Niš: Formira se Savet za tužbu protiv NATO-a

U Nišu je održan prvi u nizu sastanaka koji bi trebalo da dovede do formiranja Saveta za pripremanje krivične tužbe protiv 19 članica NATO-a koje su 1999. godine bombardovale Srbiju, koristeći osiromašeni uranijum. Sastanak je održan u petak, a jedan od inicijatora za osnivanje ovog saveta je advokat iz Niša i nekadašnji gradski većnik, Srđan Aleksić. Istražna komisija italijanskog parlamenta objavila je krajem prošle sedmice zaključak u kojem se navodi da „postoji jasna veza između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od najtežih bolesti italijanskih vojnika koji su bili u misijama na Kosovu, u Bosni, Iraku i Avganistanu“.

Odluka italijanskog suda je potvrdila da "u smislu nedvosmislene sigurnosti" postoji "uzročna veza između izloženosti prašini osiromašenog uranijuma i patologije tumora", a pitanje smrtnosti pripadnika italijanske misije, zbog osiromašenog uranijama, pokrenuto je još 2000. godine pred parlamentom.

Dve hiljade i trinaeste godine zabeleženo je deset slučajeva italijanskih vojnika za koje se tvrdilo da je, kako je prenela tada Politika, za njihovo ozbiljno narušeno zdravstveno stanje odgovoran osiromašeni uranijum kojem su bili izloženi kao pripadnici trupa NATO-a tokom, i posle bombardovanja SRJ 1999. godine, na Kosovu. 

Maja 2016., Apelacioni sud u Rimu doneo je prvu presudu za "slučajeve smrti u vezi sa upotrebom osiromašenog uranijuma" na Kosovu.

Sud je presudio da italijansko ministarstvo odbrane porodici vojnika preminulog nakon misije na Kosovu – isplati odštetu od 1.300.000 evra, preneo je tada ilfattoquotidiano.

A o najnovijem zaključku italijanske Istražne komisije o "jasnoj vezi između izlaganja osiromašenom uranijumu i obolevanja od najtežih bolesti italijanskih vojnika" uskoro bi trebalo da raspravlja parlament te države, što bi trebalo da doprinese lakšem usvajanju zakona kojim bi se propisao način definisanja kompenzacije za obolele i preminule italijanske vojnike koji su bili u mirovnim misijama na teritorijama na kojima je korišćen osiromašeni uranijum. Italijanske vlasti za sada ćute o zaključku, izuzev Ministarstva odbrane, koje je negodovalo, a iz čijeg bi budžeta trebalo da budu isplaćivane naknade vojnicima, prenosi list Danas. 

Pročitajte još: 

TV Prva tragom osiromašenog uranijuma: Umrlo 300 italijanskih vojnika, bolesno 4000, Italija ćuti ali šalje komisiju na Kosovo

Italijanski lekar: Vojnici KFOR-a na Kosovu konzumirali kancerogenu vodu

UN sakrile izveštaj o korišćenju osiromašenog uranijuma?

"Utvrdili su uzročno-posledičnu vezu između boravka vojnika samo tri meseca na Kosovu i njihovih teških oboljenja od kancera i leukemije, i to je nazvano Balkanski sindrom. U ovoj priči je bitno da postoji sudska praksa, da imamo šest pravosnažnih presuda u Italiji" – objasnio je advokat Aleksić za Južne vesti.

"Ako je italijanski parlament željan da donese zakon da nadoknadi štetu njihovim vojnicima, to nama daje za pravo da i građani juga Srbije, naši oficiri, vojnici, građani koji žive na teritoriji koja je gađana osiromašenim uranijumom mogu da dobiju naknadu štete," dodao je ovaj advokat. 

Pokušavamo da u Nišu, istakao je, od intelektualaca – profesora, advokata, lekara, formiramo tim koji će prikupljati materijalne dokaze i pripremati tužbu protiv NATO pakta, članica zemalja koje su učestvovale u bombardovanju Jugoslavije osiromašenim uranijumom.

"S obzirom na to da je na jugu Srbije najviše bombardovano osiromašenim uranijumom – 4 do 5 sela kod Preševa, Vranje, Pljačkovića, tu je najviše ljudi obolelo i to su neosporni materijalni dokazi," kazao je Aleksić.

Formiranje Saveta za pripremu tužbi protiv članica NATO za naknadu štete nije prvi pokušaj da stručnjaci utvrde uzročno-posledičnu vezu između korišćenja ovakvog oružja i obolevanja od kancera. Društvo Srbije za borbu protiv raka iniciralo je zvanično ispitivanje uticaja osiromašenog uranijuma na porast obolevanja od raka, a delegacija ovog društva razgovarala je tim povodom sa tri resorna ministra u Vladi Srbije, podseća list Danas.

Predsednik društva i onkolog Slobodan Čikarić kazao je da je tada usaglašeno mišljenje da je neophodno ispitati zemljište, vodu i hranu, te kontrolisati zdravlje stanovništva, a posebno građana i vojnika koji su bili ili se i sada nalaze na područjima koja su najkontaminiranija osiromašenim uranijumom, navodi isti list. 

Država ćuti na inicijative

Među najglasnijim zagovornicima stručnog utvrđivanja posledica NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom je i neurohirurškinja i načelnica Odeljenja za neuroonkologiju Kliničkog centra Srbije, Danica Grujičić, koja smatra da je potrebno formirati neutralnu komisiju, sastavljenu od domaćih i stranih stručnjaka. Prema njenom mišljenju, komisija bi morala da ima odgovarajući budžet, pošto analize određenih hemijskih materija nisu uvek jeftine, a uz nju bi morala da bude formirana i laboratorija u kojoj bi se analize radile – podsećaju dalje.

"Vlasti u Srbiji do sada nisu jasno saopštile zvaničan stav o ovakvim inicijativama," ističe Danas. 

Podsetimo, podizanje tužbe protiv NATO-a prošle godine najavila je i, kako je preneo BIRN, Srpska kraljevska akademija naučnika i umetnika, koja je tada formirala i pravni tim, koji će, kako je navedeno, predstavljati građane Srbije koji su zbog bombardovanja 1999. oboleli od kancera. Tada su naveli i da imaju oko "50 zainteresovanih osoba iz Niša sa naizgled relevantnom medicinskom dokumentacijom".



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.