Osmani poziva: Prijavite se kako biste dobili status žrtve seksualnog nasilja tokom rata, rok produžen do maja 2025.

Kosovska predsednica, Vjosa Osmani, pozvala je danas žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu 1999. godine da se prijave kako bi zvanično dobile status žrtve.

U video poruci objavljenoj na stranici Vladine Komisije za žrtve nasilja tokom rata poručila je na albanskom jeziku, uz prevod na srpski, da je „glas žrtve važan i da se istina mora čuti“.

„Vaša hrabrost u traženju pravde i otkrivanju istine dokaz je vašeg neukrotivog duha”, poručuje žrtvama Osmani.

Rekla im je i da nisu same, te ih poziva da podnesu zahtev za priznavanja statusa žrtve seksualnog nasilja tokom rata.

„Mi stojimo uz vas i na vašoj smo strani u potrazi za pravdom. Na ovom putovanju nikada nećete biti sami. Zato, aplicirajte za priznavanje statusa žrtve ratnog seksualnog nasilja“.

Kosovska predsednica ujedno je kazala da je rok za podnošenje ovog zahteva produžen do 15. maja 2025. godine.

Kosovska vlada, je međutim, još početkom marta 2023. godine, saopštila da je donela odluku kojom je produžila mogućnost podnošenja zahteva za priznavanje statusa žrtve seksualnog nasilja tokom ratnog sukoba za još dve godine.

Kosovski premijer, Aljbin Kurti, je na sednici na kojoj je doneta ova odluka takođe pozvao žrtve seksualnog nasilja u ratu da se prijave i ostvare svoje zakonsko pravo.

Podsetimo, Komisije kosovske vlade za priznavanje i proveru statusa žrtve seksualnog nasilja tokom rata na Kosovu počela je sa radom još 2018. godine sa tada usvojenim preliminarnim rokom za prijavu za dobijanje ovog statusa do 5. februara 2023. godine.

Šefica ove Komisije, Ljeonora Seljimi, kazala je jula meseca 2022. godine da je do tada status žrtve priznat za 1.217 žena i 57 muškaraca, a da se ukupno prijavilo 1.736 osoba.

Više od godinu dana kasnije, odnosno decembra meseca prošle godine, poslanica u kosovskoj skupštini  Duda Balje i predsednica komisije za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica, žrtve seksualnog nasilja iznela je novi podatak – da je do tada status žrtve dobilo oko 1,700 žena.

Uprkos tome, prištinski zvaničnici neretko u javnosti iznose podatak – da je tokom rata na Kosovu silovano 20.000 žena, i to uglavnom u kontekstu albanskih žrtava.

Duda Balje, koja je i predsedavajuća skupštinske komisije za ljudska prava, ravnopravnost polova, nestala lica, žrtve seksualnog nasilja rata i peticije, decembra prošle godine je na pitanje upravo o broju prijavljenih žrtava i navodima o silovanju više od 20,000 žena, kazala da postoji više razloga zašto se žene ne javljaju.

„Ja verujem da je cifra jako, jako velika, međutim, mislim da postoji i jako veliki broj žena koje to neće ni da priznaju zato što su posle toga formirale svoje porodice zadržali to u sebi, imaju decu, žive normalno. One ne žele da svoje ime izlažu u tom smislu. Postoji veliki broj žena koje su umrle, jer je od rata do danas prošlo dvedesetak godina“, kaže Balje, nadajući se da će silovatelji kad tad odgovarati za svoja nedela.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.