Izvor: Koha (Tekst je izvorno preveden sa albanskog; naslov je adaptiran)
Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, obratila se Ustavnom sudu kako bi razjasnila pitanje imenovanja članova Centralne izborne komisije (CIK).
Ustavna dilema, prema kabinetu predsednice Osmani, nastaje zbog činjenice da su stranke podnele više predloga nego što Ustav predviđa.
„Predsednica Osmani se obratila Ustavnom sudu u vezi sa ovim pitanjem. Čim dobije odgovor, imenovanje će se nastaviti. U trenutnim okolnostima, parlamentarne grupe su podnele više predloga nego što Ustav predviđa, stoga Sud mora da razjasni ovo pitanje pre nego što nastavi dalje“, navodi se u odgovoru Kohi iz predsedničkog kabineta.
Pokret Samoopredeljenje predložio je tri kandidata za predstavnika u CIK-u, iako Ustav navodi drugačije.
Izvori iz Kohe rekli su da je Aljban Krasnići (Alban Krasniqi) predložen za još jedan mandat, dok su nova imena Violeta Emini i Njazi Isaku. Ustav navodi da šest članova CIK-a imenuje 6 najvećih parlamentarnih grupa koje nemaju rezervisana mesta. I, ako u Skupštini ima manje poslaničkih grupa, Ustav navodi da najveće grupe mogu imenovati dodatne članove.
Izvori iz ovog medija, rekli su da je PDK predložio Iljira Gašija (Ilir Gashi) i Rašita Ćaljaja (Rashit Qalaj) za članove CIK-a, Samija Hamitija (Sami Hamiti) iz DSK i Muharema Nitaja (Muharrem Nitaj) iz AAK. Prema ovim izvorima, iz zajednica je predložen samo turski član koji je služio u tekućem mandatu, dok su ostali nova imena.
Slično tome, 2021. godine, kada je Samoopredeljenje osvojilo 50 odsto glasova, insistiralo je na predlaganju tri kandidata, ali je predsednica Osmani imenovala dva.
Bivši predsednik Hašim Tači (Hashim Thaçi) je takođe odložio imenovanje članova CIK-a nekoliko meseci nakon izbora 2017. godine.
To je urađeno uz obrazloženje da nije bilo jasno kako bi članovi CIK-a trebalo da budu imenovani nakon rezultata izbora, kada je pobedila koalicija PAN koju čine tri stranke, PDK, AAK i NISMA, koja je takođe tražila tri člana u CIK.
Iako Ustavni sud nije razmatrao Tačijev zahtev, kasnije jeste razmatrao njegove odluke o imenovanju članova, po dva za svaku od tri parlamentarne grupe, za koje je utvrđeno da su u skladu sa Ustavom.
Bivši predsednik CIK-a i univerzitetski profesor Mazlum Baraljiju (Mazllum Baraliu) kaže da zahtev Samoopredeljenja z3a tri predstavnika u CIK-u nema pravni osnov.
„Bilo je takvih pokušaja političkih subjekata, ne samo Samoopredeljenja, i ranije, ali oni nisu odobreni. Postojala je i inicijativa u Ustavnom sudu kao zahtev koji treba rešiti, ali nije razmatran jer nema šta da se reši jer je Ustav jasan i precizan, kao u članu koji sam gore pomenuo, koliko ih ima i kome pripadaju“, rekao je Baraljiju.
Prema Zakonu o opštim izborima, imenovanje članova CIK-a mora se izvršiti najkasnije 60 dana nakon potvrđivanja rezultata.
Zakonski rok u kojem predsednica Osmani mora da imenuje ili odbije kandidate političkih subjekata za nove članove CIK-a je već istekao.
Predsednica je 9. marta zatražila od političkih subjekata njihove predloge za članove CIK-a.
Imali su rok do 16. marta da odgovore na predsednicin zahtev sa imenima kandidata.
Nakon što je primila nominacije, predsednica je imala 5 dana da imenuje kandidate ili ih odbije.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
