Novinari i civilno društvo o briselskom dijalogu: "Od normalizacije do nenormalizacije"

Nedovoljno informacija o dijalogu u Briselu vodi ka nedostatku kritičke svesti o tom procesu. On je kao netransparentan proces – doveo do nenormalizacije odnosa. Nijedna strana nije svoju javnost pripremila za ono što se "skuva" u Briselu, zbog čega postoje prepreke u implementaciji dogovora. I Brisel shvata da je sprovođenje dogovorenog teže nego što su mislili.  Sada kada je dijalog udaljen iz žiže javnosti, novinarima je još teže da dođu do informacija, a dijalog je iz žiže srpske javnosti udaljen zato što je on za Srbiju bolan – njime ona gubi sve. "Bolan momenat" i za jednu i za drugu stranu su to što će Srbija morati da prizna državu Kosovo, a Kosovo da formira ZSO. Bolna tačka biće i formiranje Vojske Kosova. Kada je u pitanju ZSO, homogenizacija Srba ne Severu je nešto što tišti zvaničnu Prištinu. Ovo su ključne poruke novinara i predsednika Udruženja novinara Srbije na Kosovu, Budimira Ničića, političkog analitičara za međuetničke odnose iz Prištine, Fatmira Šeholija i novinarke BIRN-a, Valeri Hopkins, na ovonedeljnoj debati "Mediji, javnosti i briselski dijalog" u Kosovskoj Mitrovici.

Fatmir Šeholi, Budimir Ničić i Valeri Hopkins govorili su na debati koju su organizovali nevladina organizacija Centar za razvoj zajednica i portal KoSSev, u okviru projekta "Građani Severa javno o briselskom sporazumu", a koji podržava Kosovska fondacija za otvoreno društvo (KFOS).

Od normalizacije do nenormalizacije odnosa

„Koliko se sećam, rečeno je da se razgovori u Briselu vode za bolji život građana, za normalizaciju odnosa, a zapravo smo došli do nenormalizacije odnosa. Beograd priča svoju priču, Priština za svoju javnost, EU uvek sve pozdravlja, i razgovore i sporazume ocenjuje kao uspešne, a na terenu se kod onih zbog kojih se ti razgovori i vode, ništa ne menja,“ ocenio je Ničić.

Kao jedan od primera, Ničić je naveo da su se Beograd i Priština dogovorili da neće ometati jedni druge ka evrointegracijama:

„Videli smo šta se dogodilo kad je Kosovo primljeno u UEFA-u. Direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, rekao je da će ih tužiti sudu u Lozani i da to neće proći tako kako su separatisti zamislili. Ne znam gde je tu normalizacija odnosa i šta se to normalizovalo, ukoliko koristimo termine koji se koriste, i istovremeno ne poštujemo ono što je dogovoreno."

„Briselski dijalog je potpuno netransparentan proces i od strane Beograda i od strane Prištine, a najviše od strane EU,“ ocenio je dalje Ničić.

Srbija sve izgubila, Priština dobija

Dijalog u Briselu je iz žiže srpske javnosti udaljen zato što je to bolan proces, dok je za prištinsku stranu drugačiji, smatra Ničić, objasnivši i razloge:

„To nije dijalog, to je nešto gde jedna strana ne dobija ništa, nego gubi sve što je imala na Kosovu, u ovom slučaju Srbija. Srbija se briselskim dijalogom i sporazumom povlači sa Kosova, nestaju sa Kosova i njene institucije i njen suverenitet, na neki način. Sa druge strane, Priština je ta koja dobija, jer je, glavnim Briselskim sporazumom od aprila, utvrdila svoj suverenitet na celoj teritoriji Kosova.“

Najvažnije je u dijalogu bilo da se Sever Kosova integriše, što je i učinjeno, naveo je dalje. Ničić je istakao i da Srbi, ne samo da su izgubili sve, već nisu dobili čak ni ono što im po Ustavu Kosova pripada – nezavisni kanal na srpskom jeziku, uputivši snažne kritike na najnoviji konkurs za direktora RTK2.

"Sada se bira direktor srpskog kanala RTK i proces je potpuno netransparentan i kriminalizovan, na šta je ukazao i jedan od kandidata za direktora – Darko Dimitrijević u svom otvorenom pismu. Ne znamo ko su kandidati, a RTK bi kao javni servis morao da objavi imena kandidata i njihove profile. Direktora bira Bord gde su većina Albanci, na predlog ad hok grupe koju formira, zamislite paradoks – isti taj Bord. U zakonu piše da tu komisiju treba da čine istaknuti medijski eksperti i istaknuti predstavnici civilnog društva i broji 7 članova. Većina su Srbi, jer se bira direktor srpskog kanala – njih četvoro, dva člana albanske nacionalnosti i jedan iz ostalih zajednica. Među tim članovima, međutim, nema nijednog istaknutog medijskog eksperta, ni istaknutog predstavnika civilnog društva," pojasnio je Ničić.

