Stupila je na snagu uredba Centralne banke Kosova kojom se praktično zabranjuje dinar kako sredstvo plaćanja. Međunarodna zajednica nije otvoreno podržala najnoviji potez vlade u Prištini od koje ipak zahteva da prvo omogući duži prelazni period.
Presecanje finansijskih veza Srbije i Kosova samo je jedan u nizu poteza kosovskih vlasti kojima se otežavaju uslovi za život Srba. U godini u kojoj se insistira na finalizaciji dogovora o normalizaciji, Srbima na Kosovu je sve postalo teže – od bezbednosti, lečenja, putovanja, trgovine, do glasanja.
Priprema za uvođenje ZSO
Pravnik Dragutin Nenezić i član radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o EU, gostujući na RTV, u emisiji „Pravi ugao“, naglašava da ukidanje dinara treba posmatrati na nekoliko nivoa i smatra da je, ova odluka, pravno gledano, vrlo problematična.
On smatra da je ovo vid, kako ističe, pripreme za uvođenje ili nametanje ZSO.
„Budući da sporazum kojim se to uređuje, sadrži odredbe isključivo o finansiranju svih institucija preko prištinsko-kosovskog trezora, što sada faktički još uvek funkcioniše, jer uprava za trezor – srpska, i Poštanska štedionica postoje i funkcionišu u srpskim sredinama i pitanje je dokle posle uvođenja ove odluke“, kaže.
Nenezić nema dilemu da se radi o pitanju „primene“, ali da to možda nije primena na osnovu nekog izričitog dogovora.
„Ali svakako su svi već duže vreme…nemoguće da nisu svesni da će se sve ovo desiti“, ukazuje.
Zašto Poštanska štedionica nije kupila Komercijalnu banku?
Kada se Komercijalna banka prodavala NLB-u, odnosno ogranak ove banke na Kosovu koji je imao licencu i u kosovskom i u srpskom sistemu, Nenezić podseća da kao takva ona nije nije bila predmet prodaje.
A bilo je zapravo reči o tome da će je, kako podseća Nenezić, kupiti Poštanska štedionica, ali da se to nije desilo.
„Što bi sada rešilo ovu situaciju. Dakle, postojala bi jedna banka srpska sa kosovskom licencom, to bi bila Poštanska štedionica, umesto Komercijalne. Ne znam zašto se to nije realizovalo“.
Podsetio je i na to da se Komercijalna banka dobrovoljno likvidirala i povukla sa kosovskog tržišta.
„To se znalo još prošle godine. Krajem prošle godine doneta je odluka CBK. Na stranu to što je ova odluka, pravno gledano, vrlo problematična, dakle, materija koja se uređuje ovom odlukom nije materija koja se može urediti odlukom, prema ustavu kosovskom, a sve što je vezano za sredstva plaćanja se uređuje zakonom“, kaže.
Zakon o CBK, dodaje, „ne uređuje pitanje valute“.
„I svuda se, i u tom ustavu i zakonu spominje samo jedna valuta kao jedina valuta na Kosovu i ne priča se koja je. I u ustavu i zakonu CBK se navodi da će se ta pitanja urediti zakonom“, objašnjava.
Dakle, podseća, trebalo bi da postoji zakon koji to uređuje.
„Očigledno da njihova skupština nije funkcionalna pa ne može da donese taj zakon“, ističe Nenezić.
Drugo, podseća on, postoje odluke UNMIK-ove iz 1999. i 2001.godine kojima se dozvoljava upotreba dinara za određene vrste plaćanja na Kosovu.
„Kao što možete u Beogradu da kupite nekretninu za evre, jer je to dozvoljeno zakonom o deviznom poslovanju. Možete i neka plaćanja da izvršite po tim Unmikovim uredbama na Kosovu u dinarima. Oni nikada nisu stavljeni van snage, uključujući i ovom odlukom. Dakle, pravno gledano, ova odluka je vrlo problematična i može da se obratimo Ustavnom sudu. Zašto to niko ne radi, ne znam“.
Odluka doneta krajem decembra a o njoj počelo da se priča tek posle Božića
Nenezić smatra da se od Beograda i ne može mnogo očekivati, te da će stanovništvu na Kosovu verovatno podeliti dodatni novac kao kompenzaciju.
„Beograd vodi politiku potpune kooperativnosti i pristaje na sve što se dešava“, kazao je.
Istovremeno, instrumenti koje Beograd na terenu može da pokrene su jako ograničeni.
Ja očekujem da će reakcija Beograda da bude u tom deljenju dodatnog novca, pošto je to najlakše da se uradi
Dok suštinski, postoji nekoliko nivoa problema, od kojih je jedan u izostanku komunikacije, kao i nekorišćenje različitih raspoloživih sredstava zaštite koji postoje, poput kupovine filijale Komercijalne od strane Poštanske štedionice, čime bi se rešilo sve bez većih potresa, nakon čega bi se dobila i licenca.
Podseća da je odluka donešena još 27. decembra i da se o njoj počelo da priča tek posle božićnih praznika.
Zašto je to tako, takođe se pita i odgovara da ne zna.
Niko ništa nije preduzeo sa srpske strane, zašto?
Podsećajući na to da je, dok je Srpska lista funkcionisala u punom kapacitetu, ona reagovala prijavljivanjem problematičnih odluka po srpsku zajednicu kod Ustavnog suda Kosova, Nenezić kaže da je sada situacija drugačija.
„Ova odluka je doneta, niko ništa nije preduzeo“, naglasio je Nenezić.
Iako postoje pravni lekovi, Nenezić primećuje:
Postoji neki zastoj u komunikaciji koji je tu stalno i onda se sve odjednom desi i onda nastaje neka kriza i drama bez ikakve potrebe
Ljudi koji žive na Severu Kosova očekuju da se sa njima barem komunicira, što trenutno nije slučaj, dodaje Nenezić.
Rezultat je po Srbiju verovatno i gori od 17:0 a u korist Kosova
„Jako je teško kvantifikovati veličinu trenutnog poraza aktuelne kosovske politike koju vodi tzv. zvanični Beograd, opet sve preko leđa, ovog puta – ljudi koji žive na Severu Kosova“, naglasio je Nenezić.
Srbi ubačeni u sistem neprijateljski nastrojen prema njima
Sa druge strane, Aljbin Kurti praktično pokušava da stanje na terenu do te mere izmeni da apsolutno svaka promena bude nemoguća, naglasio je Nenezić.
„Dakle, da se što više izmeni lični opis, sada konkretno Severa Kosova, a videli smo juče da ono što se desilo u Prištini, može da se dogodi bilo gde gde postoji seoska ambulanta i na severu i na jugu“.
Prognozirao je da će ova godina doneti Srbima na Kosovu „mnogo toga zlog i goreg“.
„I što je najgore, ja ne vidim neki način da se to zustavi bez nekih većih promena“, zaključuje, dodajući:
„Ljudi se ubacuju u jedan sistem koji je prema njima neprijateljski nastrojen i to je nešto što je zadato i što se ne dovodi u pitanje“.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
