„Ovo nije naša priča, ovo nije priča porodica, već pravde i slobode, ovo je priča koja svaki put ponavlja – tražimo ih i nećemo odustati od te slobode i te pravde“, poručio je danas predsednik Udruženja novinara Srbije, Živojin Rakočević, sa mesta gde su pre 23 godine poslednji put viđeni medijski radnici- Đura Slavuj i Ranko Perenić.
Danas se navršavaju 23 godine od nekažnjene otmice novinarske ekipe Radio Prištine kod Velike Hoče, u opštini Orahovac.
Medijski radnici su i ovu godišnjicu obeležili odlaskom do mesta gde su poslednji put viđeni Slavuj i Perenić i ispred spomen ploče sa natpisom na albanskom i srpskom – „Ovde su 21. avgusta 1998. otete naše kolege novinari. Tražimo ih“, poručili da nikada neće odustati od svojih zahteva za rasvetljavanjem sudbine svih nestalih novinara tokom ratnih dešavanja.
„Odavde je počeo sunovrat naše profesije i odavde je počela fatalna brojka od 17 ljudi – medijskih radnika i novinara koji su stradali radeći svoj posao, koji su oteti, nestali i ubijeni“, kazao je predsednik UNS-a.
Tvrdi da je ključno i osnovno pitanje – kako je moguće da posle više od dve decenije živimo u sistemu koji nije sposoban da izvede pred lice pravde bilo koga koji je u neku ruku odgovoran za ono što se dogodilo sa 17 naših kolega.
Sa druge strane, poručuje, da je potpuno jasno da sistem „koji je sposoban da zataška, prikrije i ćuti nad žrtvama, apsolutno odgovoran za sve“.
„Sedam puta je rušena spomen tabla koju smo postavljali i ono što je fenomen je to da je nakon svakog rušenja i podizanja ove table, bilo više slobode i da smo mi profesionalci svaki put odlučivali da ćemo da idemo korak dalje. Od pretrage za ostacima automobila, do bilo kakvih informacija koja je Jelena naša sjajno prikupila – da saznamo šta se to tačno desilo“.
Rakočević poručuje da je u osnovi, ključna reč – sloboda.
„Sloboda koja se okuplja oko ovog spomenika, koja danas sa ovog mesta i sa ove spomen ploče poručuje – nećemo prestati dok ne vidimo ko je, zašto je, na koji način i zbog čega oteo naše kolege, od trenutka pre više od 20 godina do dana današnjeg, ko je u toj meri mogao zauzdati jedno društvo da ćuti i ne govori“, dodao je Rakočević.
Ovo nije naša priča, ovo nije priča nekih ljudi koji žive u geto sredinama, ovo nije priča porodica, već pravde i slobode, ovo je priča koja svaki put ponavlja – tražimo ih i nećemo odustati od te slobode i te pravde. Bez obzira kakvi društveno-politički uslovi bili, ovo je simbol za sve one koji u proteklih 17 godina čekaju i traže pravdu
Tvrdi ujedno i da su oni koji su upravljali zonom u kojoj su oteti novinari tokom rata i nastavili da „u takozvanom miru“ vladaju istim prostorom – odgovorni za sve što se dogodilo i „fatalno ćutanje za koje misle da će pokriti nečije živote, nečije porodice, nečiju profesiju i nečiju smrt“.
Nadu niko ne može da vam uzme
Današnjem obeležavanju godišnjice prisustvovala je i supruga jednog od nestalih novinara, Snežana Perinić.
„Sve je isto kao i pre tri, pet, deset godina. Ista priča – nema pomaka“, kazala je te dodala da je došla da zajedno sa medijskim radnicima podseti na ono što se dogodilo pre 23 godine.
Tvrdi da i dalje postoji mala nada da će se jednog dana rasvetliti sudbina njenog supruga.
„Uvek nada postoji i nadu ne može niko da vam uzme, međutim, male su šanse, ja sam svesna toga, možda i nikada nećemo saznati šta se desilo“, poručila je.
„23 godine od otmice kolega stojimo u mestu kada je u pitanju istraga i rasvetljavanje ovog i drugih slučajeva otetih i ubijenih kolega“, podsetio je potom Budimir Ničić, predsednik Društva novinara na KiM.
„Sve institucije su zakazale kada su u pitanju ubijeni i oteti novinari – i domaće i međunarodne“, precizirao je Ničić.
Tvrdi da su, nažalost, zakazali i medijski radnici sa Kosova, pre svega Albanci, za koje kaže da imaju mnogo veću snagu i uticaj u odnosu na srpske redakcije.
„Ovom prilikom bih apelovao pre svega na njih da iskoriste svoj uticaj i skrenu i drže pažnju javnosti kada su u pitanju ubijeni i oteti novinari, i Srbi i Albanci, jer to je najmanje što porodice ubijenih i otetih kolega očekuju od njih i nas (medijskih radnika)“, kazao je Ničić.
Na kraju krajeva, to je i naša obaveza – i prema našoj profesiji i pravdi za koju se, verujem, svi zalažemo
Jelena Petković, koja je i istraživala slučajeve ubijenih i nestalih novinara, kazala je danas iz Orahovca da su medijski radnici uradili sve što je bilo u njihovoj moći.
„Apelovali smo, pozivali, uradili smo istraživanje, došli do informacija koje su bile u našem domenu, pokušali na taj način da animiramo i nadležne i naše kolege, pozivali na solidarnost“, kazala je.
Međutim, kako dodaje, nažalost, ostali su nemi oni koji stvarno mogu da pomognu da se slučajevi nestanka i ubistva novinara rasvetle.
„Na taj način oni su pokazali koliko je zapravo njima stalo do bezbednosti novina, da se rasvetle slučajevi i porodice dobiju pravdu“, zaključila je Petković.
„Mi ovde osvajamo novinarsku slobodu svake godine, tako što dolazimo po pravdu i istinu da saznamo šta se dogodilo sa našim kolegama“, kazala je potom Olivera Milošević, potpredsedsednica Udruženja novinara Srbije.
Tvrdi da je dužnost novinara da „drže živom“ nameru da se otkriju otmičari, nalogodavci i ubice.
„Mislim da imamo jednu veliku dužnost i obavezu da u tome istrajavamo, dužnost prema malom Matiji, Rankovom unuku koji nikada nije upoznao dedu. Dužnost imamo prema svim ostalim porodicama ostalih i ubijenih kolega, ali i prema medijskoj zajednici“, kazala je.
Pročitajte još:
Pre 23 godine oteta novinarska ekipa Radio Prištine – još uvek bez epiloga
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
