Kratki rokovi, administrativne prepreke i odbijanje da pojedinačno učestvuju u, kako ocenjuju, unapred ograničenom izbornom procesu razlozi su zbog kojih se tri srpske opozicione inicijative nisu prijavile za vanredne parlamentarne izbore na Kosovu. U pitanju su opcije Srpski narodni pokret, GI Koreni i GI Sever za sve, koje su učestvovale na nedavnim lokalnim izborima i osvojile odbornička mesta u lokalnim skupštinama. Njihovi predstavnici, Milija Biševac, Ivan Vučković i Marko Jakšić juče su u emisiji KoSSev izneli stavove o izbornom procesu, pokušajima formiranja njihovog šireg opozicionog fronta, kao i o, kako su ocenili, izuzetno teškom položaju Srba na Kosovu, te Srpskoj listi.
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu održaće se u nedelju, 28. decembra. U pitanju su drugi ovakvi izbori u ovoj godini, nakon višemesečne institucionalne krize koja je usledila posle februarskih izbora.
Od 24 politička subjekta koji učestvuju u izbornoj trci, sa više od 1.100 kandidata za poslanike, tri su srpske opcije – Srpska lista, Kosovski savez i GI Za slobodu, pravdu i opstanak – što je za dve manje u odnosu na februarske izbore.
Izuzev Srpskog narodnog pokreta, koji je sa svojom listom učestvovao i na, u međuvremenu održanim, oktobarskim lokalnim izborima, na tim izborima pojavile su se i dve nove opcije – GI Koreni i GI Sever za sve.
Uprkos osvojenim odborničkim mandatima na lokalnom nivou, ove tri političke opcije odlučile su da se ne kandiduju na vanrednim parlamentarnim izborima, uprkos pokušajima da se, zajedno sa još najmanje dve stranke, ujedine u širi politički blok.
O razlozima takve odluke, ali i o širem političkom kontekstu, predstavnici ova tri politička subjekta govorili su za KoSSev.
Postojala je volja, ali ne i vreme
Ivan Vučković, trenutno odbornik u opštini Leposavić ispred svoje Građanske inicijative – Koreni, kaže da nije nepoznato zbog čega se ove političke opcije nisu prijavile za parlamentarne izbore, a kao ključni razlog navodi rok koji je bio dat za pripremu.
„Rok je bio zaista bio kratak. I sve ono što smo pokušavali, uključujući i našu veliku energiju da probamo da se uključimo u proces, videli smo na kraju da bi to bio jalov posao“, ističe na početku.
Nisu se ispunjavali uslovi ni kada je reč o ujedinjavanju ovih opcija u jednu političku grupaciju, iako ističe da on sam to u tom trenutku nije ni želeo.
„Mi smo uradili ono što smo želeli, da uđemo u skupštinu opštine Leposavić. Za sada ćemo ostati na tome, ali ćemo u jednom trenutku i podržati sve one dobromisleće, poštenomisleće i slobodnomisleće građane i moje kolege, sa kojima bismo mogli jednoga dana da osnujemo koaliciju i učestvujemo na izborima“.
Milija Biševac, trenutno odbornik u opštini Zubin Potok ispred Srpskog narodnog pokreta, potvrđuje da su se vodili određeni razgovori u pogledu ujedinjavanja opozicionih stranaka koje predstavljaju alternativu Srpskoj listi.
„Smatrali smo da se jedino u nekom širem bloku možemo ostvariti neki rezultat“, kaže najpre.
Međutim, kao prvi veliki problem izdvaja administraciju u veoma kratkom roku. Podsetio je na to da je upravo njegova stranka tražila od Centralne izborne komisije da produži rok za prijavljivanje stranaka, ali da je taj zahtev odbijen.
