O ubistvu Olivera Ivanovića na sednici SB UN: "Nijedan kamen neće ostati na mestu" dok se počinioci zločina ne pronađu

Ubistvo Olivera Ivanovića je bezuman teroristički akt koji ugrožava stabilnost ne samo Severa Kosova i Metohije, nego i čitavog regiona. Naglašavam još jednom da je privođenje pravdi nalogodavaca i počinilaca, kao i otkrivanje motiva od ključnog značaja za očuvanje mira i poverenja među stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Ovaj tragičan događaj dokaz je da je opšta bezbednosna situacija na čitavom Kosovu i Metohiji vrlo ozbiljna, nesigurna i osetljiva i potvrđuje nužnost prisustva međunarodne zajednice – poručio je danas u Njujorku ministar spoljnih poslova Srbije, Ivica Dačić. Na sednici Saveta bezbednosti UN-a, naveo je i da Srbija četiri i po godine strpljivo čeka da Priština ispuni suštinski važnu obavezu – uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Nedavnu odluku Interpola o brisanju međunarodnih poternica za određenim brojem lica sa područja KiM-a, među kojima su i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj – ocenio je kao neshvatljiv presedan i da su donete protivno svim pravilima ove organizacije. Ponovio je da se Srbija protivi uspostavljanju Vojske Kosova, a govorio je i o Specijalnom sudu za zločine "OVK", kao i o malom procentu povratka interno raseljenih lica. Za kraj, šef srpske diplomatije kazao je – uveravam vas da Srbija želi da ozbiljno i odgovorno doprinese stabilnosti regiona, političkoj saradnji, razumevanju i ekonomskom napretku. Želimo da ponudimo rešenje koje će biti prilika za istorijski dogovor sa albanskom zajednicom na Kosovu i Metohiji i koje neće biti uzrok novih podela, nerazumevanja, nestabilnosti i sukoba. Sa druge strane, ambasadorka Kosova u SAD-u, Vljora Čitaku, poručila je – "nijedan kamen neće ostati na mestu" ​dok ne pronađemo ubice Olivera Ivanovića, iskoristivši tako sličnu rečenicu koju je nakon ubistva dvojice srpskih dečaka u Goraždevcu upotrebio tadašnji šef UNMIK policije Štefan Feler. Kazala je i da su svi na KiM-u "saglasni da iza ubistva stoji organizovani kriminal". Čitaku je navela i da normalizacija odnosa Beograda i Prištine može biti postignuta "samo kroz priznanje nezavisnosti Kosova", a "što pre Srbija to učini, biće bolje za ceo region". O ubistvu Olivera Ivanovića govorio je i šef misije UNMIK-a na Kosovu, Zahir Tanin. "Neuspeh da se pronađu počinioci ne bi bio samo užasan podbačaj pravde, već bi takođe podrio poverenje svih strana," naveo je on. Govor ministra Dačića prenosimo u celosti.

"Poštovani gospodine predsedniče,
Uvaženi članovi Saveta bezbednosti,
Dame i gospodo,

Želeo bih i ovom prilikom da se zahvalim generalnom sekretaru gospodinu Guterešu i specijalnom predstavniku generalnog sekretara gospodinu Taninu na podnetom Izveštaju, kao i posvećenosti i angažmanu na realizaciji mandata UNMIK-a, a na osnovu rezolucije SB UN 1244 (1999). Takođe, želim da pozdravim i izrazim zahvalnost predsedavajućem i članovima Saveta bezbednosti koji u kontinuitetu posvećuju značajnu pažnju razmatranju, praćenju i razumevanju ovog pitanja koje je za Republiku Srbiju od izuzetne važnosti.

 

Čitaku: Ivanović "kontroverzna ličnost", UN nemaju ulogu, Kosovo ne beži od obaveza

"Ivanovićevo ubistvo nije izazvalo etničku mržnju na Kosovu, a lokalni građani i mediji, lokalni političari, srpski i albanski, saglasni su u oceni da je za to odgovoran organizovani kriminal na severu Kosova," rekla je Vljora Čitaku.

Ivanovića je ocenila kao "kontroverznu ličnost", javlja Fonet, a prenosi N1.

