Demantij
Nakon vesti koja se pojavila u medijima da je deo zaposlenih Fonda za humanitarno pravo podneo tužbu za mobing radi zaštite od zlostavljanja na radu protiv Nataše Кandić, usledili su njeni iracionalni impulsi u vidu brojnih tvitova. Nekad i duplih, konfuznih i ponegde neistinitih.
Apologetski tvitovi predstavljaju Barmesidovu gozbu. Naizgled raskošnu, a u stvari skromnu i praznu. Njenim tvitovima sam bio dirnut i očaran. Ti uzvišeni tvitovi su mi izazvali osmeh, ali i sažaljenje.
Njene motive moramo da demaskiramo i dekodiramo. Njeni tviteraški razlozi za pitanje mobinga su pokušaj da se problem objasni uz pomoć novca, a što čitaoca navodi na pogrešan zaključak.
Njen cilj je preoblikovati javnost. Ona se predstavlja kao žrtva, a žrtve predstavlja kao zločince. Poznat manir? Sve se pravi, pa i ljudska reputacija.
Natašu tužba boli, jer je to gorka i čemerna čaša u kojoj će se naliti istina. O njoj i organizaciji. Na sudu ništa neće biti tabuisano. Svako ko je čitao Hegela zna da „večne istine“ nema. Jednoga dana će sve izjave zaposlenih i činjenice koje bude sud utvrdio, biti nezaobilazni izvori za pisanje biografije o Nataši i organizaciji. Bez njih će svako delo biti pusta malograđanska romansirana priča. I ne može ih zaključati u kovčegu svojih zaborava. Sramota se ne može obrisati niti gorka istina skriti.
Svaki pažljivi čitalac je primetio brojne rupe u njenim tvitovima. U prethodnim izjavama oko sumnjičenja za mobing je odgovarala novinarima sa „razmisliću“, a onda se preko tvitera aktivirala i tvrdila da nema mobinga u organizaciji i da su prijave „lažne“. Potom je na red došla njena ćutnja. Od kada je 17. jula 2023. godine stigla tužba zaposlenih u organizaciju, naprasno je zaćutala. Neka se svako zapita zašto je ćutala mesec dana.
A ja sam mišljenja da se njen misticizam rađa u praksi strahovite zloupotrebe vlasti u organizaciji. Potpuna kontrola svega. Svi znamo ko je glavni u organizaciji, a robovski mentalitet vazda u zemlji prisutan.
Tužba za mobing nema veze sa zaradama, niti sa menjanjem istorijske prošlosti kako je tvitovala osnivačica. Istina je da su tužioci dva puta pokušavali da svoja prava reše unutar organizacije, ali bezuspešno.
Prvi put tokom januara i februara ove godine izjašnjavanjem skoro 2/3 zaposlenih pred Upravnim odborom (UO), a potom i majskim prijavama upućenim poslodavcu radi zaštite od zlostavljanja na radu protiv Nataše Кandić. I nije istina da je bivša direktorka Ivana Žanić nagovorila radnike da se obrate UO, nego je istina da sam se ja prvi obratio UO pismom i ukazao na brojne probleme u organizaciji. Uključujući i mobing. Pre nekoliko dana sam se ponovo obratio novom UO, a umesto odgovora dobio sam preteći mejl izvršnog direktora Nenada Golčevskog. U organizaciji za ljudska prava je zabranjeno obratiti se drugostepenom organu. Zamislite!
Кako je organizacija ignorisala, nezakonito postupala po majskim prijavama i štitila osnivačicu, tužiocima je jedino još preostalo da zatraže zaštitu na sudu. Tužioci su zatražili od suda i da se Nataša Кandić udalji iz organizacije do okončanja sudskog postupka, jer od njenog povratka u organizaciju stvari su se dodatno pogoršale, pa organizacija podseća na „bolesnika u nevladinom sektoru“.
U prethodnom periodu Fond više liči na gladijatorsku školu nego na nevladinu organizaciju. Organizacija se ruinira, a pritisak na tužioce i dalje zlostavljanje se pojačavaju. Neki tužioci su kažnjeni prebacivanjem na druge projekte, a osumnjičena zlostavljačica vraćena ili će biti vraćena na isti.
Niko ne zna šta Nataša Кandić trenutno radi i da li je koordinatorka projekta. Lično sam odbio aneks Ugovora o radu i ne pristajem na dalje kršenje mojih prava. Nije mi do toga da sačuvam platu, kako to osnivačica iznosi u tviter postovima. Čista zamena teza.
Sa druge strane, Evropska komisija koja finansira trogodišnji REКOM projekat u vrednosti od oko 960.000 evra se još ne oglašava. Кao prvotužilac nisam uspeo da dobijem pisani odgovor od Evropske komisije – da li oni kao finansijeri podržavaju mobing.
Tako smo došli u paradoksalnu situaciju. Organizacija koja navodno brani ljudska prava ista krši unutar organizacije. Organizacija koja svake godine podseća države i društva u regionu na, uistinu, gajenje kulture nekažnjivosti ništa ne čini da udalji osobu koju zaposleni sumnjiče za mobing. Pri tom, Nataša se poziva na podršku Tihomira Loze, predsednika UO, koji je ubeđivao zaposlene da će se problem rešiti na zakonit način, kao i člana istog, Florens Hartman, koja je sve vreme „zbunjena“, a koja je osuđena pred Haškim tribunalom, a član je UO organizacije koja insistira na poštovanju presuda Haškog tribunala? Sramotno.
Na kraju, tužba predstavlja poslednji pokušaj da zaposleni zaštite svoja prava, a istovremeno je i najkrhkija borba društva. Tumarajući po tmini zaboravili smo da mobing u jednoj organizaciji predstavlja isto ono što i kiselina u očima. Nataša Кandić će na sudu biti obavezna da usaglasi svoje reči i svoja dela.
Dr Bojan Đokić, istoričar
Istraživač i analitičar u Fondu za humanitarno pravo
Pročitajte još:
Nataša Kandić: Ja sam cilj tužbe protiv FHP-a, kao i da se sačuvaju plate
Osmoro zaposlenih Fonda za humanitarno pravo tužilo Natašu Kandić za mobing
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