Građani nisu pripremljeni da „progutaju ono što je skuvano u Briselu“, Priština otvorenija prema svojoj javnosti

Postoje ozbiljne prepreke u implementaciji briselskih dogovora, jer nijedna strana nije pripremila svoju javnost.

"I kada saberemo sve to – netransparentan proces i različito tumačenje svega dogovorenog, kao rezultat imamo problem u implementaciji dogovorenog, jer očigledno nijedna strana nije pripremila javnost, odnosno građane, da pojedu ono što se skuva u Briselu,“ rekao je Ničić, istakavši i da smatra da je Priština „otvorenija i prema svojoj javnosti i u odnosu na Beograd," rekao je Ničić, takođe. 

„Sa druge strane, Beograd se apsolutno time ne bavi. Hašim Tači i Isa Mustafa organizuju događaje i sa civilnim društvom i sa medijima debate na temu briselskog dijaloga. U Beogradu ne možete da čujete reč o tome. Premijer Vučić jednu rečenicu o briselskom dijalogu ponavlja – tamo nema ni kolača, tamo nema ni cveća, tamo je sve teško. I tu je kraj. To je sve o briselskom sporazumu," dodao je on.

Kod javnosti ne postoji kritička svest. Vratiti stari novinarski žanr – komentar glavnih i odgovornih urednika

Sa druge strane, problematično je i to što kod same javnosti ne postoji kritička svest, dalje smatra predsednik srpskog novinarskog udruženja.

"Ne postoji kritička svest kod javnosti u vezi sa procesom dijaloga, jer ne postoji dovoljno informacija da bismo imali kritičku svest. Potrebno je da mediji više izveštavaju o briselskom dijalogu i održavaju interesovanje građana prema tom pitanju; kvantitetom do kvaliteta, i da se vrati stari novinarski žanr – komentar glavnih i odgovornih urednika, koji smo vremenom izgubili," smatra Ničić.

On je istakao i da novinari često nemaju sagovornike kada je u pitanju dijalog u Briselu, ali da uprkos tome, oni mogu da izvrše pritisak, pozivajući političare na odgovornost:

"Iako mediji jednostavno odustanu od pozivanja kada sagovornik neće da odgovori na telefonske pozive, treba da učine suprotno – da to saopšte javnosti. U svojoj poslednjoj emisiji saopštio sam imena i prezimena sedam poslanika koji se nikad nisu javili. Na taj način moramo da izvršimo pritisak. Njihov posao je da se jave i podnesu izveštaj javnosti."

Fatmir Šeholi: Dijalog u Briselu doneo pomake 

Sa druge strane, novinar i analitičar međuetničkih odnosa iz Prištine, Fatmir Šeholi, smatra da je dijalog u Briselu doneo pomake.

„Ishod tih razgovora je da danas na Severu imate Policiju Kosova, da su održani izbori Republike Kosovo po prvi put i to je jedan od rezultata dijaloga. Takođe, u toku je koncept koji se tiče sudstva, iako to nije sve rešeno. I naravno, ono pitanje koje tišti i Srbe i Albance na Kosovu – Srbi vole da kažu Zajednica, ja ću da kažem – Asocijacija opština sa srpskom većinom, smatram da su neki rezultati, ipak, vidljivi i postignuti. Ali, ako stavimo na vagu sigurno ćemo reći da je moglo mnogo više upravo u onom delu u vezi sa transparentnošću,“ rekao je on.

Neustavnost sporazuma ZSO je direktna posledica netransparentnosti

Za Šeholija je direktna posledica te netransparentnosti, kako je rekao – neustavnost sporazuma o ZSO.

"Posledica netransparentnosti je to što je Ustavni sud Kosova na sve tačke sporazuma o ASO našao da nije u duhu sa Ustavom Kosova, i to znači da se, kad je potpisan sporazum, delegacija iz Prištine verovatno nije dovoljno konsultovala u vezi sa Ustavom Kosova,“ objasnio je.

Šeholi je dodao da razume beogradske pregovarače koji, u insistiranju na sprovođenju sporazuma o ZSO, navode da su se dogovarali sa političarima s Kosova koji su se obavezali sporazumom da će, kako Šeholi kaže, Asocijacija biti formirana.

Dijalog da se okonča

Uprkos, kako kaže – pomacima u briselskom procesu, Šeholijeva ključna poruka bila je da dijalog u Briselu treba da se okonča.

