Izvor: Koha (tekst je izvorno preveden sa albanskog, naslov je prilagođen)
Koha je imala uvid u nacrt izveštaja o napretku za Kosovo, u kojem se u većini poglavlja govori o „ograničenom napretku“, o „izvesnom napretku“, a u nekim slučajevima se konstatuje i da „nije bilo napretka“. Kosovo se najviše kritikuje zbog stanja u oblasti slobode izražavanja, gde nije bilo napretka, kao i zbog delovanja na severu, za koje se, kako se navodi i u ovom izveštaju, ocenjuje da je bilo u suprotnosti sa obavezama Kosova prema Evropskoj uniji i sa procesom normalizacije odnosa.
Ovim periodom dominirala je unutrašnja podeljenost u politici i konfrontaciona kampanja uoči vanrednih parlamentarnih izbora 9. februara 2025. To je potom dovelo do političkog zastoja zbog nesposobnosti ili nedostatka volje političkih stranaka da pronađu izlaz ka formiranju institucija.
Kosovo je ostvarilo uglavnom ograničen napredak ili nije imalo napretka tokom jedne godine, što se uglavnom pripisuje političkim podelama stvorenim tokom izbora 9. februara i političkom zastoju nakon njih.
Takva će, manje-više, biti i ocena Izveštaja o napretku za Kosovo, koji će Evropska komisija usvojiti u utorak, 4. novembra, u okviru paketa o proširenju.
Na osnovu prvog čitanja može se zaključiti da je ovaj izveštaj manje pozitivan od ranijih izveštaja o Kosovu, u kojima je bilo više napretka.
Ipak, izveštaj neće biti iznenađenje za bilo koga, s obzirom na to kroz kakav je period Kosovo prošlo od početka ove godine.
„Period koji obuhvata izveštaj bio je pod uticajem unutrašnje podeljene politike i konfrontacione kampanje uoči vanrednih parlamentarnih izbora 9. februara 2025. To je potom dovelo do političkog zastoja zbog nesposobnosti ili nedostatka volje političkih stranaka da pronađu izlaz ka formiranju institucija. Vlada je imala status vlade u tehničkom mandatu od 23. marta, sa samo ograničenim izvršnim funkcijama za obavljanje svakodnevnih poslova“, navodi se u nacrtu izveštaja, piše Koha.
U delu koji se odnosi na odnose Kosova i Evropske unije, navodi se da građani Kosova već uživaju liberalizaciju viza, kao i da je Kosovo usvojilo Agendu reformi u okviru Plana rasta.
Ali se konstatuje da Kosovo nije bilo u mogućnosti da dobije prve isplate, jer nije bilo u stanju da ratifikuje odgovarajući sporazum sa EU o finansijskim sredstvima i kreditima.
Takođe se navodi da su tokom ovog perioda i dalje bile na snazi kaznene mere EU prema Kosovu, čije ukidanje je Komisija počela da razmatra od maja ove godine.
„Dalji koraci su uslovljeni održivom deeskalacijom na severu. Komisija ima za cilj da dodatno ukine finansijske mere ako se ostvari redovan prenos vlasti na severu nakon drugog kruga lokalnih izbora i ako deeskalacija bude održiva“, navodi se u tekstu.
Veliki deo izveštaja i ove godine posvećen je procesu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, pri čemu se ponavlja da je ispunjavanje obaveza iz ovog dijaloga preduslov i za Kosovo i za Srbiju — i u procesu evropskih integracija i za ostvarivanje koristi iz Plana rasta za Zapadni Balkan.
U delu koji se odnosi na ispunjavanje obaveza, ponavlja se poziv Kosovu da započne formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, dok se od Srbije traži da prizna dokumenta i simbole Kosova.
Od Kosova se zahteva da započne proceduru razmatranja „evropskog nacrta“ statuta Zajednice.
U izveštaju se navodi da je napredak u normalizaciji odnosa bio otežan i zbog političke situacije kako na Kosovu, tako i u Srbiji, ali i zbog nedostatka mera Srbije prema počiniocima napada u Banjskoj, za koji se u izveštaju ponavlja da je predstavljao najveću eskalaciju bezbednosti.
Ponavlja se i konstatacija da je povlačenje Srba iz kosovskih institucija 2022. godine i bojkot lokalnih izbora u aprilu 2023. godine predstavljalo „ozbiljan korak unazad“ u ispunjavanju obaveza Srbije iz dijaloga.
Ipak, pozdravlja se učestvovanje Srba u parlamentarnim izborima 9. februara i u poslednjim lokalnim izborima, što se vidi kao početak njihovog povratka u institucije Kosova.
„EU ponavlja da se povratak kosovskih Srba u institucije Kosova, uključujući pravosuđe i organe reda, mora sprovesti u skladu sa sporazumima iz dijaloga i uz puno poštovanje pravnog okvira Kosova“, navodi se u tekstu.
Takođe se kritikuje angažovanje Srbije protiv Kosova na međunarodnim forumima.
Ponavlja se poziv i Kosovu i Srbiji da sprovedu obaveze iz Briselskog sporazuma i njegovog aneksa o sprovođenju, i da se uključe s većom voljom u proces normalizacije odnosa, izbegavajući pritom jezik koji je suprotan duhu normalizacije.
Ponavlja se da se „formalnosti“ oko sporazuma ne smeju koristiti kao opravdanje za njihovo nesprovođenje.
Komisija će konstatovati da nije bilo napretka u oblasti slobode izražavanja.
„Iako je medijsko okruženje pluralističko, suočava se s izazovima koji se odnose na transparentnost vlasništva nad medijima i finansijsku održivost“, navodi se u nacrtu izveštaja, i ponavljaju se preporuke iz prethodne godine za poboljšanje uslova za novinare, jačanje profesionalnog izveštavanja i unapređenje kapaciteta za rešavanje slučajeva napada na novinare.
„Tokom perioda koji pokriva izveštaj, prijavljeno je 70 slučajeva fizičkih i verbalnih napada, kao i pretnji novinarima, uključujući i ometanje novinara i medijskih radnika u obavljanju svog posla“, navodi se u izveštaju, gde se dodaje da su tokom izborne kampanje visoki zvaničnici Kosova, uključujući i premijera, koristili uvredljiv jezik prema medijima.
Kosovo se pozitivno ocenjuje zbog značajnog ekonomskog rasta tokom perioda koji obuhvata izveštaj, ali se ukazuje da je trgovinska razmena neuravnotežena, jer je uvoz porastao u odnosu na izvoz.
Najpozitivniji izveštaji ove godine biće oni za Crnu Goru i Albaniju, što je i razumljivo jer su te zemlje kandidati koji su najviše napredovali u procesu pristupnih pregovora.
Najnegativniji izveštaj očekuje se za Srbiju, koja u pojedinim oblastima nije imala nikakav napredak, a u nekima je čak zabeležila i nazadovanje.
Srbija se kritikuje i zbog nazadovanja u slobodi izražavanja, zbog napada na organizacije civilnog društva, zbog nedostatka spremnosti za procesuiranje ratnih zločina, kao i zbog anti-EU retorike, koju koriste ne samo mediji već i visoki državni zvaničnici.
Paket proširenja i pojedinačni izveštaji o napretku za svaku zemlju očekuje se da će Evropska komisija usvojiti u utorak, 4. novembra, i da će istog dana biti objavljeni.
N1: Evropski parlament usvojio nikad oštriju rezoluciju o Srbiji
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