Ali "bez obzira na to nijedan kamen neće ostati na mestu dok se počinioci tog zločina ne privedu pravdi," navela je.

Govoreći o Specijalnom sudu, Čitaku je rekla da "Kosovo ne beži od obaveza", ali i dodala da je na Kosovu za ratne zločine osuđeno "više Albanaca nego Srba".

"Na Kosovu verujemo da je mesto za dijalog u Briselu," rekla je, takođe, Čitaku.

Dodala je da želi da potvrdi "predanost razgovorima i spremnost da se primeni svaki sporazum postignut u Briselu".

O ulozi UN-a na Kosovu, navela je:

"Ujedinjene nacije nemaju ulogu, ali ako žele mogu da zadrže skupu misiju UNMIK, mada poreski novac vaših obveznika može biti iskorišćen na bolji način."

Osvrnula se i na Strategiju proširenja EU na Zapadni Balkan:

"Jasno je stavljeno do znanja sa Srbija i Kosovo treba da normalizuju odnose i potpišu pravno obavezujući sporazum, pa je sada više nego očigledno da novi status kvo i zamrznuti konflikt ne predstavljaju normalizaciju."

Kosovska nezavisnost ocenila je kao "nepovratnu činjenicu".

I pred ovu sednicu Saveta bezbednosti stigle su sugestije od pojedinih članica SB da se u svom govoru držimo teme sastanka, da pokažemo konstruktivnost i zadržimo miran ton, uz izbegavanje svih vrsta provokacija i konfrontacija. Kao i u mom prethodnom govoru, ja ću se fokusirati upravo na aktuelnu situaciju na Kosovu i Metohiji i dešavanja u prethodnom kvartalu, kao i na sam Izveštaj generalnog sekretara. Nadam se da će i predstavnica Prištine takođe uvažiti ove preporuke i da neće, kao svaki put do sada, držati istorijske lekcije iznoseći niz neistina i neosnovanih optužbi, uz nerealno ulepšavanje situacije na Kosovu i Metohiji i istovremeno potpuno ignorisanje Izveštaja generalnog sekretara i realnosti na terenu.

A realnost na terenu je da je još u avgustu 2013. godine potpisan Prvi sporazum o principima koji regulišu normalizaciju odnosa i da je tim sporazumom predviđeno uspostavljanje Zajednice srpskih opština. Želim da vas podsetim da sam taj Sporazum potpisao ja zajedno s Tačijem i Ketrin Ešton. Kao što vrlo dobro znate, uspostavljanje ZSO predstavlja za Srbiju pitanje od krucijalne i nemerljive važnosti, budući da ZSO treba da obezbedi i zaštiti vitalne interese i unapredi svakodnevni život Srba na Kosovu i Metohiji. Četiri i po godine Srbija strpljivo čeka da Priština ispuni ovu suštinski važnu obavezu. U ovom cenjenom telu se za to vreme promenilo 30 nestalnih članica i nema države članice koja nije apelovala na Prištinu da ispuni svoje preuzete obaveze. Pomaka je, na žalost, do sada bilo samo unazad. Generalni sekretar u aktuelnom izveštaju konstatuje ne samo da nema napretka, već da "nema nikakvih naznaka kada i kako će biti preduzeti koraci ka osnivanju ZSO". To je realnost na terenu, uvaženi članovi Saveta bezbednosti.

Želim i ovom prilikom da vas podsetim da je Srbija konstruktivno, posvećeno i odgovorno učestvovala u dijalogu između Beograda i Prištine i da je, bez obzira na prepreke i izazove, tome pristupila iskreno, verujući da će rešavanje svih otvorenih pitanja u statusno neutralnom okviru doprineti miru, stabilizaciji prilika i ostvarivanju uslova za nesmetan napredak regiona Zapadnog Balkana ka članstvu u Evropskoj uniji. Uverena da ovakav pristup nema alternativu i da se sva pitanja moraju rešavati kroz dijalog, mirnim putem, Srbija je, sa svoje strane, dosledno i u dobroj veri implementirala preuzete obaveze. Ističem još jednom da je Srbija spremna da dijalog nastavi, ali postavlja se pitanje hoće li bilo kakav novi dogovor imati smisla ako se posle četiri i po godine od potpisivanja Briselskog sporazuma nalazimo u situaciji da nema ni naznaka o primeni dela koji se odnosi na formiranje ZSO.

