Ima prostora da kosovska vlada zajedno sa međunarodnim predstavnicima razgovara o implementacionom planu – poručila je kosovska predsednica Vjosa Osmani, govoreći o Uredbi Centrale Banke Kosova.
Međunarodna zajednica već danima poziva Prištinu da osim odlaganja primene Uredbe centralne banke Kosova kojom se dinar isključuje iz platnog prometa, omogući Beogradu da nastavi da doprema novac namenjen za isplate plata, penzija i drugih davanja za srpsku zajednicu na Kosovu.
Predstavnici kosovske vlade su pristali na to da umesto odlaganja primene uredbe uvedu tromesečni prelazni period, uz sprovođenje kampanje s ciljem informisanja stanovništva o novim pravilima.
Sa druge strane, ne pristaju da se nastavi sa višegodišnjom praksom transporta novca iz Beograda, odnosno, kako navode, da se „pare unose u vrećama preko prelaza“, te traže da Centralna Banka Kosova i Narodna Banka Srbije postignu dogovor i da se novac uplaćuje na račune korisnika u evrima.
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, govorila je 8. februara za arapsku televizuju Al Aan. Intervju je, međutim, tek sinoć objavljen na Fejsbuk stranici kosovskog predsedništva.
Za razliku od predstavnika vlade u Prištini, Osmani je o ovom pitanju govorila u drugačijem tonu.
„Sve što smo postigli u ovoj zemlji je rezutat saradnje sa našim međunarodnim partnerima. Naravno, kada god se ovakve odluke donose od strane naših institucija postoji osetljivost – kako će to uticati na manjine“, poručila je Osmani.
Priznaje da je „postojao izazov“ u pogledu načina komunikacije.
Sa druge strane, kada je reč o implementaciji Uredbe, kaže da je neophodno pronaći zajednički dogovor „sa saveznicima“
„Jedina stvar koja ostaje kako bi se izašlo iz ove situacije je da se osigura da postoji zajednički dogovor sa našim prijateljima i saveznicima u izgradnji implementacionog plana, kako da se primeni Uredba koja je usvojena od strane CBK“, poručila je Osmani.
Tvdi da postoji „mnogo prostora“ da kosovska vlada zajedno sa međunarodnim predstavnicima razgovara o implementacionom planu.
„Da tokom tranzicionog perioda implementacije možemo da osiguramo da svi Srbi imaju informacije koje zaslužuju da dobiju. Ukolko im je potrebno da otvore novi bankovni račun, da imaju dovoljno vremena da to urade kako bi se izvršio transfer u evrima na račun i da to ne utiče negativno na građane, to nije želja kosovskih institucija“, dodala je.
Sa druge strane, kaže da niko ne traži od Prištine da ukine Uredbu, ili da „ne primeni Ustav, ili da zadrži dinar“.
Osmani je optimistična da će se pronaći rešenje.
„Sigurna sam. Nema razloga da to ne bude rešeno, bilo bi smešno da se ne reši nešto što je, rekla bih, veoma jednostavno. To je problem koji će biti rešen i dok postoji volja postoji i način“, kazala je Osmani.
Kosovska predsednica govorila je 8. februara za arapsku televizuju Al Aan. Intervju je, međutim, tek sinoć objavljen na Fejsbuk stranici kosovskog predsedništva.
Šta je još kazala Osmani čitaje u posebnoj vesti: Osmani: „Partneri potvrdili dokaze da je Vučić organizovao napad u Banjskoj, od njih zavisi da li će biti javni“
Period od 8. februara do danas obeležila je lavina novih reakcija predstavnika međunarodne zajednice koji su nastavili da kritikuju Prištinu, zahtevajući suspenziju uredbe CBK, ali i razgovore o ovom pitanju za pregovaračkim stolom u Briselu.
Već tog 8. februara u večernjim satima istu poruku su na sednici Saveta bezbednosti UN Aljbinu Kurtiju listom preneli predstavnici glavnih zapadnih zemalja, a koje Priština vidi kao najbitnije savenzike.
Par dana kasnije Kurti se obratio Srbima na srpskom, govoreći o pogodnostima koje nudi uredba CBK, dok mu je potom direktor Kancelarije za KiM, Petar Petković, poručio da „niko neće da mu se povinuje i da mu poveruje.
Već dan kasnije održan je skup u severnom delu Kosovske Mitrovice, protiv odluke Prištine, koji je okupio oko 2.000 ljudi.
Potom je usledila nova serija oglašavanja zapadnih zvaničnika, a pre svega Amerikanaca koji su po prvi put najavili „posledice“ zbog jednostranih poteza Prištine.
Pomoćnik američkog državnog sekretara Džejms O’Brajan je čak poručio Prištini – „ukoliko nas ne tretirate kao partnera, nećemo ni mi vas“, tražeći da odustanu od implementacije Uredbe.
Kosovski premijer je potom kazao da „ne veruje da je narušio odnose sa SAD“, u čemu ga je dan kasnije demantovao američki ambasador u Prištini.
Odbijanje kosovske vlade da uvaži zahteve SAD-a u vezi sa primenom uredbe Centralne Banke Kosova uticalo je na naše odnose i bilo koje sugestije da je suprotno ukazu na fundamentalno nerazumevanje, poručio je Džefri Hovenijer.
Za kosovsku vladu imao je dva zahteva, čija je suština da se uspostavi procedura u skladu sa Uredbom CBK-a, ali i standardima EU o slanju novca iz Srbije, a da se pre uspostavljanja ove procedure regulišu privremene odredbe kako bi Srbija nastavila da finansira neophodne socijalne usluge, zdravstvo i školstvo.
Za sada izostaje potvrda da li je kosovska vlada prihvatila ili odbila zahteve. Kosovski premijer u međuvremenu nije govorio o ovoj temi.
Sa druge strane, u istom danu kada je i objavljen intervju Osmani, odnosno juče, predsednik Srbije kazao je da ne zna rešenje za novonastalu situaciju, ali i da se ono traži u sklopu dijaloga, te je najavio da će Beogradu uskoro stići poziv za susret u Briselu.
Komentarišući zahteve kosovske vlade, ali i same Centralne Banke Kosova, da se pitanje isplate plata i drugih davanja reši dogovorom između ove bankarske institucije i Narodne Banke Srbije, Vučić poručuje da bi to značilo priznanje CBK.
„On (Kurti) kaže da je to sitnica – centralna banka sa centralnom bankom. Pa centralna banka sa centralnom bankom, a da nije deo onoga što je predviđeno Rezolucijom UN ili odlukama EU bi bilo priznanje Centralne Banke Kosova, koja inače ne postoji pošto je to samo banka za štediše, jer oni nemaju svoju valutu, čak ni ugovor sa eurozonom“, dodao je Vučić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
