Odbijeni zahtevi Tačija i ostalih za privremeno puštanje; KP i MP dali garancije za Veseljija, Tači traži da boravi u ‘trećoj zemlji’

Tači veselji krasnići i Seljimi

Nekadašnji kosovski predsednik, Hašim Tači, kao i još trojica čija se imena nalaze na istoj optužnici za ratne zločine – Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići, nastaviće da borave u pritvoru. Presudu je donelo Apelaciono veće Specijalnog suda odbijanjem žalbi advokata odbrane na odluku o određivanju mere pritvora. Rizici od bekstva, ometanja postupka i činjenje novih krivičnih dela i dalje postoje.

Odbacujući 22. januara zahtev Hašima Tačija, da bude pušten na slobodu do početka suđenja, sudija za prethodni postupak usvojio je argumente Tužilaštva – da postoje rizici od bekstva, ometanje postupka ili činjenja novih krivičnih dela protiv onih koji tvrde da su pripadnici OVK činili zločine, uključujući i potencijalne svedoke.

U svom zahtevu Apelacionom sudu odbrana je navela da je sudija za prethodni postupak počinio grešku zaključivši da nijedna alternativna mera ne može u dovoljnoj meri da umanji rizik od ometanja postupka ili činjenja novih krivičniih dela.

Tvrde da sudija za prethodni postupak nije uzeo u obzir, da je određivanje kućnog pritvora bez ikakvog ili ograničenog pristupa Internetu i pristupa samo jednom telefonu sa ograničenom komunikacijom koja bi bila nadgledana i o čemu bi bio informisan Sekretarijat, rešilo problem zabrinutosti da Tači kontaktira „bivše potčinjene i pristalice“.

Tači je ujedno, kako se navodi, podneo „dokaze“ sudiji za prethodni postupak u vezi sa garancijom Kosovske policije, da je u mogućnosti da sprovodi uslove u vezi sa privremenim puštanjem.

Kada je reč o umanjenju rizika od ometanja samog toka postupka, sudija za prethodni postupak i samo tužilaštvo polaze od stava da će Tači „primeniti tajna sredstva“ da bi kontaktirao svoju „zajednicu ili mrežu podrške.

Sa druge strane, odbrana tvrdi da ne postoje dokazi da je Tači činio tako nešto u prošlosti, ili da će to činiti ukoliko bude bio pušten.

Jedan od predloženih uslova odbrane za privremeno puštanje je i boravak Tačija u trećoj zemlji.

Specijalno tužilaštvo, sa druge strane, stava je da nijedan od predloženih uslova ne može da ograniči moguću komunikaciju Tačija sa „zajednicom ili mrežom podrške“, te da je produžetak pritvora odgovarajuća mera.

Odluka Apelacionog suda

U svojoj odluci, Apelacioni sud podseća na stav sudije za prethodni postupak – da bi predloženi uslovi, uključujući kućni pritvor u trećoj državi, uz sporazum o saradnji sa Specijalizovanim sudom, samo mogli da ublaže rizik od bekstva. Stav pretpretresnog sudije je i da nijedan od uslova, niti bilo koje ograničenje, ne mogu da umanje rizik od ometanja postupka.

Sudija za prethodni postupak je takođe utvrdio da je nemoguće ograničiti Tačijevu komunikaciju iz njegovog doma sa „mrežom podrške, čime bi moglo da mu se zabrani da kontaktira svedoke i osobe u vezi sa slučajem“.

„Sudija za prethodni postupak je već utvrdio da postoji rizik od mobilizacije mreže pristalica s ciljem ometanja postupka. Kako je Tačijeva sposobnost komunikacije sa svojom mrežom logičan sastavni deo ovog rizika, stoga nije bilo greške sudije za prethodni postupak u proceni o tome da li bi bilo koji uslovi mogli umanjiti rizik da Tači komunicira sa ovom mrežom u svrhu ometanja postupka“, navodi se u odluci Apelacionog suda.

Apelacioni sud ujedno smatra da je bilo razumno da sudija za prethodni postupak zaključi da ne bi bilo moguće ograničiti mogućnost da Tači komunicira iz svog doma sa svojom mrežom podrške.

Povodom predloga za uslovni otpust – na osnovu kog bi Tači boravio u nekoj trećoj zemlji, Apelacioni sud navodi da su postojale nejasnoće i nedostatak informacija o tome koja bi to treća zemlja dala Tačiju prebivalište, kao i o samom okviru za ovaj vid puštanja.

„Veće zaključuje da nije bilo nerazumno da sudija za prethodni postupak na sličan način vidi da predloženi kućni pritvor u trećoj državi ne bi bio dovoljan kako bi regulisao rizik od prepreka“, navodi se dalje u odluci.

Tvrde da bi se na ovaj način ograničili Tačijevi lični kontakti, ali ne i privatna komunikacija putem elektronskih uređaja.

