Paljokaj: Političari su pretvorili Kosovo u žrtvu procedura

Na Kosovu se političke partije ponašaju kao da su im procedure važnije od samog rezultata. Teško je naći neku drugu zemlju u kojoj se za toliko dilema postavljaju pitanja Ustavnom sudu. Na taj način, uz tvrdnju da poštuju procedure, doveli su Kosovo u stalnu političku krizu iz koje, uz ovakav pristup, neće brzo izaći.

Moto rada za više od 40 hiljada službenika u Evropskoj komisiji jeste da su „procedure važnije od rezultata“. Naravno, to im se ne govori kada se zapošljavaju, niti je to negde zapisano. Međutim, kritičari često koriste ovu izreku kako bi komentarisali nedostatak rezultata u radu institucija Evropske unije. O rezultatima se može raspravljati i mogu postojati različite procene, ali za one koji ne postižu rezultate nema posledica. Za kršenje procedura, međutim, posledice postoje.

Kao primer možemo uzeti i dijalog o normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. EU veruje da je u tom procesu postignut odgovarajući rezultat. Kritičari, međutim, mogu tvrditi da rezultati izostaju. EU može reći da danas građani Kosova mogu putovati kroz Srbiju, da Kosovo ima međunarodni telefonski pozivni broj i da je deo CEFTA sporazuma. Kritičari, s druge strane, mogu reći da su odnosi između Kosova i Srbije bliži izbijanju konflikta nego normalizaciji.

Dakle, o rezultatu se može raspravljati, ali za EU on je manje važan od procedure i pravila. Sve vreme u EU tvrde da su se „posrednici držali mandata koji su dobili od država članica“. Na taj način, poštujući procedure i mandat, posrednici EU su zapravo normalizovali nepriznavanje Kosova, jer EU ima neutralan stav prema statusu. Za svaki neuspeh EU je odgovornost prebacivala na strane u dijalogu, jer je, prema dogovorenoj proceduri, reč o dijalogu između dve strane, dok EU samo posreduje i samim tim ne snosi odgovornost ni za neuspeh ni za rezultat. Sa ili bez rezultata, u EU se zapravo malo ko brine da li će doći do normalizacije odnosa između Kosova i Srbije. Neki ironično kažu da što duže ovaj proces traje, to će biti više dobro plaćenog posla za službenike EU koji se time bave. Važno je samo da se poštuju procedure.

Postoji i stara izreka da su „procedure spasile Rim“. Možda je to i tačno, u smislu sprečavanja brzopletih, autoritarnih i nepromišljenih odluka. Ali na kraju ni Rim nije opstao.

U političkom sistemu procedure su potrebne da bi se stvorio okvir u kojem sistem funkcioniše. Međutim, taj sistem funkcioniše prema političkim pravilima koja, iako moraju poštovati procedure, ne mogu da ih koriste kao izgovor za svoje neuspehe ili za stvaranje kriza.

Procedure same po sebi ne mogu rešiti političke krize ako ne postoji politička volja da se one prevaziđu.

Već više od godinu dana Kosovo oseća kako se politička kriza stvara i produžava upravo pod izgovorom poštovanja procedura. Na Kosovu se političke partije ponašaju kao da su procedure važnije od rezultata. Teško je pronaći neku drugu državu u kojoj se za toliko dilema traži mišljenje Ustavnog suda. Na taj način, uz tvrdnju da poštuju procedure, doveli su Kosovo u trajnu političku krizu iz koje, sa ovakvim pristupom, neće brzo izaći.

Sada se čeka da Ustavni sud razjasni ko je prekršio Ustav, procedure ili zakon. Možda će dati odgovor da li je predsednica imala pravo da raspusti Skupštinu ili ne. I možda ćemo saznati da li Kosovo u ovom trenutku ima funkcionalan parlament ili ne.

Ova situacija nastala je zbog političke neodgovornosti. Političke partije kompromisom smatraju prihvatanje sopstvene ponude, a ne ustupke prema drugima. Kada kažu „ponudili smo kompromis“, zapravo misle na predlog da se izabere njihov kandidat. Kada Pokret Samoopredeljenje (VV) kao pobednik izbora poziva druge partije da izađu sa svojim kandidatom, to čini kako bi legitimisalo pobedu sopstvenog kandidata. Kada opozicija kaže da je spremna da predloži kandidata, misli da kao gubitnik izbora treba barem da dobije funkciju predsednika.

