Početkom septembra navršeno je 18 godina od nestanka novinara Radio Kosova, Marjana Melonašija. Prema podacima porodice, Marjan Melonaši je nestao 9. septembra 2000. On je tog dana, posle emisije koja je trajala od 13.30 do 14 časova, ušao u narandžasti taksi preko puta zgrade radija i od tada mu se gubi svaki trag. Udruženje novinara Srbije objavljivaće u nastavcima tekstove novinarke Jelene Petković o nestalom novinaru. Prvi deo pročitajte u nastavku.
„Ko je bio Marjan Melonaši? Mladić visok 179 centimetara, braon talasaste kose i zelenih očiju. Student engleskog jezika Univerziteta u Prištini, sanjar, zaljubljeni dvadesetčetvorogodišnjak sa planovima za ženidbu. Novinar, reporter Radio Kosova na srpskom jeziku.
Bio je 9. septembar 2000. godine. U 14 časova je završio autorsku polučasovnu emisiju, izašao iz studija u centru grada i zatražio da ga vozi narandžasti taksi parkiran preko puta zgrade radija. To je poslednja vest o njemu.
Ko je Marjan Melonaši? Simbol. Poslednjih 18 godina njegova sudbina je urlik o nekažnjivosti zločina nad novinarima, o strašnoj nepravdi delilaca pravde, o sunovratu međunarodne misije vladavine prava. Ispis zločina i ogledalo rada policije UNMIK-a koja istragu otvara tek pet godina nakon njegovog nestanka. Strahovit dokument da ne postoji nijedan istražni spis koji bi ukazao da su policajci bilo koga ispitali u vezi sa njegovim nestankom. Nema Marjana. Nema ispitanih, nema osumnjičenih, nema optuženih.
Ponor bola u grudima majke Cice Janković, svakim danom je sve dublji. Beskrajnim minutima mučni slojevi očaja dahom izlaze, pre reči: „Šta majka o svom detetu može da kaže, osim da ga voli?'“ Njeno svedočenje za Udruženje novinara Srbije još jednom podseća na beznađe traganja za istinom o zločinima od kojih svi okreću glavu i osećaju mučninu.
„Znam da su Marjanu pretili zbog druženja sa Srbima. To mi je rekao, ali možda je tu bilo i drugih stvari,“ svedoči za UNS-ov Dosije, njegova bivša koleginica iz Media action International, Olivera Bernardoni-Stojanović.
„Duboko sam uveren da je otet zato što je radio u srpskoj redakciji, sa Srpkinjom, na srpskom jeziku, bio normalan čovek i trudio se da bude pravi novinar,“ kaže za UNS još jedan Melonašijev prijatelj, 1999. zaposlen u pres službi UNMIK-a, a danas novinar N1, Nikola Radišić.
Za Dosije 14, on govori i kako se međunarodna misija odnosila prema traganju za zločincima i napadima koje je doživeo obavljajući posao.
Sve reči ispisane u naredna tri nastavka novog UNS-ovog serijala samo još jače podcrtavaju pitanje – ko je dopustio da novinari budu dvostruke žrtve? I zločinaca i pravosuđa.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