Cenjeni članovi Saveta bezbednosti,

Realnost na terenu je da je 16. januara u Kosovskoj Mitrovici ubijen Oliver Ivanović, lider Građanske inicijative „Sloboda, demokratija, pravda" (SDP) i da je ovaj događaj dramatično ugrozio sigurnost na Kosovu i Metohiji. Pozdravljamo reakciju specijalnog predstavnika Zahira Tanina koji je osudio ovaj mučki čin, pozivajući na brz i odlučan rad na istrazi, uz uveravanje da su sve međunarodne agencije na terenu spremne da podrže vlasti kako bi pomogle hapšenje odgovornih za ovaj zločin.

 

Tanin: Strategija najambiciozniji i najdalekosežniji okvir angažovanja od 2003.

I Zahir Tanin govorio je o novoj strategiji Evropske unije za Zapadni Balkan koju je ocenio kao "najambiciozniji i najdalekosežniji okvir angažovanja" od 2003.

On je takođe ukazao da je "novi okvir jasno istakao da bez normalizacije odnosa nije moguć ulazak Kosova u Evropsku uniju".

"Godina 2018. može da predstavlja novi momentum u dijalogu, i kao što je i visoka predstavnica Evropske unije naglasila juče, dijalog može pozitivno da se završi, uz dovoljnu volju lidera i adekvatnog ohrabrenja od strane međunarodne zajednice," istakao je Tanin.

Govorio je o Specijalnom sudu i o nedavnoj inicijativi poslanika Skupštine Kosova za njegovo ukidanje:

"Ovaj sud nema za metu nijednu posebnu zajednicu ili grupu, već za metu ima individualnu krivičnu odgovornost. Ovo vrlo dobro znaju mnogi na Kosovu, i oni razumeju da ukidanje specijalnih komora jednostavno nije opcija. Jedini put napred je prihvatanje pravde."

Govoreći o ubistvu Olivera Ivanovića, između ostalog, kazao je:

"Važno je ukazati da su lideri u Beogradu i Prištini brzo i odgovorno reagovali na ovaj događaj."

Ceo govor Zahira Tanina pročitajte OVDE.

Ubistvo Olivera Ivanovića je bezuman teroristički akt koji ugrožava stabilnost ne samo severa Kosova i Metohije, nego i čitavog regiona. Državno rukovodstvo i organi Republike Srbije su i ovaj put pozivali na smirivanje i stabilizaciju prilika u Pokrajini. Odgovoran pristup potvrđen je i kada je 21. i 22. januara Srbe na severu i u centralnom delu Kosova i Metohije posetio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji ih je pozvao na očuvanje stabilnosti, mira, staloženosti i dostojanstva, ukazavši da se svi problemi moraju rešavati dijalogom i mirnim putem.

Svesna ozbiljnosti situacije, Srbija je uputila pisma UNMIK-u i EULEKS-u sa zahtevom da njeni državni organi učestvuju u istrazi ubistva, uverena da bi naše učešće doprinelo brzom i efikasnom otkrivanju istine. Ovo je ponovio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić u telefonskom razgovoru sa Hašimom Tačijem. Taj zahtev su privremene insititucije na Kosovu i Metohiji odbile insistirajući da istragu vode isključivo istražni organi "Kosova". Realnost je, međutim, da tri nedelje nakon ubistva nemamo nikakve informacije, osim izjava pojedinih predstavnika Prištine da se radi o mafijaško-kriminalnom obračunu i da ubistvo sigurno nije etnički motivisano. Ovakve izjave predstavljaju samo pokušaj zamagljivanja nesposobnosti ili nespremnosti Prištine da sprovede istragu o ovom gnusnom zločinu.

