Ministar spoljnih poslova Albanije Ferit Hodža odbacio je tvrdnje o postojanju vojnog saveza Albanije, Hrvatske i Kosova usmerenog protiv Srbije, poručivši da su takve interpretacije „potpuno neosnovane i preuveličane“, uz jasnu poruku da Tirana neće učestvovati u retorici koja podiže tenzije u regionu.
„Pre svega, tvrdnje o takozvanom ‘trojnom savezu’ protiv Srbije nisu tačne i potpuno su preuveličane. Bez obzira na to koliko se snažno ili često to ponavlja, to ne postaje istina. Albanija nije deo nijednog regionalnog saveza niti je na bilo koji način usmerena protiv bilo koje zemlje u regionu“, poručio je Hodža u izjavi za albanski „Top Chanel“.
On je naglasio da je jedini savez u kojem Albanija učestvuje NATO, zajedno sa drugim državama regiona, te da su vrata tog saveza otvorena i za Srbiju.
„Jedini savez čiji je Albanija deo jeste Atlantski savez, NATO, zajedno sa Hrvatskom, Severnom Makedonijom, Crnom Gorom i drugim savezničkim zemljama, a njegova vrata otvorena su i za Srbiju.“
„Nećemo učestvovati u eskalaciji“
Šef albanske diplomatije istakao je da je Tirana svesno odlučila da ne odgovara na političke poruke iz regiona na način koji bi dodatno podizao tenzije.
„Albanija je svesno odlučila da ne upada u logiku nepotrebne retorike, a još manje u logiku eskalacije“, rekao je Hodža.
Dodao je da su „jasnoća stavova i doslednost u politikama važniji od sukoba izjava“, ističući da Albanija svoje pozicije zastupa kroz konkretne međunarodne mehanizme – NATO, Berlinski proces i druge inicijative koje imaju za cilj stabilnost i razvoj regiona.
Podrška Kosovu, ali „ne protiv Srbije“
Govoreći o odnosima u regionu, Hodža je ponovio podršku Kosovu, ali uz naglasak da ona nije usmerena protiv Srbije.
„U tom kontekstu, svaka saradnja sa našim partnerima ima za cilj jačanje stabilnosti i bezbednosti, kao i podršku Republici Kosovo na njenom evroatlantskom putu – ne protiv bilo koga, a još manje protiv Srbije.“
On je istakao da je reč o „suverenoj odluci institucija i građana Kosova“, koju Albanija podržava kontinuirano i konstruktivno.
Upozorenje na političke narative
Hodža je upozorio da se priče o navodnim savezima često koriste u političke svrhe.
„Važno je razumeti da se takvi narativi često koriste za unutrašnje potrebe ili da bi se opravdale određene politike.“
Dodao je da Albanija „ne može i ne treba da postane deo takvog diskursa, koji ne služi miru, poverenju i saradnji u regionu“.
„Mir je strateški izbor“ naglasio je.
Bezbednost regiona i uloga NATO i KFOR-a
Govoreći o bezbednosnoj situaciji, Hodža je naveo da Albanija prati razvoj događaja, uključujući i jačanje vojnih kapaciteta Srbije, ali upozorava na potrebu izbegavanja eskalacije.
„Tačno je da je Srbija povećala svoje vojne kapacitete i razvila saradnju u toj oblasti sa različitim akterima, uključujući Rusiju i Kinu. To je njen suvereni izbor.“
„Ali, u isto vreme, to ne bi trebalo koristiti za stvaranje klime uzbune ili za opravdavanje nepotrebnih eskalacija u regionu.“
Posebno je naglasio značaj međunarodnog prisustva na Kosovu.
„Ne zaboravimo: KFOR je na Kosovu ne zbog turizma ili da bi izdaleka sastavljao izveštaje, već kao ključni instrument međunarodne bezbednosti, raspoređen upravo da garantuje i učvrsti mir i stabilnost na terenu.“
Dodao je i da „svako narušavanje bezbednosti Kosova predstavlja i narušavanje bezbednosti Albanije“.
