„Novembar Albanaca“, na tribini sinoć u Prištini o „Trećoj republici“

(Tekst je priređen sa agencije Kosovapress)

„Novembar Albanaca“ bila je tema tribine koju je u sredu organizovao Studentski pokret „Učenje, kritika, akcija“, kojoj su prisustvovali predsednik Skupštine Kosova Gljauk Konjufca i albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi.

Konjufca je ovom prilikom odgovarao na pitanja studenata, od kojih je jedno bilo da li treba proglasiti „treću Republiku“ – posle 12. jula 1990. i 17. februara 2008. godine.

On je rekao da ne treba proglašavati treću republiku, ali je rekao da treba da imamo republiku bez ograničenja.

Predsednik Skupštine je rekao da se Ustav ne može menjati bez glasova 10 srpskih poslanika u Skupštini, čak i ako se ne radi o Srbima.

„U trenutku kada se utiče na Ustav Kosova, čak i za nešto što se ne odnosi na Srbe, potrebno je 10 glasova Srba, jer nijedna Ustavna promena ne može da se desi bez dve trećine glasova manjina, a manjine imaju 20 glasova, ali dve trećine podrazumeva i nekoliko srpskih poslanika, pa ako to stavimo u ovaj kontekst ispada da pošto Srpska lista kontroliše sve srpske poslanike u Skupštini, a Srpsku listu kontroliše Vučić, onda ispada da bez njihove volje ne možete da promenite Ustav Kosova, tako da je ovo prilično ograničenje… Blokiranje parlamenta i Ustav ne možete da promenite, želite da promenite nešto za obrazovanje – ne možete. 10-oro Srba je važnije od 110 drugih, imaju pravo veta. Naš početni cilj nije bio da blokiramo Kosovo. U tom smislu treća republika o čemu vi pitate – bila bi naš svakodnevni posao – da idemo u tom pravcu kako bi uklonili sve nepotrebne stvari koje nas ometaju u obavljanju naših institucionalnih obaveza i kako bi imali funkcionalniju državu, a takva ograničenja koja sam objasnio ih sprečavaju. U tom smislu, da, ja sam da pravimo republiku, ali ne verujem da je treba proglašavati i tako učitavati, to mi deluje veoma pompezno“, rekao je Konjufca.

Govoreći o istoriji Albanaca kroz vekove, predsednik Skupštine je rekao da je svemu ono što se dogodilo sa Albancima „generator“ bila Nacionalna renesansa.

Konjufca: Nacionalna renesansa je objasnila koordinate našeg naroda

„Smatram da je ovaj projekat u kolektivnom albanskom delovanju generator i glavna pokretačka snaga i dan danas. Dakle, sve što se dešavalo na Kosovu od 1945. godine posle Drugog svetskog rata, sve što se dešavalo na Kosovu 90-ih godina i ovi događaji su kulminirali našim ratom slavne vojske OVK, mislim da je glavni generator bio projekat – naša Nacionalna renesansa, koja nam je rastumačila koordinate našeg naroda“, rekao je on.

U razgovoru sa studentima učestvovao je i poslanik iz Bujanovca u Skupštini Srbije Šaip Kamberi, koji je rekao da stalno traže od Tirane i Prištine da utiču na poboljšanje položaja Albanaca u Preševskoj dolini.

Kamberi: Tražimo od Tirane i Prištine da utiču na poboljšanje položaja Albanaca

„Ono što stalno tražimo i od Tirane i od Prištine da u okviru mogućnosti koje imaju, Albanija kao članica UN i svih drugih međunarodnih mehanizama, kao jedan od tri partnera trilateralnog sporazuma ’Otvoreni Balkan‘ utiče na poboljšanje položaja Albanaca. Ako će ‘Otvoreni Balkan’ biti samo povećanje broja srpskih turista u Albaniji, onda je to zalud. Ako se ova inicijativa ne odrazi pozitivno na promenu kursa Srbije ka poštovanju prava Albanaca, onda je sa naše tačke gledišta nevažeća. Saradnja na Balkanu, za stabilnost Balkana može se graditi samo kada se pitanje Kosova definiše u odnosu sa Srbijom“, rekao je on.

Kamberi je rekao da su Albanci jedina manjina u Srbiji koja se suočava sa problemima koji su vitalni.

Novinar Marin Mema je rekao da su Albanci, kada su ujedinjeni, jači i da se sve stvari lakše rešavaju. On je rekao da je sada vreme da Tirana i Priština budu veoma blizu jedna drugoj i da koračaju zajedničkim putem.

Mema: Vreme je da Tirana i Priština budu veoma blizu jedna drugoj

„Vreme je da Tirana i Priština budu veoma blizu jedna drugoj, da koračaju zajedničkim putem. Nije me briga za boju bilo koje političke snage, jer ona ne bi trebalo da bude važnija od zastave naših predaka. Svi problemi koje imaju političke stranke u Tirani ili Prištini, ako imaju nešto lično, neka se zatvore u kancelariju i međusobno se bore koliko hoće, ali kada izađu moraju pokazati da smo mi ujedinjeni, da držimo jedinstvene stavove, znamo kako da reagujemo zajedno, znamo kako da zajedno budemo jači. Ovo mi je važnije od svega“, rekao je on.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.