Takvim procesom, kako smatra, poslata je jasna poruka iz Prištine:
„Želeli su da učešće na ovim izborima uzmu isključivo parlamentarne stranke, a to su Srpska lista i GI Za slobodu, pravdu i opstanak kojima nije potrebna velika procedura. Mi za to nismo imali dovoljno vremena“.
Sa njima se slaže i Marko Jakšić, trenutno odbornik u opštini Severna Mitrovica ispred svoje GI Sever za sve: „Vreme je bilo kratko“.
Objašnjava da su oni izgubili desetak dana kako bi prikupili znatno manji broj potpisa jer nisu želeli da primoravaju ljude.
„Mi smo morali da čuvamo njihov integritet, jer strah i dalje postoji“, smatra.
Jakšić dodaje da je vreme bilo kratko i kada je reč o dogovoru za ujedinjavanje.
„Nije bilo vremena da se sve to fino usaglasi“, kaže.
Saglasje postoji, saradnja moguća na nekim narednim izborima
Pored kratkog roka, dodaje Ivan Vučković, za ujedinjavanje ovih stranaka izostajalo je i spuštanje kriterijuma kod pojedinih političkih partija.
Ipak, obradovalo ga je jedno saglasje među njima, koje, kako kaže, pokazuje da mogućnosti ima.
„Na severu, ali i među inicijativama sa juga, postoji ta mlađa populacija koja bi možda iznela neku vstu promena. Postoji optimizam koji ćemo gajiti, da među nama nema velikih razlika, da postoji jednakost misli u određenim sferama“.
Ako su nešto otkrili, dodaje, to su sličnosti, ali i razlike.
„Ja sam potpuno siguran da ćemo, ako ne na sledećim izborima za šest meseci, na nekim narednim redovnim ostvariti saradnju, ili makar da razmenjujemo iskustva i ideje“, poručuje.
Sagovornici su se saglasili da, ukoliko nisu uspeli da nastupe kao širi front, nisu želeli ni pojedinačno da se upuštaju u parlamentarnu izbornu trku jer samostalno kao manje političke opcije, kako su kazali, nemaju šansu.
Sa Srpskom listom niko neće
A šansu, kao manje inicijative, nemaju naspram najpre stranke Srpska lista, najveće kada je reč o srpskim strankama na Kosovu i jedine koju javno podržava zvanični Beograd.
Govoreći o tome da li je, kada se priča o ujedinjenju srpskih opcija na kosovskoj političkoj sceni, to moguće i sa Srpskom listom, Milija Biševac je najpre podsetio na to da je u pitanju stranka koja je, iako je i sada kandidat na izborima u nedelju, u kosovskom parlamentu zastupljena unazad 13 godina. Šta su uradili za Srbe?
„Srpska lista je već 13 godina u kosovskoj skupštini. Ti ljudi ništa konkretno nisu uradili za ovaj narod, ali oni i dalje sada pred izbore govore o nekim radnim mestima, pokušavaju ucenama, pritiscima da prikupe birače, a nikako da predstave ili brane probleme sa kojima se građani susreću“.
Oni su, mišljenja je, u skupštini bez ikakvog suštinskog delovanja:
„Godinama su tamo kao fikus, a nijednog trenutka nisu tamo otvorili pitanje interesa i prava srpskog naroda..To je jedno pravo lutkarsko pozorište, gde oni izađu sa nekim napisanim govorima i tako brane srpske interese, bez ikakvog delovanja na terenu“, poručuje.
Zbog toga Srpska lista, kako kaže, nije bila deo političkih opcija sa kojima su oni razgovarali o ujedinjavanju, jer se ona, kako smatra, ne može graditi sa ljudima koji su je već uništili.
„Naš stav je jasan da ne postoji nikakva saradnja i ne bi trebalo da postoji saradnja bar sa ovakvim kadrom Srpske liste, iako su njima puna usta o jedinstvu srpskog naroda. Ne možemo graditi jedinstvo sa ljudima koji su nam uništili budućnost, koji su proterali našu decu“.
