Pravoslavni vernici i oni koji verske praznike obeležavaju po Julijanskom kalendaru danas proslavljaju Vaskrs. Tačno u ponoć, u pravoslavnim hramovima na Kosovu i Metohiji počela je liturgija. Veći broj vernika okupljen je u manastiru Devine Vode na Severu Kosova, u hramu Svetog Dimitrija u Kosovskoj Mitrovici i manastiru Banjska. U ovom manastiru je i direktor Kancelarije za KiM Marko Đurić. Uskrs je najveći hrišćanski praznik jer srž hrišćanstva označava vaskrsnuće Isusa Hrista iz mrtvih, time pobedu vere i života.
Oglasila su se zvona. Crkve i manastiri su posle dana žalosti – Velikog Petka i Velike Subote, osvetljeni. Sveštenici nose svetle odežde.
Otvaraju se Carske dveri na oltarima pravoslavnih hramova, čita se Jevanđelje o radosnoj vesti anđela – pobede života nad smrću.
Prema Biblijskom predanju, Isus je raspet u petak, a izdahnuo je u teškim mukama. Položen je u grob u Josifovom vrtu. U nedelju u zoru se zatresla zemlja i anđeo Božji sleteo je na grob. Stražari koji su čuvali grob, u strahu su popadali, a Isus je vaskrsao. Tako je na Vaskrs prvo Marija Magdalena srela Hrista, a potom se ukazao i svojim učenicima.
Danas se u kosovskometohijskim manastirima i crkvama čita i poslanica srpskog patrijarha Irineja.
"Kao saradnik Božji, čovek je odgovoran ne samo za sebe i svoj narod, nego za sve lјude i za sve narode, za sveukupnu Božju tvorevinu. To je svečovečanska filosofija kojom naša vera živi i deluje kroz vekove, projavlјujući ono što se danas moderno naziva 'ekološkom svešću'," poručio je Patrijarh.
A vernicima na Kosovu i Metohiji:
"Neprestano sastradavamo sa sveštenstvom i monaštvom, sa našim vernim narodom i decom Kosova i Metohije, koji su naša savest i bez kojih je srpska duhovna svest slaba i ništavna."
|
Vaskrs je pokretan praznik u okviru 35 dana, ali je to uvek nedelja. On može da bude od 4. aprila do 8. maja po Julijanskom kalendaru, odnosno od 22. marta do 25. aprila po Gregorijanskom. Odluka da se Vaskrs praznuje svuda istog dana doneta je 325. godine na prvom Vaseljenskom saboru u Nikeji. Tada su postavljena i tri uslova – da dan praznovanja bude posle prolećne ravnodnevice, prve nedelje posle jevrejske Pashe i posle prvog punog meseca. I crkve koje koriste Gregorijanski kalendar, kao što su grčka i rumunska, danas takođe proslavljaju Vaskrs, određujući datum po pravoslavnoj Pashaliji. |
"Okreplјeni vašom snagom i odlučnošću, neprestano prinosimo kolenopreklone molitve da istrajete i da nam svima Kosovski zavet bude most između nebeske i zemalјske Srbije. Mi ne smemo zbog nepravde klonuti, ne smemo se uplašiti, već se opredeliti za Carstvo nebesko sa svetim knezom Lazarom, koji je prineo žrtvu kao i vi što danas prinosite," poručio je takođe.
Pravoslavni vernici od noćas se pozdravljaju pozdravom "Hristos voskrese!" i "Vaistinu voskrese". Tako će se pozdravljati sve do Spasovdana – 40 dana posle Vaskrsa, koji uvek pada u četvrtak šeste nedelje posle Vaskrsa.
KoSSev čestita Vaskrs svim čitaocima koji proslavljaju Vaskršnjim pozdravom: "Hristos Voskrese!"
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
