Od 1998. do 2005. godine na Kosovu je ubijeno i nestalno 14 novinara i medijskih radnika. Ni dan danas ne zna se ko su otmičari ni ko su ubice. U 2017. godini bilo je 30 napada na novinare, od toga su izrečene samo dve kazne, jedna od 500, druga od 300 evra. Samo u prvoj polovini 2018. godine bilo je 12 napada na novinare. O bavljenju novinarstvom na Kosovu, stanju u medijima, nezavisnosti, finansiranju, cenzuri i autocenzuri, bezbednosti, za KoSSev u drugoj emisiji „Iz dve perspektive“, govore novinarke Jelena Marković iz Mitrovice i Violeta Oroši-Berišaj iz Prištine.
Oroši se novinarstvom bavi od svoje 19 godine, već punih 38 godina, i kako sama ističe, „najbitnije, još uvek aktivno’’ dok je Marković u novinarstvu ‘’14 godina, 7 meseci i nekoliko dana’’.
Iako je jedna iz Prištine, druga iz Mitrovice, slažu se oko većine stvari kada su u pitanju mediji na Kosovu.
Zajedničkog su stava da je novinarstvo retka profesija gde žene nemaju razloga da se žale, barem kad je reč o zastupljenosti. Ipak, pozicije urednika i direktora medija rezervisane su za muškarce.
Nema nezavisnih medija na Kosovu, prisutni su i cenzura i autocenzura. Dok Oroši cenzuru i autozenzuru u medijima pripisuje dogovoru vlasnika medija sa određenim interesnim grupama, Marković smatra da je, u poslednje vreme, ipak više zastupljena autocenzura.
Kad je reč o bezbednosti, “što su transparentniji u svom poslu, to su bezbedniji“.
„Ukoliko profesionalno rade svoj posao mala je verovatnoća da će ugroziti svoju bezbednost. Ukoliko svoj posao rade kao tajne službe, ili policija, ne verujem da će biti bezbedni,“ ističe Oroši.
Marković ne misli da su novinari na Kosovu bezbedni. “Ne mislim samo na napade na novinare već i na pritiske na njihov rad. Na papiru postoje mehanizmi za zaštitu novinara, ali nažalost svedoci smo da se to ne sprovodi u praksi.’’
Od 1998. godine do danas nisu otkriveni krivci za ubijene i kidnapovane novinare, što je posledica nedostatka političke volje, kako ističu.
’’Danas jedan poslanik, iako mu je određen kućni pritvor redovno ide na sednice Skupštine i skupštinske komisije. To nam govori u kakvoj je situaciji pravosudni sistem. Ne postoji i nije postojala politička volja da se reše ovi slučajevi,“ ovo se odnosi i na srpski i na kosovski sistem, naglašava Oroši.
“Strašno je što se na sva zvona priča o nekom napretku, svi pričaju o vladavini prava, o sprovođenju zakona, a već 20 godina ti slučajevi nisu rešeni…možda je i nekom odgovaralo da se takve stvari zataškaju, da se ne diže prašina oko toga,“ kaže Marković.
Mediji na Kosovu su 100% nacionalno obojeni. Ima ih koji su tolerantniji, otvoreniji za drugačije mišljenje, ali, ipak, u svakom se oseti nota nacionalno obojenog medija, smatra Oroši.
Mogu imati uticaja na međuetničke odnose a kao primer toga obe ističu martovska dešavanja 2004. godine i uloge medija u tim nemirima.
’’Pazite šta pišete, nemojte se prodati za par evra, novac se potroši a vlast menja, vaši će tekstovi i vaša mišljenja ostati u istorijskim arhivama,’’ poručuje Oroši mladim kolegama i koleginicama.
Emisija Iz dve perspektive snimljena je kao deo aktivnosti projekta „Podrška stvaranju društvenih veza i zaštiti manjina na Kosovu“. Ovaj projekat finansira IOM (Međunarodna organizacije za migracije), koji je podržala Britanska ambasada u Prištini. Mišljenja, stavovi, zaključci ili preporuke izneseni u ovom prilogu ne izražavaju nužno stavove donatora i portala KoSSev.
Pročitajte još:
„Stanje u medijima je dramatično“
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
