog čega je to tako, ali mislim da je to zato što u blizini grada nema mesta za letenje. Ljudi ne mogu da nas vide baš toliko često, jer je oprema dosta skupa i zato što je potrebno mnogo vremena da se nauči letenje“, kaže Martinović.

Mitrovički paraglajderi treniraju na teritoriji čitave Srbije. Vreme i mesto održavanja treninga zavisi isključivo od vremenskih uslova, kaže Martinović.

Paraglajding je jako intersantan sport, zato što se različiti profili ljudi bave time, tvrdi on.

“Na takmičenjima možete da sretnete od profesora, intelektualaca, do najobičnijih radnika, neobrazovanih ljudi, sportista, rekreativaca, bukvalno ljude svih profila. Bitno je samo da ljudi vole prirodu i da žele da lete.“

Da bi poleteli, potrebno je da se stvore određeni uslovi. Dragan objašnjava o čemu je reč i odakle najčešće on poleće.

„Sokolica je naše omiljeno brdo za letenje. Ona se nalazi na 900 metara nadmorske visine, a naš start je na nekih 750 metara nadmorske visine. Potrebno je da vetar duva uz padinu, da je padina strma, jer sa blage padine ne može da se poleti i da ispred nas nema prepreka. Bukvalno u par koraka polećemo.“

Vremenski uslovi određuju trajanje leta, a zavisi i od toga sa kojeg ste brda poleteli.

„Let može da traje od pet minuta do pet i po sati. Naš rekord iznad Sokolice iznosi 3.800 metara. Najduži prelet sa istog mesta je do Kraljeva“, ističe Martinović.

Kada je u pitanju fizičko ograničenje, jedino daltonisti ne mogu da se upuste u ovu avanturu.

„To je jako komplikovana stvar, jer ti ljudi su savršeno zdravi, ali ne razlikuju boje. Da biste leteli morate razlikovati boje. Na brdu ćete videti mršave i debele, spremne i nespremne, sportiste i ljude koji se ne bave sportom“, ukazuje Dragan.

Zainteresovani sa severa Kosova, ukoliko žele da ovladaju ovom veštinom letenja, treba da potraže pomoć u jednom od dva centra za obuku u centralnoj Srbiji.

„Jedan  centar za obuku je na Zlatiboru, a drugi u Beogradu. Svako ko je prošao obuku može da polaže za dozvolu pilota-paraglajdera”, ističe naš sagovornik.

Profesionalnim pilotom-paraglajderom smatra se osoba koja godišnje provede u letu više od 100 sati, napominje Dragan.

„Računa se satnica provedena u vazduhu. Prošle godine sam imao nekih 60-ak sati naleta, što nije neko vreme… Svi ovi problemi usled pojave korona virusa, doprineli su tome…“

Povrede su sastavni deo svakog sporta. Martinović je u prošlosti zadobio dve, ali kako tvrdi, isključivo svojom krivicom.

„U početku, za vreme obuke, slomio sam nogu. Moja greška, zbog neznanja i neiskustva, ništa strašno… Povredio sam i ruku na jednom takmičenju. Dok sam bio u vazduhu, shvatio sam da ću osvojiti treće mesto, bio sam presrećan, pa sam počeo da izvodim neke akrobacije, pao sam i povredio ruku. Što se tiče ostalih članova mog kluba, nismo do sada imali neki ozbiljniji incident.“

Mišljenja o paraglajdingu su podeljena. Većina smatra da se radi o ekstremnom sportu, međutim, Dragan se sa tim ne slaže.

„Mislim da ovo nije ekstremni, već avanturistički sport. Vi odlučujete da li je ovaj sport ekstreman ili bezbedan. Sami odlučujete kada ćete poleteti, kako ćete leteti, da li ste sposobni ili niste, dosta je to komplikovana stvar“, smatra naš sagovornik.

Martinović motivaciju za bavljenje ovim sportom ne traži, jer kako kaže, ima razvijen takmičarski duh.

„Otkad znam za sebe bavim se sportom, a takmičio sam se dugo i u karateu. Bio sam tri godine deo paraglajding reprezentacije Srbije.“

Kao i u svakom sportu, postoje takmičenja i u paraglajdingu.

„Postoji više disciplina. Mi se bavimo preletom. Poleće se jednom, tamo gde sletite instrumenti za navigaciju se gase, zabeležili su vaš ’track log’ i to je to. Postoji i disciplina precizno sletanje – tu se poleće više puta, boduje se jedan let, dobijete određen broj poena i to je to“, pojašnjava dalje.

Za ljubitelje paraglajdinga, sezona startuje ovog meseca.

„Sada se vreme menja i imamo povoljne uslove za letenje. Inače, najbolje vreme za letenje je od aprila do septembra“, dodaje Martinović.

Paraglajding klub „Sokolica“ osnovan je 2008. godine. Sastav je šarenolik, kada su godine u pitanju.

„Naši članovi imaju od 25 do 50 godina. U klubu nas ima dvadesetak, pa zbog toga članarinu ne naplaćujemo. Da biste bili naš član, morate imati svoju opremu. Ne bavimo se obukom, nemamo školu paraglajdinga, bavimo se isključivo takmičenjem“, objašnjava nam Martinović.

Članovi ovog mitrovičkog kluba planiraju da i ove godine budu učesnici paraglajding lige Srbije.

„Prošle godine smo bili treći na državnom prvenstvu, koje je održano na Kopaoniku. Imamo trenutno osmoro takmičara, jer smo se u međuvremenu pojačali sa dva nova člana. Nadamo se nekom takmičenju u okolnim zemljama, ali to je sada pod znakom pitanja zbog pandemije. Sve u svemu, nadamo se dobrim rezultatima“, poručuje Martinović.

Radio Kontakt plus

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.