Naglašavam još jednom da je privođenje pravdi nalogodavaca i počinilaca, kao i otkrivanje motiva od ključnog značaja za očuvanje mira i poverenja među stanovništvom na Kosovu i Metohiji. Ovaj tragičan događaj dokaz je da je opšta bezbednosna situacija na čitavom Kosovu i Metohiji vrlo ozbiljna, nesigurna i osetljiva i potvrđuje nužnost prisustva međunarodne zajednice.

Gospodine predsedniče,

Realnost na terenu je i da su krajem prošle i početkom ove godine, vladajuće strukture, političke partije i njihovi lideri na Kosovu i Metohiji pokušali da donesu odluku o ukidanju zakona o osnivanju Specijalnog suda za zločine počinjene od strane OVK. Ne moram da vas uveravam u zabrinutost Srbije jer ste i sami bili vrlo iznenađeni i zabrinuti zbog ovih dešavanja. Generalni sekretar u svom izveštaju "izražava duboko razočaranje", ukazujući da je "ovo korak unazad u jednoj od najvažnijih oblasti" i snažno zahteva od Prištine da pokaže privrženost pravdi i vladavini prava. Ambasaor SAD Greg Delavej ovom prilikom je izjavio "da će bilo kakva inicijativa da se promeni Zakon o Specijalnom sudu imati duboke negativne posledice po evropsku budućnost Kosova i njegove odnose sa SAD". Šefica Kancelarije EU u Prištini Natalija Apostolova rekla je da je "užasnuta inicijativom da Skupština Kosova ukine ili na bilo koji drugi način poništi zakon o specijalizovanim većima i specijalizovanom tužilaštvu". Nemački ambasador Kristijan Helt upozorio je „da bi poništavanje odluke o osnivanju Specijalnog suda moglo narušiti odnose Kosova i njegovih prijatelja u inostranstvu".

Iz ovih izjava jasno je da međunarodna zajednica ne deli mišljenje pokretača ove inicijative i da veruje da stravični zločini protiv Srba i drugih ne-Albanaca na Kosovu i Metohiji, o kojima je u svom izveštaju pisao specijalni izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti, ne smeju proći nekažnjeno i da se oni ne mogu ni na koji način relativizovati ili opravdati.

Uz podsećanje na moralnu odgovornost prema žrtvama i njihovim porodicama, smatramo da će nepristrasno, kredibilno i odgovorno utvrđivanje krivične odgovornosti i kažnjavanje zločinaca imati nemerljivu vrednost u borbi protiv nekažnjivosti i pokazati da je pravda dostižna za sve žrtve. Još jednom bih da vas uverim da je Republika Srbija spremna da pruži sve dokaze kojima raspolaže o brutalnim zločinima koji su počinjeni, zločinima koji ne zastarevaju i koji se ne smeju zaboraviti.

Srbija u skladu sa svojim zakonima, koji su u potpunosti usklađeni sa međunarodnim pravom, neće odustati od krivičnog gonjenja lica za koje postoje snažni dokazi da su na Kosovu i Metohiji izvršila krivična dela ratnih zločina protiv civilnog stanovništva. Pozicije koje zauzimaju pojedina lica u privremenim institucijama samouprave na Kosovu i Metohiji ne mogu i ne smeju da budu prepreka ostvarivanju pravde i svakako ih ne oslobađaju krivične odgovornosti za izvršena nedela. U tom kontekstu, našu zabrinutost i iznenađenje izazvale su i nedavne odluke Interpola o brisanju međunarodnih poternica za određenim brojem lica sa područja Kosova i Metohije, među kojima su i Hašim Tači i Ramuš Haradinaj. Želeo bih, vrlo otvoreno, da ukažem da ovakve odluke Interpola predstavljaju neshvatljiv presedan, te da su donete protivno svim pravilima ove organizacije.

Cenjeni članovi Saveta bezbednosti,

Realnost je, na žalost, da je tzv. predsednik Kosova Hašim Tači pomilovao tri člana OVK osuđena na po 30 godina zatvora zbog ubistva petočlane porodice u bliizini Glogovca u avgustu 2001. godine. Radi se o albanskoj porodici Hajra, a među žrtvama su i trogodišnja Adelina Hajra i devetogodišnja Mimoza Hajra. Prema izveštaju EULEKS, njihov otac Hamza Hajra bio je pripadnik MUP Srbije, a ubistvo cele porodice predstavljalo je osvetu OVK. Ambasade Francuske, Nemačke, Italije, Velike Britanije i SAD u Prištini izrazile su u zajedničkom saopštenju duboku zabrinutost povodom odluke Hašima Tačija o pomilovanju zločinaca. Ne treba da vas uveravam koliku je zabrinutost ova odluka izazvala među Srbima na Kosovu i Metohiji.

