Naučnici u K. Mitrovici: Suočavanje sa “nevaljalcima” s obe strane, pa onda da gradimo pozitivan odnos

„Treba se suočiti sa prošlošću, kakva god da je ona među nama, mi nismo jedini narodi koji imaju loša istorijska iskustva, ni jedini, ni prvi, ni poslednji. Dok god se ne suočimo sa tim ‘nevaljalcima’ sa jedne i druge strane, ne možemo očekivati da gradimo pozitivan odnos jedni prema drugima,” poručio je doktorand istorije na Filozofskom fakultetu u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici Miloš Damjanović. Nismo se baš toliko svađali da sad treba ceo svet da nas miri, poručuje naučni istraživač iz Beograda Aleksandar Pavlović. Sa tribine o srpsko-albanskim odnosima u Kosovskoj Mitrovici postavljeno je i pitanje: Iz kakvih istorijskih udžbenika učimo? Odgovor daje politikolog Škeljzen Gaši: Obe strane pretenduju na to da teritorija Kosova pripada njima i obe strane predstavljaju samo zločine suprotne strane, preuveličavaju ih i nikada svoje. Koriste jezik mržnje kada opisuju zločine i a ćute o uzajamnoj saradnji Srba i Albanaca.

Damjanović je na skupu “Forum Future“, govoreći o istorijskoj kohabitaciji Srba i Albanaca u XIX i XX veku, rekao da zarad relaksacije odnosa između Beograda i Prištine ne treba potiskivati i zanemarivati drugu stranu.

Sa ovog skupa, poručeno je da istorijski konflikti između Srba i Albanaca nisu imali zastrašujuće dimenzije i da se treba suočiti sa prošlošću.

U tom kontekstu, istraživač Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, Univerziteta u Beogradu Aleksandar Pavlović rekao je da dimenzije srpsko-albanskih sukoba nikada nisu bile ogromne, da je u najkrvavijim danima bitke između Francuza i Nemaca u Prvom svetskom ratu verovatno ubijeno više ljudi za jedan dan, nego što je stradalo ukupno u konfliktima između Srba i Albanaca, kroz čitavu istoriju.

Nismo se toliko svađali da nas ceo svet miri

”Ako govorimo o pomirenju voleo bih da znamo i toliko da se nismo baš toliko svađali da sad’ treba ceo svet da nas miri, ili da ne verujemo u nekakvo pomirenje.

Naši konflikti postoje, naši problemi postoje, ali oni nisu imali nekakve zastrašujuće dimenzije,” istakao je Pavlović. 

Politikolog, Škeljzen Gaši (Shkelzen Gashi), koji je takođe govorio na skupu, radio je studiju kojom je pokazao kako se predstavljaju odnosi između Srba i Albanaca u istorijskim udžbenicima osnovnih i srednjih škola na Kosovu i u Srbiji za period od 1912. do 2000. godine, te je objasnio da postoje četiri karakteristike ovih udžbenika od kojih je prva – vlasništvo nad teritorijom.

U tom kontekstu navodi da obe strane pretenduju na to da teritorija Kosova pripada njima i da je jedna od karakteristika udžbenika i to da obe strane predstavljaju samo zločine suprotne strane, nikada svoje i da te zločine preuveličavaju.

Treća karakteristika je jezik mržnje koji se koristi prilikom opisivanja ovih zločina i četvrta karakteristika je ćutnja o uzajamnoj saradnji Srba i Albanaca koja se u udžbenicima ne spominje.

“Mnogo bolji su bili udžbenici tokom komunizma, od 1945. do 1989. nego udžbenici po kojima danas deca uče na Kosovu i u Srbiji. Dakle mnogo korektniji su bili udžbenici iz kojih su učili istoriju Hašim Tači i Aleksandar Vučić nego udžbenici iz kojih danas uče deca,” poručio je Gaši.

Zašto dozvoljavamo da se istorija menja?

Džoana Hanson (Joanna Hanson), ispred “Nove perspektive” iz Prištine, navela je da je veoma važno otvoriti konstruktivne aspekte srpsko–albanske istorije.

“Mislim da je isto važno pitati se zašto dozvoljavamo da se istorija menja, zašto zatvaramo oči pred tim i šta možemo da uradimo kako bismo to obnovili? Moramo da napredujemo sa ovim znanjem, a ne da gubimo vreme na to ko je bio u pravu, a ko u krivu u istoriji, koga treba kriviti,“ istakla je ona.

Ona navodi da je neophodno da se shvati da istorija većine zemalja ima i teške, ali i izuzetne trenutke i da im drugačiji pristup u drugim zemljama omogućava, na primer Poljskoj i Nemačkoj, da žive kao normalni susedi.

Organizator ovog događaja, koji je održan u Centru građanske energije, bila je NVO “Aktiv” koja je saopštila da teže na ovaj način da postave okvir koji će stvoriti osnovu dijaloga o budućim odnosima Srba i Albanaca na Kosovu i otvoriti prostor za proširenje procesa dijaloga kroz uključivanje lidera u oblastima koje će obrađivati.

Postepeni pristup, kako su naveli, predviđa dijalog stručnjaka o temama u vezi sa istorijskim i društvenim kontekstom međusobnih odnosa i o zajedničkim interesima i potencijalima za buduću saradnju.

 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.