Dvojica bivših pripadnika srpske policije optužena za ratne zločine u Vučitrnu se izjasnili nevinim

Foto: KoSSev

Dvojica bivših pripadnika srpske policije optužena za ratne zločine u Vučitrnu se izjasnila da nisu krivi.

Izvor: Zakletva za pravdu (Tekst je izvorno preveden sa albanskog)

Priština – Optuženi Dragan Milović i Zoran Kostić izjasnili su se da nisu krivi po optužbi za ratni zločin počinjen u Vučitrnu.

Spomenuti optuženi su ovo izjavili na prvom ročištu, u utorak u Osnovnom sudu u Prištini, nakon čitanja optužnice od strane tužioca Fljorije Saljihu-Šamoli.

Optuženi Kostić i Milović su, nakon izjašnjavanja da su razumeli optužnicu, rekli da se ne osećaju krivim za krivično delo koje im se stavlja na teret, izveštava „Zakletva za pravdu“.

U međuvremenu, branioci optuženog Kostića, advokati Miloš Delević i Mahmut Haljimi, kao i branioci okrivljenog Milovića, advokati Predrag Miljković i Miograd Bragolić, imali su primedbe na dokumentaciju, jer im je, kako navode, delimično dostavljena dokumentacija predmeta od strane Tužilaštva.

Povodom upozorenja odbrane, tužiteljka Saljihu-Šamoli je rekla da je ispunila svoju zakonsku obavezu.

Predsedavajući suda Ljutfi Šalja obavestio je optužene i njihove branioce da u zakonskom roku imaju pravo da podnesu prigovore na dokaze kao i zahtev za odbacivanje optužnice.

Prema optužnici podignutoj 16. maja 2024. godine, optuženi Zoran Kostić je tokom rata na Kosovu, kao pripadnik srpskih policijskih snaga, u saučesništvu sa drugim pripadnicima srpske policije, vojske i paravojske, nosio policijsku uniformu i naoružan, svesno i svrsishodno, postupajući prema planu i naređenju svojih pretpostavljenih, direktno učestvovao u napadu na civilno stanovništvo albanske nacionalnosti, tačnije na porodicu Ujkani tokom dobro organizovane akcije, nakon stacioniranja srpskih snaga u kući Š.Z, koju su srpska policija i vojska koristile kao štab, kritičnog dana u ofanzivi srpske vojske na civilno stanovništvo.

Prema optužnici, među ostalim pripadnicima srpske vojske i paravojnih formacija bio je i optuženi Kostić, koji je učestvovao u pljačkanju kuća albanskih stanovnika, zatim palio kuće i ubijao nenaoružane civile u selu Reznik, kao: I.U. M.U sa suprugom B.U., F.U., S.U., F.U., (iz porodice Ujkani) takođe kritičnog dana ubijeni su T.U i njegova supruga H.U, a da bi uništili dokaze i sproveli plan u celini, podmetnuli su požar da bi zapalili kuće i spalili leševe porodice Ujkani (svedok B.U je video ovaj događaj).

Dalje, u optužnici se navodi da je optuženi Kostić 22. maja 1999. godine, u saizvršilaštvu sa drugim NN licima, naredio proterivanje albanskog stanovništva iz njihovih domova, primoravajući ih da nastave prema gradskom groblju i razdvajajući muškarce od žena i dece, gde su u toj gomili bili članovi porodice Dalku – M.D, A.D, F.D, E.D, Š.D, V.D, V.D, V.D, L.L. i tri osobe sa prezimenom Haljiti.

Na putu do gradskog groblja, srpski policajac M.C. kaže optuženom Kostiću „znaš šta da radiš sa ovim“ i tamo počinju da tuku civile tvrdim alatima poput metalnih cevi, jakih drvenih motki, kundaka automata i drugim, zatim su im naredili da uđu u radnju „Rašana“, gde su bila još tri civila H.H, E.H i N.H, zatim su im ponovo naredili da izađu iz lokala i odu ispred kuće S.P., gde je takođe bilo paravojske u vojnim uniformama mešovitih boja, koji su nosili kratko i dugo oružje.

Navodi se da je optuženi Kostić, obučen u uniformu srpske policije, pitao drugog srpskog paramilitarca „da li vam se sviđa i ova grupa“ u kojoj je bilo oko 12 ljudi, ali mu je jedan od paravojnika rekao da je ovde sve gotovo i da nastavi negde drugo, te su nastavili drugim ulicama do gradskog groblja i ispred kuće „Dr Ramazan Jovan“.