U svojoj odluci ovaj sud je odbacio Tačijeve argumente kojima se protivi odluci sudije za prethodni postupak i utvrdio da se žalba odbija u celosti.

Ponuda boravka u trećoj zemlji mogla bi da bude ključan uslov za puštanje

Sudija Kai Ambosa u sklopu odluke Apelacionog suda o žalbi Tačija, dao je i zasebno mišljenje.

Govoreći o riziku od bekstva, podsetio je da su se sve osobe protiv kojih je sud pokrenuo postupak dobrovoljno predale ill pojavile.

„Ukoliko bi bili pušteni, bilo bi im teško, ako ne i nemoguće, da pobegnu ili se sakriju u svetlu velike verovatnoće da će biti ponovo uhapšeni… Sigurno je da veća verovatnoća od ponovnog hapšenja u našem slučaju, ne samo da efikasno eliminiše rizik od bekstva, već i, prema mom mišljenju, značajno umanjuje rizik od opstrukcija“, tvrdi Ambosa.

Ipak, kaže da je rizik od opstrukcija mnogo teže kontrolisati, te da na njega utiču razni faktori. Precizira da bi ovaj rizik mogao biti previsok ukoliko se žrtve i svedoci mogu lako identifikovati i ukoliko osumnjičeni mogu da utiču na njih.

Kaže da je svestan posledica krivičnog dela ometanja postupka, koje može rezultirati zastrašivanjem, pa čak i ubistvom svedoka,

Kometarisao je i predloženi uslov za puštanje na slobodu Tačijeve odbrane o boravku u trećoj državi.

Kaže da ovakva ponuda može biti važna, ali čak možda odlučujuća u okviru uslovnog otpusta.

Međutim, dodaje i da je ponuda bila nejasna, da bi trebalo da bude preciznija i konkretnija u budućnosti, te da je potrebna saglasnost ove države.

„Tada može biti snažan argument u korist uslovnog otpusta. Naravno, konkretna odluka je uvek specifična, u zavisnosti od slučaja, dok ponuda treće zemlje nikako ne garantuje uslovno puštanje na slobodu“, precizirao je.

KP daje garancije za Veseljijev uslovni otpust

Sudija za prethodni postupak je svoju odluku o određivanju pritvora takođe zasnovao na stanovištu da bi predloženi uslovi odbrane Veseljija za puštanje na slobodu mogli samo da umanje rizik od bekstva, ali ne i od ometanja postupka i vršenja novih krivičnih dela, kao i da, u slučaju uslovnog otpusta, ne bi mogla adekvatno da se prati privatna i elektronska komunikacija Veseljija.

Odbrana, sa druge strane, tvrdi da je sudija za prethodni postupak netačno procenio postojanje rizika i nije pravilno uzeo u obzir očekivanu dužinu pretpretresnog postupka. Takođe smatraju da je pogrešio u proceni predloženih uslova odbrane.

Konkretno, odbrana ne misli da bi rizik od toga da će Veselji uputiti „svoje pristalice“ da ometaju postupak ili ih podstakne na nova krivična dela, mogao da se kontroliše samo u slučaju ukoliko Veselji bude bio u pritvoru.

Odbrana je predložila saslušanje ministra pravde i vršioca dužnosti Kosovske policije koji su prethodno uputili pisma u kojima navode da je KP sposobna da sprovodi bilo koji nalog Specijalnog suda i tužilaštva u vezi sa njegovim uslovnim otpustom

Tvrde da je sudija za prethodni postupak doneo pogrešnu odluku time što je odbio da „valjano“ razmotri ovu ponudu.

Odbrana takođe definiše kao neshvatljivu ocenu sudije za prethodni postupak o tome da je nemoguće umanjiti rizik od ometanja postupka, s obzirom na to da je sudija prethodno utvrdio da bi nadzor policije mogao da umanji rizik od bekstva.

Specijalno tužilaštvo, koje zahteva produžetak pritvora Veseljiju, za razliku od odbrane, saglasno je sa zaključcima sudije za prethodni postupak – „da nikakvi predloženi ili dodatni uslovi ne mogu ograničiti Veseljijevu sposobnost da tajno komunicira sa njegovom ‘mrežom’ van pritvora“.

Odluka Apelacionog suda

Apelacioni sud povodom predloga Veseljija o nadgledanju od strane policije i garancije ove institucije da bi sarađivala sa sudom i izvršavale njihove naloge navodi da se u svojoj odluci o odbijanju zahteva za uslovno puštanje sudija za pretpretresni postupak ne poziva na bilo kakve dokaze, a posebno ne garanciju KP koju je prezentovao Veselji. Ovo se odnosi na rizik od ometanja postupka, kao i na rizik od bekstva, tvrde iz Apelacionog suda.

