Formiranje "slobodne ekonomske prekogranične zone između Severa Kosova i južne Srbije" – predlog je kosovskog ministra spoljnih poslova, Bedžeta Pacolija, u Sarajevu. Ovaj predlog izneo je, "pozivajući se na Berlinski proces, inicijativu EU za unapređenje ekonomske saradanje i infrastrukture među zemljama Zapadnog Balkana", a kao "asimetričnu akciju" koja bi "revitalizovala značaj granica" i dovela do "ekonomskog razvoja" i "normalizacije međuetničkih odnosa" – saopšteno je iz kosovskog MSP-a. U Sarajevu je boravio kao učesnik sastanka Konferencije ministara spoljnih poslova Fonda za Zapadni Balkan i neformalnog sastanka ministara spoljnih poslova ,,Zapadno-balkanske šestorke – ZB6". Njima je prisustvovao i srpski šef diplomatije, Ivica Dačić. On je, u izjavi medijima – naveo da Srbija teži da reši sporna pitanja s Kosovom, pre svega sebe radi. "Upućivanje pretnji i ucena Srbiji nije put, želimo u EU, ali na častan i dostojanstven način," naglasio je Dačić. Vojska Kosova nije predviđena Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN i srpski članovi kosovskog parlamenta nikada neće glasati za to – poručio je takođe. Za sada nema informacija da li je i kako srpski šef diplomatije reagovao na predlog svog kosovskog kolege.
Dačić: Ko je utvrdio zvanični stav EU da je uslov za Srbiju priznavanje Kosova?
|
"Stara poznata izreka": 'Za tango je potrebno dvoje' "Kao predstavnik koji dolazi iz Beograda, ne mogu da ne pomenem – citiram: 'Bez efikasne i sveobuhvatne normalizacije odnosa Beograda i Prištine kroz dijalog koji predvodi EU, ne može biti dugoročnog mira u regionu. Sveobuhvatni pravno obavezujući dokument o normalizaciji je hitno potreban i suštinski važan kako bi Srbija i Kosovo napredovale na svom evropskom putu'. Na primeru odnosa prema Zajednici srpskih opština, koja je dogovorena Briselskim sporazumom, najbolje se može videti razlika pristupa implementaciji dogovora dve strane. Naš stav je da je prihvaćeno sve ono što je dogovoreno i da to predstavlja sastavni deo sporazuma. Znate, ovakve situacije se slikovito opisuju starom, poznatom, izrekom: 'Za tango je potrebno dvoje'" – poručio je takođe Dačić. |
"EU često neke formulacije tumači na način na koji ne tumače države članice. Španski premijer Marijano Rahoj kazao je kako neće učestvovati na samitu (Zapadnog Balkana u Sofiji, 17. maja), ukoliko bude učestvovalo Kosovo. Ko je ikada utvrdio zvanični stav EU da je uslov za Srbiju priznavanje Kosova? To su formulacije koje se možda sviđaju nekoj pojedinoj zemlji, a EU ima statusno neutralan stav," kazao je Dačić takođe, prenose beogradski mediji.
A govoreći o Fondu za Zapadni Balkan, za koji kaže da "danas predstavlјa jedan od najaktivnijih elemenata regionalne saradnje", naveo je da je uveren da će:
"Čvrstim koracima otvoriti put saradnji u domenu kulture, naučnoj i istraživačkoj oblasti, razmeni mladih i jačanju održivog razvoja, na način sličan kako su se, u svoje vreme, drugi evropski regioni udruživali i snažili saradnju."
Ovaj fond je, istakao je – jedinstven mehanizam saradnje u regionu Zapadnog Balkana koji je "u potpunosti u nadležnosti ministara spolјnih poslova ZB".
"To ga čini našim jedinstvenim oruđem uticaja kojim možemo da ostvarimo konkretne pozitivne promene," dodao je, saopšteno je iz MSP-a Srbije.
Pacoli: Bićemo u Sofiji, posvećeni smo dijalogu sa Srbijom
A iz kosovskog MSP-a navode da je Dačić "postavio pitanje o učešća Kosova" na predstojećem samitu EU Zapadnog Balkana u Sofiji.
"Državnost Kosova je nešto što je postignuto. Bićemo zajedno u Sofiji, kao i sve druge balkanske države i Evropska unija," rekao je Pacoli, sa druge strane, svom srpskom kolegi, saopštavaju iz ministarstva kojim on rukovodi.
"Ostajemo čvrsto posvećeni procesu evropskih integracija, implementaciji Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i dijalogu sa Srbijom o normalizaciji odnosa, koji pomaže EU, a koji bi trebalo da se završi pravno obavezujućim sporazumom sa obe strane," dodao je kosovski ministar.
"Mi povećavamo saradnju sa svim susedima, čak i sa Grčkom, koja podržava naše evropske integracije," istakao je takođe.
Sastanku su prisustvovali i predstavnica Spoljnopolitičke službe Evropske unije, Angelina Ejhorst, direktor Direktorata za politiku susjedstva i pregovore o proširenju, Kristijan Danijelson i ministarka spoljnih poslova Bugarske, Ekaterina Zaharijeva.
O Fondu za Zapadni Balkan
| Ratifikovanju ovog sporazuma 2016. godine, u Skupštini Srbije, protivila se opozicija, koja je navela da se usvajanjem zakona o ratifikaciji priznaje međunarodni subjektivitet Kosova, ali i da na taj način Vlada Srbije "saučestvuje u stvaranju Velike Albanije". Predlog zakona nije u skladu sa Ustavom Srbije, naveli su oni, takođe, uz zahtev da se ukloni sa tadašnjeg dnevnog reda. O tome čitajte u posebnoj vesti. Uprkos tome, ovaj sporazum je ratifikovan. |
Sporazum o Fondu za Zapadni Balkan, potpisali su, 13. novembra 2015., ministri spoljnih poslova Albanije, Srbije, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore, a u ime Kosova – tadašnji ministar spoljnih poslova, Hašim Tači.
Ovim fondom predviđena je podrška za promovisanje kulturne saradnje, saradnje u oblasti nauke i istraživanja, obrazovanja, promovisanje održivog razvoja.
Fond za Zapadni Balkan nastao je po modelu Međunarodnog višegradskog fonda koji su četiri članice višegradske grupe osnovale 2000. godine, sa ciljem da pomogne razvoj saradnje i podstakne razvoj odnosa između civilnog društva, akademskog sektora kroz zajedničke projekte.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