Oni koji su do juče govorili da „nemaju glasove za Vjosu Osmani“ sada gotovo žale zbog toga što je, kako kažu, „Kurti potopio Osmani“.

Dok se čeka da se utvrdi da li je istekao rok za izbor predsednika, da li je ostalo još 30 ili 60 dana, da li će zemlja ići na izbore i kada bi oni mogli biti održani, Kosovu preti još jedan period stagnacije koji građani nisu želeli.

Ako sada, kada VV ima komotnu većinu u parlamentu, Kosovo ponovo ode na izbore, teško je verovati da će situacija nakon njih biti drugačija. Posle novih izbora mogu uslediti nova neuspešna glasanja, ne samo za izbor predsednika, već i za konstituisanje parlamenta i formiranje vlade.

Sve ovo se dešava u trenutku kada se svet suočava sa dramatičnim izazovima. Istovremeno, činilo se da se Kosovu otvara prilika da nadoknadi gubitke iz prethodne tri godine, nastale zbog kaznenih mera EU i nedostatka funkcionalnih institucija.

Sada su te mere ukinute, čime je Kosovu oslobođeno oko 500 miliona evra. Parlament je ratifikovao i sporazume sa EU koji omogućavaju korišćenje do 820 miliona evra iz Plana rasta za Zapadni Balkan. Uz to dolaze i drugi međunarodni krediti i investicioni fondovi. Ukupno, Kosovo bi u naredne dve godine moglo imati na raspolaganju više od 1,5 milijardi evra. Međutim, korišćenje tih sredstava može biti ugroženo ako se politička kriza nastavi, jer čak i u normalnim okolnostima nije lako ispuniti stroga pravila EU i nadoknaditi izgubljeno vreme.

Kosovo bi moglo imati i političke posledice. Gotovo je zaboravljeno da je u proleće 2024. bilo na pragu članstva u Savetu Evrope. Međutim, prošle godine ne samo da članstvo više nije bilo na dnevnom redu, već Kosovo nije učestvovalo ni na pojedinim sastancima komisija, čak ni kao gost.

U uslovima političke krize postoji opasnost da ni ove godine članstvo u Savetu Evrope ne bude na dnevnom redu. Takve odluke donose se samo jednom godišnje. Ako Kosovo propusti tu priliku, najranije može računati na novu šansu tek tokom 2027. godine. Čak nije ni jasno da li ponuda za napredak ka članstvu u EU, koja je bila na stolu u maju 2024, i dalje važi.

Zastoj Kosova u jačanju međunarodnog subjektiviteta biće samo jedna od posledica političke krize. Najveće posledice, međutim, osetiće građani Kosova. Njima je malo važno ko je kriv, ko je poštovao procedure, a ko nije.

Murati: Zbog raspuštanja skupštine u petak nisu izglasane odluke vredne 121 milion evra

Demokratija na delu: Hitno imenovati novi sastav CIK-a

Suroji: Kosovo može, ali i ne mora ići na vanredne izbore, o tome odlučuje…

Grenel o raspuštanju kosovske skupštine: Sjajne vesti, Bog nas priprema za Tačijev povratak

KDI: Ustavni sud da hitno razjasni trenutnu ustavnu situaciju

KDI: Ustavni sud da hitno razjasni trenutnu ustavnu situaciju

Hasani: Dekret Vjose Osmani o raspuštanju Skupštine apsolutno neustavan

Alijansa za budućnost Kosova odlaže izbore unutar partije

Koha: „Sukob“ Kurtija i Osmani preko savetnika

EU na Kosovu sa žaljenjem prati najnovija politička dešavanja

Kurti: Nove izbore ne smatram rešenjem, opozicija uživa u neuspesima Samoopredeljenja

Datum izbora nije izabran, Haradinaj izneo tri opcije, LVV bojkotovalo sastanak

Reakcije na dekret Osmani: Optužbe, odbrane i pravne dileme; Samoopredeljenje će se obratiti Ustavnom sudu

Maljići: Kad je Svečlja juče upozorio na pretnje iz Srbije shvatio sam da su izbori

Osmani naložila raspuštanje skupštine, slede novi izbori

Rok ističe u ponoć: Sednica za izbor predsednika Kosova propala usled nedostatka kvoruma, Hadžiju se obratila Ustavnom sudu

Nakon neuspele sednice o ustavnim amandmanima, Skupština Kosova večeras o izboru predsednika

Šta kažu amandmani koje je Osmani podnela Skupštini?

Koha: Komisija usvojila ustavne promene za predsednika, očekuje se sednica Skupštine