Tokom prethodnih decenija nekoliko država je bilo na putu ka Evropi, ali bez jasnih izgleda za napredovanjem, rekao je tokom obraćanja u German Marshall Fund-u u Washingtonu pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja James O’Brajan. Te zemlje se nalaze, kako kaže, na neki način između Rusije i Sjedinjenih Država i prostiru se od Kaspijskog do Jadranskog mora.
Dodao je da taj „sivi prostor“ omogućava političarima koji vole da rade van pravila da „cvetaju“.
„Ovo je ozbiljan problem za našu sigurnost, ali i za ljude tih zemalja“, rekao je. No, dodao je i da postoji nekoliko dobrih stvari koje se dešavaju u tom kontekstu i da je prva „odluka Evropske unije da otvori pristupne pregovore sa devet zemalja.“
„Na Zapadnom Balkanu postoji zamor od obećanja puta ka Evropskoj uniji i onda do toga nikada ne dođe. I Brisel je to prepoznao“, kaže O’Brajan.
Bivši šef Kancelarije za koordinaciju sankcija pri Stejt Departmentu pohvalio je i Plan za rast Zapadnog Balkana kao inovativan mehanizam koji će biti dostupan za šest zapadno-balkanskih zemalja.
„Ovo su steroidi za ekonomiju i to se može dogoditi veoma brzo,“ rekao je O’Brajen i dodao da zemlje čekaju konačno odobrenje Plana.
Evropska komisija usvojila je Plan EU za Zapadni Balkan u vrednosti od šest milijardi eura. Plan ima za cilj ekonomski rast regiona u periodu 2024-2027.
Dodao je i da se ranije tokom sedmice sastao sa liderima šest zemalja Zapadnog Balkana u Skoplju, gde su lideri potpisali deklaraciju kojom se obavezuju na razvoj svojih država po evropskim standardima.
„Ključna stvar u tome je da će u razmeni za određene reforme svaka država moći imati koristi od učešća u delovima jedinstvenog evropskog tržišta“, dodao je pomoćnik američkog državnog sekretara.
Za izgradnju stabilnosti potrebno je vreme, a postoji balans između neposrednosti i strpljenja koji je zaista važan, kaže pomoćnik američkog državnog sekretara.
O izborima u Srbiji
O’Brajen je rekao je da je za pronalaženje dokaza o nepravilnostima na beogradskim izborima potrebno vreme.
Upitan da li SAD na Zapadnom Balkanu, a pogotovo u Srbiji, moraju da biraju između reformi i stabilnosti, on je rekao da su za SAD važni i stabilnost i provođenje demokratskih reformi u Srbiji.
„Kada je reč o izborima u Srbiji, još ne znamo da li će u Beogradu biti formirana (gradska) vlast. Međunarodni promatrači nisu promatrali te (beogradske) izbore“, rekao je O’Brajen.
On je naveo da su na parlamentarnim izborima opozicione stranke dobile 200.000 glasova više nego na prethodnim, u aprilu 2022. godine.
„I imaće mnogo više poslanika nego do sada. U mnogim oblastima, to je znak koji dozvoljava neku vrstu drugačijeg puta napred“, poručio je O’Brajen.
U Srbiji su 17. decembra održani vanredni parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori u 65 gradova i opština, uključujući i Beograd. Najveća opoziciona koalicija „Srbija protiv nasilja“ ne priznaje njihove rezultate i vladajuću Srpsku naprednu stranku (SNS) optužuje za izbornu krađu. Uz opoziciju, na neregularnosti izbora u Srbiji ukazali su domaći i međunarodni posmatrači.
U svom obraćanju O’Brajen je rekao i da je budući izazov u tome „ko će moći da obeća isporuku građanima Srbije.“
No, takođe je rekao i da prema postojećem stanju u regionu „Srbiji ide prilično dobro po pitanju investicija i ekonomskih standarda.“
‘Koristi od nestabilnosti’
Kada je u pitanju Bosna i Hercegovina, kaže O’Brajen „pojedini lideri imaju koristi od nestabilnosti.“
„I reforme će se suprotstaviti takvoj praksi koju Dodik i drugi zagovaraju“, dodao je.
Lideri priznaju da moraju biti bolji u rešavanju određenih pitanja, kaže O’Brajen i dodaje da je to prava promena u odnosu na period od pre četiri ili pet godina.
Osim Zapadnog Balkana O’Brajen je govorio i o ratu Rusije protiv Ukrajine i američkoj podršci Kijevu.
„Ukrajinci nastavljaju da biraju demokratiju, jednaka prava i evropsku budućnost. I to rade svaki dan na prvim linijama boreći se protiv ruske agresije“, rekao je pomoćnik američkog državnog sekretara tokom govora u Vašingtonu. Dodao je i da veruje kako će Ukrajina biti snažnija do kraja 2024. godine.
Dodao je i da u američkom Kongresu postoji podrška za Ukrajinu i da je jedino pitanje kada će lideri glasati za tu podršku.
Rekao je i da sankcije koje su uveli Rusiji otkako je započela invaziju u Ukrajini „funkcionišu“ i da će za dve godine ruska ekonomija biti za šest posto manja.
„Bez sankcija, prema procenama, Rusija bi imala dodatnih 400 milijardi da potroši sada“, rekao je O’Brajen i dodao da će pojačati sankcije.
„Povećavaćemo troškove ruskog izvoza i nastavićemo da im smanjujemo pristup ključnim komponentama za oružje“, rekao je O’Brajen.
Ruska invazija na Ukrajinu, koja je počela 24. februara 2022. godine, bliži se svojoj drugoj godišnjici, a borbe i dalje traju.
O’Brajen se na poziciji pomoćnika američkog državnog sekretara nalazi od oktobra 2023. godine. Ranije je bio koordinator za sankcije u Stejt Departmentu. Služio je i u dve prethodne administracije kao specijalni predsednički izaslanik, a u prošlosti je bio viši savetnik državne sekretarke Medelin Olbrajt i glavni zamenik direktora za planiranje politike i izaslanik predsednika za Balkan.
Njegovo prvo obraćanje na domaćem terenu održano je u German Marshall Fundu, nestranačkoj političkoj organizaciji posvećenoj ideji da su Sjedinjene Države i Evropa jače zajedno.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