Dame i gospodo,

Još jednom sam primoran da vas podsetim da se više od osamnaest godina nakon uspostavljanja međunarodnog prisustva, pored oko 16.500 interno raseljenih lica u samoj Pokrajini, u užoj Srbiji, van Kosova i Metohije, nalazi preko 200.000 interno raseljenih. Održiv povratak ostvarilo je svega njih 1,9%, što je podatak koji ukazuje da ovom pitanju UNMIK treba da pruži dodatnu i maksimalnu pažnju. Izveštaj ovog puta donosi i poražavajući podatak da je u 2017. godini zabeležen najniži broj povratnika od 2000. godine – samo 498 osoba vratilo se u Pokrajinu. Sa jedne strane, ovaj broj je šokantan, ali je sa druge strane razumljiv i nameće važna pitanja: ko je spreman da se vrati tamo gde će svakodnevno biti izložen institucionalnoj diskriminaciji, gde se nacionalna i verska mržnja ne sankcionišu, gde imovina nije zaštićena, gde nema posla, gde su ljudi izloženi zastrašivanju, arbitrarnim hapšenjima i etnički motivisanom nasilju, gde ne mogu da posete grobove svojih predaka i gde vladavinu prava sprovode institucije koje do sada nisu donele ni jednu pravosnažnu presudu za ubistvo velikog broja Srba u periodu posle završetka sukoba. Ponovo postavljam pitanje: ko bi želeo da se vrati i bude deo ove realnosti na terenu? Sve dok se strukturalno i institucionalno ovi problemi ne reše, broj povratnika će, na žalost, biti samo niži.

Generalni sekretar u Izveštaju ponovo pominje neizvršavanje odluke „Ustavnog suda Kosova" kojom je potvrđeno vlasničko pravo manastira Dečani nad zemljištem u njegovom okruženju. Podvukao bih i ovom prilikom da je zaštita istorijske, kulturne i verske baštine srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, koja istovremeno predstavlja važan deo evropske i svetske baštine, pitanje od prioritetnog značaja za Republiku Srbiju. U tom kontekstu, kao posebno štetna pomenuo bih institucionalna nastojanja da se prikrije pravi identitet srpske baštine u Pokrajini koja se učestalo označava kao srednjovekovna, balkanska ili vizantijska, pri čemu u svim tim varijantama izostaje ključna odrednica srpska.

Gospodine predsedniče, uvaženi članovi Saveta bezbednosti,

Srbija je, u iskrenom uverenju da je u odnosima sa Prištinom neophodan odgovoran, realan i racionalan pristup okrenut ka budućnosti, nastavila sa unutrašnjim dijalogom na koji je građane pozvao predsednik Aleksandar Vučić. Formirana je Radna grupa za pružanje podrške vođenju unutrašnjeg dijaloga, koji se vodi na više nivoa, uz učešće svih relevantnih društvenih grupa. Uveravam vas da Srbija želi da ozbiljno i odgovorno doprinese stabilnosti regiona, političkoj saradnji, razumevanju i ekonomskom napretku. Želimo da ponudimo rešenje koje će biti prilika za istorijski dogovor sa albanskom zajednicom na Kosovu i Metohiji i koje neće biti uzrok novih podela, nerazumevanja, nestabilnosti i sukoba. To rešenje mora da uvaži interese Srbije i potrebe srpske zajednice na Kosovu i Metohiji. Za postizanje ovog cilja potrebni su iskrena opredeljenost i težnja sa obe strane kako bi se izgradilo toliko neophodno poverenje i poštovanje. U tom smislu, ističem da neprimerene i uznemiravajuće izjave pojedinih lidera albanskih političkih partija ne doprinose stvaranju konstruktivne atmosfere za postizanje istorijskog dogovora.

