Regionalna inicijativa Otvoreni Balkan ne poštuje princip inkluzivnosti i ne tretira sve države jednako, ocenila je kosovska predsednica, Vjosa Osmani.
Osmani je, u intervjuu agenciji MINA, kazala da su na Kosovu analizirali tu inicijativu sa političke, ali i sa ekspertske strane.
“Došli smo do odluke, koja je prošla mnogo analiza, da ovo nije inicijativa koja bi Kosovo tretirala kao jednakog partnera. Naprotiv”, kazala je Osmani.
Ona je ocenila da, inicijativom „Otvoreni Balkan“, predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, nastoji da proširi svoj hegemonistički pristup u čitavom regionu i da tretira Kosovo kao neravnopravnog partnera, tako što neće priznati njegovu nezavisnost.
Prema rečima Osmani, velika razlika između Otvorenog Balkana i ostalih inicijativa jeste u tome što ostale inicijative, kao i njihovi kreatori, tretiraju sve kao jednake.
“Mi se zalažemo za sporazume koji bi ubrzali naše članstvo u Evropskoj uniji (EU), umesto da stvaraju čekaonicu koja daje razlog i opravdanje Uniji da ne ubrzava pristupni proces”, istakla je Osmani.
Ona je kazala da bez članstva Zapadnog Balkana u EU, ne može biti slobodne, ujedinjenje i mirne Evrope, i zasigurno ne može biti bezbednosti na evropskom kontinentu.
“Dakle, bili smo veoma jasni po tom pitanju. Poštujemo druge države, ali istovremeno, želimo da se naša pozicija poštuje, jer to je pozicija koja je razmatrana kroz veoma ozbiljne procene svih neophodnih faktora”, navela je Osmani.
Ona je kazala da postoje brojne inicijative u kojima Kosovo učestvuje, dodajući da je razlog njihovog učešća to što ih tamo tretiraju kao jednake, kao i poštovanje principa inkluzivnosti od prvog dana.
“Dakle, svih šest država Zapadnog Balkana učestvovalo je u kreiranju tih inicijativa, nasuprot Otvorenom Balkanu koji nije inkluzivan, niti nas tretira jednako”, rekla je Osmani.
Srbija dala Rusiji veštačko disanje neophodno da bi nastavila rat
Ona je, komentarišući rat u Ukrajini, kazala da je od 24. februara celokupna bezbednosna arhitektura na evropskom kontinentu ugrožena.
Kako je ocenila, namera Rusije nije samo da uruši suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, već i da se bori protiv sistema baziranih na vrednostima i demokratskog načina života.
“Istovremeno, Rusija se trudi da potkopa transatlantsku saradnju i postignuća u ovom delu regiona. Sada, suočeni sa takvom agresijom, moramo da budemo ujedinjeni ne samo rečima i izjavama, već i u zajedničkom delovanju”, navela je Osmani.
Ona je kazala da su za sada sve države Zapadnog Balkana, izuzev Srbije, odabrale da budu na strani Ukrajine.
“Dok je Srbija konstantno demonstrirala, i nedavno potvrdila telefonskim razgovorom Vučića i ruskog predsednika Vladimira Putina da su odabrali da budu uz Rusiju u ovoj agresiji. Nažalost, dali su Rusiji veštačko disanje koje joj je bilo neophodno da bi nastavila ovaj rat”, ocenila je Osmani.
Ona je kazala da Evropska unija treba da pošalje vrlo jasnu poruku Srbiji da će, ukoliko nastavi tim putem, njeni pristupni pregovori biti obustavljeni.
Da se Kosovu i BiH ponudi jasan i ubrzan put ka NATO
Osmani je istakla da članstvo u EU i NATO-u predstavljaju jedini put napred za Zapadni Balkan.
“Moja država nikada nije gledala druge opcije. Videli smo ovo ne samo kao gledište ljudi sa Kosova, već kao viziju svake vlade i institucija koje su vodile državu do sada”, navela je Osmani.
Ona je podsetila da su neke države regiona već u NATO-u, uključujući Crnu Goru, što je, kako je dodala, doprinelo većoj bezbednosti u regionu.
Prema rečima Osmani, vreme je da se Kosovu i Bosni i Hercegovini ponudi jasan i ubrzan put ka NATO-u.
“Srbija, očigledno, ne pokazuje tu nameru. Ipak, svima ostalima koji rade na pridruživanju NATO-u treba da bude jasno da je, iz bezbednosne perspektive, članstvo neophodno u svetlu Ruske agresije na Ukrajinu”, rekla je Osmani.
Nikada ne bi proglasili nezavisnost, da smo gledali reakcije Srbije
Kako je navela, Kosovo je formiralo međuinstitucionalnu radnu grupu, koja prolazi kroz sve aplikacione kriterijume i procedure, kako bi utvrdili koje je najbolje vreme da zvanično zatraže prijem za članstvo u NATO-u.
“Kada ta grupa završi sa poslom, moći ćemo da izađemo sa tačnim datumom”, rekla je Osmani.
Ona je kazala da put ka NATO članstvu takođe ide kroz Partnerstvo za mir, što je za Kosovo prvi korak na kojem moraju da rade.
“Trenutno, suočavamo se sa prilično apsurdnom situacijom, budući da su u Partnerstvu za mir države poput Lukašenkove Belorusije, kao i Srbija, anti-NATO države koje čak ne nastoje da se pridruže savezu”, navela je Osmani.
Na pitanje kakvu reakciju zvaničnog Beograda očekuje kada Kosovo zvanično preda zahtev za članstvo u NATO-u, ona je kazala da nikada ne bi proglasili nezavisnost, da su gledali reakcije Srbije.
“Očigledno je da su interesi Kosova kao i volja naroda primarni faktori u odlukama o našoj budućnosti ili članstvu u međunarodnim organizacijama”, rekla je Osmani.
Kazati “Ne” članstvu Kosova u SE znači kazati “Ne” višem standardu ljudskih prava u Evropi
Ona je kazala da članstvo Kosova u tim organizacijama ne predstavlja samo političke poteze, dodajući da krajnju korist imaju građani.
“Kada se Kosovo priključi Savetu Evrope, naši građani će konačno imati pristup Evropskom sudu za ljudska prava. Stoga, na kraju, ovo je pitanje ljudskih prava”, rekla je Osmani.
Kako je ocenila, kazati “Ne” članstvu Kosova u Savetu Evrope znači kazati “Ne” višem standardu ljudskih prava u Evropi, jer je Kosovo deo kontinenta.
“Takođe, kazati ‘Ne’ članstvu u organizacijama poput INTERPOL-a, znači kazati ‘Ne’ borbi protiv prekograničnog kriminala. Ako država podržava borbu protiv prekograničnog kriminala, onda treba da podrže učešće Kosova u tim mehanizmima”, rekla je Osmani.
Ona je dodala da to važi i za ostale internacionalne organizacije, dodajući da je, kada Kosovo bude spremno da aplicira za NATO članstvo, reakcija Srbije definitivno nešto na šta će obratiti pažnju.
“Ne idemo nigde. Što pre to shvate i prihvate kroz međusobno priznanje, to će bolje biti za njih, ali i za mir i stabilnost u celom regionu”, zaključila je Osmani.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