"Mislim da ovaj dijalog treba da se završi i okonča odmah, da se više nijednog trenutka dve delegacije u Briselu ne sastanu, zato što su jednostavno iscrpljene. Oni više nemaju šta jedni drugima da kažu. I trebalo bi veoma brzo da se donese jedan pravedan, međunarodni sporazum, obostrano potpisan. Ukoliko se ovako nastavi, trajaće u nedogled, a narod od toga nema neku dobit. Mislim da je vreme da se dijalog okonča i da se posredstvom Brisela i SAD postigne taj bilateralni sporazum," rekao je Šeholi.

Kosovska strana zatražiće promenu formata pregovora, naglasio je on.

"Tači je rekao da će se promeniti format dijaloga, što verovatno znači da postoje najave da će se ići na neki drugi format razgovora. Taj format verovatno treba da dovede do konačnog sporazuma," kaže Šeholi.

Bez Aleksandra Vučića i Hašima Tačija se ne može ništa postići, navodi dalje Šeholi:

„Oni su igrači, žargonski rečeno. Bez njih se ne može rešiti ništa.“

Šeholi navodi da Srbija ne može da uđe u EU ukoliko ne bude priznala Kosovo.

„Ja ne znam kako će Srbija da uđe u EU ukoliko ne prizna državu Kosovo. Ne vidim nijedan kriterijum koji može da ispuni, pa da uđe u EU, a da ne prizna realnost Kosova.“

On smatra i da nova srpska vlada neće da napravi zaokret prema Ruskoj federaciji:

"Ako pogledamo poslednje izbore u Srbiji, vidimo da je Vučić narodu plasirao evropski koncept, a ne pro-ruski i jednostavno je pobedio na izborima sa tim konceptom. Ne vidim da bi moglo da dođe do toga."

Hopkins: Novinarima još teže da dođu do informacija

Novinarima je sada još teže da dođu do informacija kada su u pitanju rezultati briselskog dijaloga, jer i sam dijalog nije u žiži javnosti, smatra novinarka BIRN-a, Valeri Hopkins. Smatra i da je i EU shvatila da je sprovođenje sporazuma iz Brisela "teže nego što se mislilo".

"Sada je još teže. Dijalog nije u žiži. Sada su shvatili da je teže nego što su mislili. Mislili su da će i u sporazumu 2013. sve biti završeno da decembra 2013," rekla je ona.

Dodaje i da su sve tri strane u dijalogu shvatile da je "potrebna nova energija":

"Ono što je dobro jeste da su svi shvatili da im je potrebna nova energija i da je vreme da se uključe civilno društvo i mediji…I prištinska strana vidi da ne može to da se sprovede bez civilnog društva."

Osvrćući se na pitanje neustavnosti pojedinih sporazuma i posebno sporazuma o ZSO, ona je dodala i da je jedan od izazova tokom briselskog dijalog bio i to što, primera radi, strane nisu imale pravnike u svojim timovima. Nada se, takođe, da su i EU i kosovska strana "naučile da treba da provere pre nego što stave potpis na sporazum".

"Na poslednjem našem događaju u vezi sa izveštajima o sprovođenju briselskih sporazuma, jedan od predstavnika EU nam je rekao da su oni uradili nacrt Statuta. Pričala sam sa ljudima u Briselu i pitala sam ko je u njihovom timu pravnik. Oni su rekli – ovo je politički proces, nemamo pravnika. Na našoj konferenciji bio je i zamenik ministra lokalne samouprave i on je rekao da nisu imali pravnika u svom timu. Ja se nadam da su i EU i kosovska strana naučili da treba da provere pre nego što stave potpis na sporazum," rekla je ona.

Na Severu "nije bilo normalno dok je bio deo Srbije", smatra, takođe, Hopkins i navodi da će život biti bolji posle normalizacije.

"Verujem da na Severu nije bilo sve normalno dok ste bili deo Srbije. Kada imaš barikade, kad fabrike ne rade, kad imaš problem sa priznavanjem diploma kad ne možeš slobodno da pređeš ulice i most. Kad sve ovo bude normalizovano biće investitora, Trepča će raditi," rekla je ona, što je izazvalo brojne komentare negodovanja prisutnih, od toga čime se procenjuje šta je normalno, a šta nenormalno, preko onih da je upravo pripadanje Srbiji činilo normalnost života građanima Severa, do pitanja da li je normalnost na silu jednoj zajednici nametati nerazvijeniji sistem u odnosu na onaj koji su imali i koji žele.

Budimir Ničić je upitao Hopkins šta je Prištini smetalo da poštuje prava Srba na jugu Kosova i da ih ne diskriminiše:

"Trebalo je i da mi na jugu budemo primer toga. Mi na jugu nismo integrisani punim kapacitetom 17 godina, šta je smetalo Prištini tamo poštuje naša prava, da nas nediskriminiše, pa bi možda i ljudi na Severu videli."