Želim posebno da naglasim da su za Srbiju jednostrani potezi Prištine, kao i svaki pokušaj unilateralnog rešavanja bilo kog pitanja u potpunosti neprihvatljivi. Podvlačim da se Srbija nedvosmisleno protivi nastojanjima Prištine da formira „Vojsku Kosova" i moram da upozorim da su ovakvi i drugi slični pokušaji vrlo riskantni i potencijalno mogu ozbiljno ugroziti ne samo bezbednost Pokrajine i dijalog Beograda i Prištine, već i stabilnost čitavog regiona.

Pored toga, u dužem vremenskom periodu suočavamo se sa nastojanjima Prištine da ostvari punopravno članstvo u međunarodnim organizacijama, uprkos protivljenju respektabilnog broja država, među kojima ima čak i onih koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova". Poslednji takvi primeri predstavljaju pokušaji „Kosova" da ostvari članstvo u Unesku, Interpolu i Svetskoj carinskoj organizaciji. Moram da naglasim da su svi ovi pokušaji u potpunoj suprotnosti sa osnovnim principima međunarodnog prava, i da štetno i nepotrebno politizuju rad međunarodnih organizacija.

Ovom prilikom želeo bih posebno da se zahvalim svim državama koje u odnosu na ovo pitanje pružaju podršku Srbiji, i koje u isto vreme, zajedno sa Srbijom, principijelno insistiraju na uvažavanju univerzalno prihvaćenih tekovina savremenog međunarodnog poretka u vidu doslednog poštovanja principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih država.

Želeo bih da vas, u ovom obraćanju, podsetim i da Srbija već celu deceniju, od kako je „Kosovo" jednostranim aktom proglasilo nezavisnost, strpljivo, posvećeno i odgovorno upozorava međunarodnu zajednicu na očiglednu opasnost od jednostranih poteza i ukazuje da jednostrano proglašena nezavisnost "Kosova" predstavlja vrlo opasan i neprihvatljiv presedan koji je, svedoci smo tome, već dao podstrek drugim separatističkim i secesionističkim pokretima širom sveta.

Kao i do sada, Srbija nastavlja da preduzima aktivnosti u cilju zaštite svojih nacionalnih i državnih interesa, poštujući osnovne postulate međunarodnog prava, a prevashodno principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, kao univerzalnih vrednosti kojima se potvrđuju sloboda i jednakost među državama i narodima. Polazeći od toga, želim da se još jednom zahvalim državama koje nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost "Kosova" na njihovoj doslednoj podršci i principijelnom poštovanju Povelje UN i rezolucije SB UN 1244 (1999). Ujedno, pozivam države koje su to učinile, da svoju odluku preispitaju i na taj način daju podstrek obema stranama za iznalaženje uzajamno prihvatljivog rešenja kroz dijalog.

Na kraju, želeo bih da još jednom apelujem na sve članice Saveta bezbednosti da se zajedno fokusiramo na pronalaženje kompromisnog i održivog rešenja za ovaj višedecenijski problem i da do tada pružimo punu podršku UNMIK-u jer je njegovo nesmanjeno prisustvo na Kosovu i Metohiji od ključnog značaja za izgradnju trajnog mira, stabilnosti i bezbednosti, izgradnju poverenja između zajednica i rešavanje problema sa kojima se suočavaju pripadnici srpske i drugih nealbanskih zajednica u Pokrajini. U tom kontekstu, istakao bih i važnost očuvanja finansijskih i kadrovskih kapaciteta UNMIK, koji će omogućiti da Misija odgovori složenim zahtevima u sprovođenju svog mandata.

Dame i gospodo,

Sve o čemu sam danas govorio svedoči o tome da su problemi brojni, da je bezbednosna situacija krhka i da je neophodna posvećenost, strpljenje i naporan rad kako bismo za tri meseca na ovom istom mestu celoj međunarodnoj zajednici mogli da saopštimo neku drugačiju realnost.

Srbija je, sa svoje strane, spremna da ovom cilju doprinese svim snagama i gledajući u budućnost.

Hvala, gospodine predsedavajući.​"

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.