Smatra da je povlačenje Srpske liste iz lokalnih institucija zapravo bilo prepuštanje vlasti. „Oni su prepustili vlast albanskim gradonačelnicima, nisu je sami osvojili. Njima su oni služili kao maska da se sprovede sve ono što Srpska lista nije mogla – da se zatvore institucije“.
Osim toga, posebno se u ovoj godini, smatra Biševac, pokazalo da u skupštini „sa Srpskom listom niko neće“.
„Pokazalo se da oni nemaju političku moć tamo. Niko sa njima ne želi da sarađuje, ni jedna albanska stranka nije našla sa njima nikakav kompromis“, ističe.
I Ivan Vučković potvrđuje da nema nameru da sarađuje sa Srpskom listom, ali njegov je lični stav bio da to ne želi ni sa ostalim strankama koje sada učestvuju na opštim izborima.
Razgovaralo se, navodi, sa Srpskom demokratijom i Kosovskim savezom, na koji se i zadržao.
„Najpre, mislim na Kosovski savez, ali i Rašićevu stranku. Oni su prepuni ljudi koji su ‘hoće da se operu’. U njihovim redovima postoje ljudi koji su bili čelnici Srpske liste, ne obični članovi. Zato ne vidim neku saradnju“.
Marko Jakšić se slaže da dosadašnji politički predstavnici u kosovskoj skupštini, misleći na Srpsku listu, nisu marili za interese Srba.
„Njihova rešenja su se ticala personalnih rešenja, a ne suštinskih za naš narod i našu zajednicu na Kosovu“, kaže.
Navodi da je Srpska lista „proizvod sve tri strane“, a tu misli na Prištinu, Beograd i međunarodnu zajednicu. Njima je ovakva stranka u interesu.
„Tim stranama je, kada je taj proces krenuo 2013. godine trebao neko ko će da ga sprovede i isporuči. Taj proces i dalje nije završen i zato oni i dalje postoje kao prihvatljivi saradnici međunarodne zajednice“, smatra Jakšić.
Shodno tome, saradnja sa tom strankom za Jakšića „ne dolazi u obzir“, jer bi to značilo saglasnost sa njihovim „pogrešnim potezima“.
„Oni su uništili sve i onda mi treba da ih podržimo na kraju i učestvujemo u sprovođenju Ohridskog sporazuma. To bi bilo pogubno, jer ja sam siguran da bi konačno sprovođenje tog sporazuma značilo da više nema Srba na Kosovu. A ukoliko dođe do potpune realizacije sporazuma, doćiće i do gašenja vitalnih institucija koje su preostale a to su zdravstvo i školstvo“.
Saradnja sa Kurtijem jednaka saradnji sa kapoom u Aušvicu
Govoreći o saradnji sa albanskim partijama, Jakšić navodi da bi ona možda bila moguća, ali ne sa onima koje ocenjuje kao isključive.
Kada je reč o saradnji sa Samoopredeljenjem, kaže: „To bi bilo kao da sarađujemo sa kapoom u Aušvicu koji nas ispraća u gasnu komoru. Sa njima saradnje nema, sa njima pregovora nema. Sa njima možda može Srpska lista da sarađuje ako ih budu prisilili međunarodni predstavnici“.
Navodi da ne smatra da je upotrebio prejaku uporedbu jer:
„Aparthejd koji se nad Srbima sprovodi, koliko god se međunarodna zajednica trudila da ga ne vidi, je evidentan i ogoljen. Oni koji kroz njega prolaze ga vide“.
Nas jedino ovde ne ubijaju, sve nam se ostalo dešava, ostalo je još samo to
Položaj Srba: Sa Kurtijem znamo na čemu smo, ne znamo sa našima
Nadovezujući se, Ivan Vučković kaže da za Srbe na Kosovu, u takvoj klimi, nikad „jadnije i žalosnije situacije nije bilo“.