„Veće primećuje da iako državne garancije mogu da imaju značajnu težinu u prilog zahteva za privremeno puštanje na slobodu, one nisu dispozitivne i sudija za prethodni postupak je dužan da uzme u obzir sve relevantene faktore koji bi se očekivali od odgovornog sudije ili veća pre donošenja odluka o privremenom puštanju“, navodi Apelacioni sud dalje u odluci.

Tvrde da sudija za prethodni postupak mora da proceni težinu koja se daje takvim garancijama u svetlu okolnosti slučaja.

Veće, međutim, smatra da je sudija za prethodni postupak uzeo u obzir garancije KP i ministarstva pravde, iako se prilikom donošenja zaključka nije izričito pozvao na njih.

„…Veće primećuje da su takve garancije u stvarnosti usredređene na obezbeđivanje prisustva optuženog u krivičnom postupku i osiguranja da optuženi ne pobegne… Garancije u potpunosti ne mogu da se odnose na bilo koju sposobnost Kosovske policije da se pozabavi rizikom od opstrukcje, uključujući i nadgledanje komunikacije“, dodaje se u odluci Apelacionog suda.

Apelacioni sud se ujedno složio sa ocenom sudije za prethodni postupak – da privatna komunikacija Veseljija ne bi mogla da se nadgleda u svakom trenutku na način na koji to može u pritvoru ovog suda – „posebno u svetlu njegovog prethodnog otkrića u vezi sa Veseljijevim stasom i uticajem na bivše potčinjene i pristalice“.

Upravo zbog tog ovaj sud je odlučio da odbaci Veseljievu žalbu na odluku o produženju pritvora.

„Nedostatak kapaciteta KP da izvrši hapšenja i nadgleda uslove puštanja bivših lidera OVK“

Rizici od bekstva, ometanja postupka i činjenja novih krivičnih dela protiv onih koji navode da su pripadnici OVK činili zločine, uključujući i potencijalne svedoke, argumenti su sudije za prethodni postupak i za određivanje mere pritvora Redžepu Seljimiju i Jakupu Krasnićiju.

Sudija za prethodni postupak je u svojoj odluci, između ostalog, ocenio da „Krasnićijeva sposobnost davanja javnih izjava o naizgled nepovezanim i političkim i istorijskim temama ne može biti efikasno ograničena“, te da takvim javnim izjavama Krasnići može da „podstakne, pomaže ili na drugi način angažuje druge u zastrašivanju bilo koje osobe koja tvrdi da su pripadnici OVK činili zločine“.

Sa ovakvim gledištem složilo se i tužilaštvo.

Sa druge strane, odbrane i jednog i drugog, između ostalog, smatra da je sudija za prethodni postupak primenio netačan prag ocene rizika, pogrešno procenio dužinu trajanja pretpretresnog postupka i doneo pogrešnu odluku o predloženim uslovima prilikom produžetka mere pritvora.

Obrana Krasnićija smatra da je sudija za prethodni postupak doneo pogrešan zaključak – da bi Krasnići svojim izjavama mogao da podstakne zločine ili ometa rad Suda.

Tvrde ujedno da je stav da na slobodi ne može adekvatno da se prati njegova privatna komunikacija, neosnovan.

Sudija takođe smatra da ni Specijalno tužilaštvo, kao ni EULEX nisu u mogućnosti da adekvatno nadgledaju privremeno puštanje Krasnićija, ali i da postoji „nedostatak kapaciteta Kosovske policije da izvrši hapšenja i nadgleda uslove puštanja bivših lidera OVK“. Sa ovakvim stavom se takođe nije složila Krasnićijeva odbrana.

Sudija za prethodni postupak ujedno smatra da nijedan predloženi uslov za puštanje na slobodu Redžepa Seljimija ne bi adekvatno umanjio rizike.

To se odnosi i na samu privatnu komunikaciju koju bi bilo nemoguće ograničiti i nadgledati van pritvorskog centra.

Tvrdi takođe da ni Specijalno tužilaštvo i EULEX, kao ni Kosovska policija ne bi bili u mogućnosti da adekvatno nadgledaju Seljimijevo privremeno puštanje.

Apelacioni sud odlučio je da odbaci žalbe i Krasnićija i Seljimija povodom odluke sudije za prethodni postupak o određivanju mere pritvora.

Hašim Tači, Kadri Veselji, Redžep Seljimi i Jakup Krasnići uhapšeni su u Prištini 4. odnosno 5. novembra prema nalogu sudije Specijalizovanih veća, a nakon što im je 26. oktobra potvrđena optužnica u 10 tačaka i od tada su u pritvoru.

Sudija za prethodni postupak Specijalizovanih veća, Nikolas Giju, odbijao je prethodno u više navrata zahteve odbrane optuženih za privremeno puštanje na slobodu.

Oni su u optužnici Specijalizovanog tužilaštva označeni kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločina protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.