Nemačka zahteva Brisel 2

Do sledeće međuvladine konferencije Srbije i EU, koja će praktično otvoriti pregovore o članstvu Srbije, vrlo verovatno neće doći pre proleća.
 
Neformalni preduslovi za njeno održavanje, a na kojima posebno insistira Berlin su: do kraja ispunjene obaveze iz Briselskog sporazuma, kao i usvajanje drugog okvirnog dogovora Beograda i Prištine, tzv. Brisela 2, piše list "Večernje novosti".
 
Očekivanja u Evropskoj uniji, a prvenstveno poslanika vladajuće koalicije u Nemačkoj, su da ovaj sporazum najpre definiše sadržaj pregovaračkog poglavlja 35 (koje se odnosi i na Kosovo) posle čega će biti moguće njegovo otvaranje.
 
Prema poznatim zahtevima, koje su nedavno ponovili i poslanici Bundestaga u Beogradu, druga poglavlja ne mogu da se otvore pre nego što se "načne" poglavlje 35.
 
Ministarka bez portfelja zadužena za pitanje Evropske unije, Jadranka Joksimović, potvrdila je za Večernje novosti, da postoje zemlje koje vezuju otvaranje prvog poglavlja sa napretkom u briselskom dijalogu koje će se pratiti kroz poglavlje 35, ali ona veruje u "brži red vožnje".
 
"Završili smo pregovaračku poziciju za poglavlje 32 koje se tiče finansijske kontrole i očekujemo da bi moglo da bude otvoreno u oktobru, na međuvladinoj konferenciji. Spremni smo za nastavak dijaloga sa Prištinom, ali trenutno proces stagnira zbog njihovih političkih dešavanja oko formiranja vlade," objašnjava Joksimovič. 
 
Ona još kaže da posle svih napora i koraka preduzetih u prethodne dve godine, ne bi bila dobra poruka za Srbiju da bude usporavana na putu Evropske unije zbog političke situacije u Prištini.
 
Istovremeno, u Prištini nisu zadovoljni formatom pregovora sa Beogradom, a jedna od ideja koja se čula od pretendenata na premijersku poziciju, Ramuša Haradinaja je da razgovore treba nastaviti unutar Direktorata Evropske komisije za proširenje, što bi značilo spuštanje nivoa dijaloga.
 
Blokada i diverzije
 
Već je predviđeno da svaka članica EU može da zaustavi naš pregovarački proces ukoliko nije zadovoljna napretkom dijaloga sa Prištinom – podseća Janjić.
 
"Sa takvom postavkom, Priština lako može da pravi diverzije i svako, makar, tehničko pitanje da učini političkim," dodaje Janjić.

Analitičar i osnivač Foruma za etničke odnose, Dušan Janjić, kaže za Novosti da će se dijalog, po formiranju vlasti u Prištini i izboru naslednika šefice evropske diplomatije, verovatno nastaviti na premijerskom nivou, do usvajanja drugog okvirnog sporazuma.

 
"Taj dokument otvoriće nova pitanja: saradnju sa Kosovom u međunarodnim organizacijama, uključujući i UN, čime se neće tražiti priznanje njegovog članstva, već 'neometanje' prisustva. Zatim, položaj srpske zajednice na KiM, obrazovanje, kultura, imovina i status SPC. Sve ove teme preći će u poglavlje 35, što praktično znači da o njima neće razgovarati premijer," kaže Janjić. 
 
Sa druge strane, Naš nekadašnji ambasador u Berlinu, Ivo Visković, kaže nam da spuštanje dijaloga na tehnički nivo i "umetanje" pod Direktorat za proširenje ne bi bilo dobro.
 
"Srpska diplomatija treba da uloži napore da do toga ne dođe," ističe Visković. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.