Postavlja se, dodaje, pitanje ko je do toga doveo. On ne veruje da je u pitanju samo Aljbin Kurti.
„Sa Kurtijem znamo na čemu smo i znamo kakve ciljeve ima i šta radi, ali mene boli što ne znam kakvi smo sa našima, sa onima koji sprovode to i rade ispod žita… Ko je doveo do ovakve situacije? Ne verujem da je u pitanju samo Kurti“.
U svakom slučaju, smatra, sve se to obrušilo na narod koji je „propatio, koji ne zna šta je potpisano i kuda sve to vodi, ali koji ponovo bira iste ljude“.
„Poražavajuća situacija da isti taj zanešen narod, taj ucenjen, uplašen narod opet izabere iste ljude, koji danas tvrde da su neki novi. Oni bi voleli da mi se više ničega ne sećamo“.
Odnos Beograda?
Govoreći o ulozi Beograda, Vučković smatra da Srbi na Kosovu bez njega ne mogu. Tu najpre misli na tehničke stvari.
„Kada govorim o tehničkim stvarima, finansijama, školstvu, zdravstvu, pa Srbi bez Beograda zaista ne mogu. Ljudi su, i oni iz sada zatvorenih institucija, nastavili da primaju plate. Da nije Beograda to se ne bi desilo“.
Zamera, međutim, to što, kako kaže, Beograd deli Srbe na Kosovu, ali veruje u promene koje će se, tvrdi, uskoro i desiti.
„Ubeđen sam da će sloboda u Beogradu prvo osvanuti, pa će i kod nas doći, da će se i pristup srpskim političkim subjektima promeniti“.
Jakšić se slaže da pristup Beograda nije vodio ka jedinstvu.
„Zvanični Beograd nama godinama nameće jednoumlje, mišljenje jednog čoveka, koje se na terenu sprovodi“, ističe.
Biševac veruje u promene u Beogradu, ali ne smatra da će se „neko tamo brinuti o nama“.
„Mi sa Kosova, obični građani, treba da o problemima govorimo na mikrofon, da se naš glas čuje“, naglašava.
Ne može Petar Petković iz Zaječara da zna kako živi čovek u Štrpcu, Ranilugu i Zubinom Potoku
Za većinu izbori postali moranje, ne želja za promenom
Ipak, zavisnost od Srbije presudna je uz svaku kampanju, smatra Marko Jakšić .
Shodno tome, a pitanje ima li svrhe voditi predizbornu kampanju među srpskim narodom na Kosovu, Marko Jakšić smatra da nema.
„Za veliku većinu izbori su moranje, ne želja, volja ili borba. Ukoliko bi se kampanja na osnovu vrednosti vodila među Srbima na Kosmetu ona bi se vodila među 10, 15 odsto ljudi, koji odlučuju na osnovu procena. Ogroman broj ljudi izlazi pod pritiskom, nisu ni pratili kampanju“, kaže, dodajući da smatra da su poslednji demokratski izbori na Kosovu bili lokalni – davne 2010. godine.
Biševac se ne slaže sa njim. Smatra da se kampanja mora i treba sprovoditi, i da to ljudima znači. Navodi primer kako je njegova stranka to radila tokom januarske predizborne kampanje.
„Mi smo obilazili ljude po centralnom Kosovu, zaboravljene ljude. Ljudi u Novom Brdu ne vide nikoga. Ima ljudi koji služe kao instrument neke vlasti, primorani da trpe i ćute, i preživljavaju“.
Najzad, Biševac je pozvao birače da u nedelju izađu na izbore i da glasaju po svojoj savesti.
Potvrđuje da će na izbore i sam izaći, dok su dvojica drugih sagovornika tu mogućnost odmah odbacili.
„Birati između zla bez obzira kakvo je zlo, nekada je suludo. U ovoj situaciji mislim da nemamo manje zlo“, poručio je Jakšić.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
