Grupa koja je obučena i finansirana od strane Srbije a pre svega po nalogu rukovodstva ove zemlje, izvršila je akt agresije sa jasnim planom da izvrši aneksiju Severa Kosova, i da izazove destabilizaciju ne samo naše zemlje već i celog regiona, kazala je danas kosovska predsednica u godišnjem obraćanju u kosovskoj skupštini. Ona se u nastavku svog govora osvrnula i na dijalog Beograda i Prištine, Nacrt statuta za ZSO, kao i o Albancima u Preševu, Bujanovcu i Medveđi.
Osmani je u obraćanju kosovskoj skupštini, veći deo govora posvetila napadu koji se odigrao krajem septembra u Banjskoj, kao i navodnoj pretnji koju Srbija, za ovu kosovsku predsednicu, predstavlja.
„Napad 24. septembra je jasan pokazatelj da je Srbiju ne zanima ni trajni mir ni dobro susedstvo, niti završetak procesa dijaloga sa Kosovom“, kazala je Osmani, dodajući:
„Nažalost, današnja Vučićeva politika je jučerašnja politika Miloševića“.
Prema rečima kosovske predsednice, Banjska predstavlja „samo jednu opomenu“, te da „Srbija neće odustati od mračnih planova“.
„Hegemonističke akcije nisu prestale, Banjska je bila samo jedna opomena zato što Srbija neće odustati od njenih mračnih planova, u suštini, ovakvim delovanjem Srbija napada celu Evropu jer radi za interese loših faktora, ali i faktora koji imaju za cilj da udare i EU i NATO kroz destabilizaciju Balkana“.
Dodajući da su „prošli ovu opasnost“ pozvala je na jedinstvo da bi, ističe, ostali „uporni pred Srbijom“ i nepokolebljivi pred „ogromnim bezbednosnim izazovima“.
Osmani je ponovo pozvala da se uvedu mere Srbiji zbog Banjske, ali i „napada na vojnike KFOR-a i novinare tokom maja“ jer, izostanak istih, kaže – „samo podstiče nastavak upotrebe nasilja“.
„Dok se ne postave mere protiv Srbije za čin agresije 24. septembra i napada na vojnike KFOR-a i novinare tokom maja, nažalost samo se podstiče na nastavak upotrebe nasilja“.
Ona se ujedno zahvalila Kosovskoj policiji, kao i kosovskim obaveštajnim agencijama, navodeći da je događaj od 24. septembra „motivisao kosovsku omladinu“ da se priključi Kosovskoj policiji.
„Ubili su jednoga, ali su mobilisali hiljade momaka i devojaka iz naše policije, koji su istog dana dali istu poruku – ‘Kosovo ne odustaje‘, ‘Kosovo se ne lomi‘ i ‘Kosovo će braniti svoje granice na svakom ćošku i po svakoj ceni’„, smatra kosovska predsednica.
„Niko i ništa neće odvratiti našu republiku od njenih legitimnih težnji da proširi vladavinu zakona na celoj našoj teritoriji. Niko i ništa neće odvratiti našu Republiku od naših napora da ovu državu učinimo bezbednom, dostojanstvenom za sve njene građane bez razlike“.
Smatra da je, u borbi protiv „srpsko-ruske propagande i njihovih napora da potkopaju državljanstvo Kosova“ – njena posvećenost bila intenzivna i nepokolebljiva“.
Osmani se u svom govoru osvrnula i na dijalog Beograda i Prištine, kojim posreduje EU, navodeći da postaje – „sve teži“.
„To je zbog nekonstruktivnosti, opstrukcija i nastojanja Srbije da izazove destabilnost, ne samo na Kosovu već i šire“.
Ističe da je „nedostatak ravnoteže i ravnopravnog tretmana“, naneo štetu dijalogu, te da se Kosovo, prema rečima kosovske predsednice, „i dalje suočava sa nepravednim i nesrazmernim merama koje direktno utiču na interese građana Kosova“.
„Ovakav neravnopravan tretman biće udarac na kredibilitet procesa dijaloga i glavna prepreka za uspeh ovog procesa“, zaključila je Osmani.
U nastavku svog govora, osvrnula se i na Nacrt statuta ZSO koji je izradila „zapadna petorka“.
Ona je i ovom prilikom ponovila ranije navode da će nacrt razmotriti Ustavni sud. Međutim, danas je pozvala sve „bez obzira na stranke“, da se zajedno razmotri ova dokument kada bude dostavljen, nakon čega će, kaže, biti prosleđen Ustavnom Sudu.
„Naš zajednički cilj da obezbedimo punu saglasnost sa Ustavom Kosova i da ne dozvolimo neku posrednu vlast vlasti, ili neke druge anomalije koje mogu da ugroze unutrašnje funkcionisanje naše države“.
Istovremeno, Osmani navodi da je na međunarodnim skupovima pokrenula pitanje Albanaca iz Preševa, Bujanovca i Medveđe, a koji se, prema Osmani „svakodnevno suočavaju sa diskriminacijom na nacionalnoj osnovi“.
Ujedno navodi da je zatražila reakciju međunarodne zajednice, protiv, kako kaže „etničkog čišćenja ovog dela gde se brišu njihove adrese kako bi promenili demografiju“ – te da su „mnogi Albanci iz ovih opština bez državljanstva i mogućnosti da ostvare svoja elementarna prava“.
Predlaže da u novom zakonu za državljanstvo, postoje okolnosti, odnosno olakšice, kako bi oni dobili kosovsko državljanstvo, nakon čega je pozvala poslanike da podrže ovaj predlog kada on stigne u skupštinu na izglasavanje.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