Hodža je poručio da Albanija ostaje čvrsto opredeljena za stabilnost i evropsku budućnost regiona: „Mir nije slabost i smirenost nije odsustvo reakcije. Naprotiv, to je strateški izbor.“
„Albanija neće postati deo retorike koja podstiče tenzije, već će nastaviti da bude faktor stabilnosti“, poručio je ministar iz Tirane.
Mediji u Prištini jednoobrazno imaju naslov „Bilo kakvo narušavanje Kosova je i narušavaje Abanije“.
Reakcije iz regiona: Dodik i Vučić upozoravaju na pretnje
Izjave albanskog ministra dolaze nakon što su zvaničnici iz Srbije i Republike Srpske ponovo pre dva dana izrazili zabrinutost zbog navodnog vojnog povezivanja u regionu, odnosno vojnoj saradnji Kosova, Albanije i Hrvatske..
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da takav savez „ugrožava bezbednost srpskog naroda“, dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naveo da je bezbednosna situacijazbog ovog tria „složenija“, najavljujući još jednom dodatno jačanje kapaciteta Vojske Srbije.
Albanski ministar odbrane u Prištini
U međuvremenu, u Prištini su ministri odbrane Kosova i Albanije danas najavili produbljivanje saradnje, uključujući mogućnosti zajedničke proizvodnje vojne opreme, kako u kratkim crtama izveštavaju mediji u Prištini.
Ermal Nufi je prethodnih dana, nakon sastanaka u Briselu sa vrhom NATO, poručio da Albanija dodatno jača strateški dijalog sa Alijansom i svoju ulogu u regionalnoj bezbednosti.
Kako je istakao, saradnja u okviru NATO-a ostaje ključni okvir za očuvanje stabilnosti na Zapadnom Balkan. U razgovorima je posebno istaknuta uloga KFOR-a, koji se smatra glavnim bezbednosnim mehanizmom na Kosovu i šire u regionu.
Vojna saradnja Hrvatske, Albanije i Kosova
U martu prošle godine, Hrvatska, Albanija i Kosovo potpisale su Deklaraciju o vojnoj saradnji, a njeno formalno usvajanje 18. marta 2025. godine naišlo je na negodovanje zvaničnog Beograda, koji je ocenio da se time narušava regionalna stabilnost i da je reč o direktnoj pretnji i provokaciji prema Srbiji.
Deklaracija predstavlja politički okvir za unapređenje bezbednosne i odbrambene saradnje, ali ne formalni, pravno obavezujući vojni savez sa klauzulom o uzajamnoj odbrani.
U okviru njenog sprovođenja, načelnici generalštabova Hrvatske i Albanije, zajedno sa komandantom Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS), održali su više trilateralnih sastanaka na kojima je razgovarano o jačanju koordinacije, zajedničkim obukama, interoperabilnosti i organizovanju zajedničkih vežbi od 2026. godine.
Saradnja je, prema navodima učesnika, usklađena sa NATO standardima i smernicama Evropske unije — pri čemu su Hrvatska i Albanija članice NATO-a, dok Kosovo nije — i fokusirana je na jačanje kapaciteta i spremnosti za zajedničko delovanje.
Sa srpske strane otvoreno je pitanje pravnog i političkog statusa trilateralne saradnje, odnosno kako dve države članice NATO-a — Hrvatska i Albanija — mogu sklapati vojni sporazum sa entitetom koji nije član Alijanse, odnosno Kosovom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je javno istakao da na to pitanje nije dobio nikakvo objašnjenje i ocenio da ovakva saradnja predstavlja potencijalni bezbednosni izazov za Srbiju, dodajući: „Nije pitanje samo ko prodaje municiju, već pitanje s kim si u vojnom savezu, čije teritorije vi branite i koga napadate.“
U međuvremenu albanski ministar odbrane pozvao je i Srbiju da se pridruži sporazumu, dok je Vučić nastavio da šalje poruke – da se radi o najvećoj vojnoj pretnji Srbiji, da se samo čeka napad a Srbiju iz više pravaca, uz ponavljanje o najvećem ulaganju u odbranu Srbije ali i tome da „neće majkama sinove da šalje u kovčege“.
NATO o savezu Kosovo–Albanija–Hrvatska: Doprinose regionalnoj stabilnosti
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
