Podaci Poreske uprave Kosova ukazuju na korelaciju između restriktivnih mera uvedenih zbog namere da se zaustavi širenje virusa SARS-CoV-2 i učinka pojedinih industrija. Šteta koja je naneta različitim industrijama, međutim, nije jednolika, upozoravaju iz kosovskog Instituta GAP. Stoga pozivaju kosovsku vladu da razmotri koje industrije su se susrele sa najvećim padom u poslovanju i da ka njima usmeri finansijska sredstva, srazmerna šteti koju su one pretrpele.
U studiji u kojoj su analizirani efekti Programa ekonomskog oporavka kosovske vlade iznose se podaci Poreske uprave Kosova prema kojima je najveći pad prijavljenog prometa pretrpela industrija umetnosti, zabave i rekreacije (79%), nekretnina (44%), transporta i skladištenja (43%) i hotelijerstva, ugostiteljstva i posluživanja hrane (37%).
Sa druge strane, informaciono-komunikacioni sektor zabeležio je rast od 12%, voda, upravljanja otpadom 23% dok su ostale industrije zabeležile relativno blaži pad kao što je prerađivačka sa -6%, poljoprivreda -3% i trgovina -9%.
Restriktivne mere i njihov uticaj na poslovanje koštale su kosovski privatni sektor više od milijardu evra, budući da je u prvih devet meseci 2020. prijavljeno za toliko manje prihoda nego u istom periodu prošle godine, navodi se u izveštaju Instituta GAP.
Ekonomski efekti variraju od industrije do industrije i kada je u pitanju zapošljavanje, navodi se u izveštaju. Privredne delatnosti koje su se suočile sa manje operativnih ograničenja prijavile su manji pad u zapošljavanju za razliku od drugih industrija. Broj radnika u industrijama poput umetnosti, zabave i rekreacije smanjen za 83%, u industrijama transporta i skladištenja za 41%, u nekretninama za 23% i u ostalim uslužnim delatnostima za 13%.
S druge strane, prerađivačka, industrija voda, industrija upravljanja otpadom i ekstraktivna industrija povećale su broj zaposlenih tokom perioda pandemije.
Pored toga, zbog restrikcija na putovanja, koja su prouzrokovala pad poseta kosovske dijaspore, procenjuje se da je kosovska privreda izgubila u rasponu od 205 do 291 milion evra u odnosu na 2019. godinu.
Iako Program ekonomskog oporavka Kosova vredan 365 miliona evra pruža finansijske i pravne olakšice privrednim subjektima pogođenim pandemijom, on ne određuje sa koliko novca će podržati najoštećenije industrijske grane, što dovodi do dileme da li će pomoć biti srazmerna šteti koju je nanela određenim industrijama, upozoravaju iz ovog think-tenk-a.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