U optužnici se navodi da je Kostić po dolasku tamo, naredio civilima da sa podignutim rukama prislone lice na zid, a da je u jednom trenutku policajac Kostić prišao žrtvi Š.D. i ostavio četiri-pet okvira u desnom džepu od jakne, a nakon nekog vremena naređuje im da povade stvari koje su imali kod sebe, dok mu je u tom trenutku Š.D iz džepa izvadio okvire. Tom prilikom mu je Kostić rekao „nosili ste okvire da ubijate policajce“ i pozvao ćelavog, visokog naoružanog paravojnika u vojnoj odeći koji je nosio dugo i kratko vatreno oružje, kao i noževe, koji je razdvojio Š., S., V., N. i E.H., uvodeći ih u kuću Đonija zajedno sa još dvojicom paravojnika. Nakon izvesnog vremena začula se pucnjava i Š.D. je ubijen, dok su V. odvezli četvorica paravojnih pripadnika nakon što su saznali da kod kuće ima dva automobila i odvezli ih. U međuvremenu je započelo bombardovanje NATO-a, da bi se potom svi ljudi koji su bili na gradskom groblju u Vučitrnu razbežali.

U optužnici se navodi da je 24. maja 1999. godine oštećeni – svedok V.L., nakon što su ga srpske paravojne snage odvojile od porodice, uhapšen i upućen u policijsku stanicu u Vučitrnu na saslušanje. Tu je optuženi Kostić udario povređenog V.L. tvrdim oruđem dva ili tri puta u potiljak, uz obrazloženje da je „terorista OVK“, koji je ovim udarcima savladan.

Ovim se optuženi Kostić tereti da je počinio krivično delo „ratni zločin protiv civilnog stanovništva“ iz člana 142. u vezi sa članom 22. ZKP RSF, takođe predviđeno Krivičnim zakonom Republike Kosovo, „Ratni zločini koji ozbiljno krše zajednički član 3 Ženevske konvencija“ iz člana 146, stav 1 i 2, pod-odeljci 2.1, 2.2 i 2.3 KPRK, u vezi sa članom 31 KPRK.

Prema drugoj odredbi, optuženi Dragan Milović je tokom rata na Kosovu, kao pripadnik srpskih policijskih snaga, zajedno sa drugima, nasilno poslao oko 20 hiljada civila Vučitrna na gradsko groblje i tamo je ovaj optuženi maltretirao, tukao i mučio civile okupljene na gradskom groblju, među kojima je bio i K.Š., koji je sada prepoznao optuženog Milovića i molio optuženog da ga spase, ali mu je isti kazao: „Nemam ništa s tobom, stari“.

Zatim se navodi da je optuženi Milović, zajedno sa nekim naoružanim srpskim policajcima, počeo da razdvaja albansko civilno stanovništvo, kao i da ih je terao da vezane ruke stave iza glave i kleknu sa pognutom glavom na zemlju, više je puta udarao neke od njih gvozdenim štapom, a neke drvenim motkama i oružjem.

Optužnica navodi da su u toj masi bili i A.A., K.Š., H.K., F.B., M.M., S.R., T.F. i drugi, gde su K.Š. i A.A. sada videli optuženog Milovića koji je nosio uniformu srpske policije i policijsku opremu, neprekidno udarajući ove civile metalnom palicom, a takođe tukao civile i boksovima i udarcima , gde su uspeli da identifikuju optuženog Milovića.

U optužnici se navodi da je svedok A.A., dok je stajao u redu u gomili ljudi, čuo srpskog policajca kako se sada obraća optuženom Draganu „stani, šta radiš, pa oni nisu stoka“, zatim nasilno su ih strpali u kamione i poslali u zatvor u Smrekovnici, gde su maltretirani na najbrutalniji način, čak i od drugih izvršilaca, a nakon nekoliko dana boravka u zatvoru prešli su u Republiku Albaniju.

Ovim se tereti da je počinio krivično delo „ratni zločin protiv civilnog stanovništva“, predviđeno i kažnjivo po članovima 142. i 22. Krivičnog zakona RSFJ, trenutno kažnjeno po članovima 31. i 153. KPRK, u kršenje zajedničkog člana 3 i 4 Ženevskih konvencija od 12. avgusta 1949. godine, članova 4 i 5 (1) Protokola 2 od 8. juna 1977., aneksa Ženevskih konvencija iz 1949. godine, svih pravila međunarodnog prava na snazi u vreme oružanog sukoba na Kosovu.

Napomena: Osobe navedene u ovom članu smatraju se nevinim, osim ako sud pravnosnažnom odlukom ne dokaže da su krive.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.