Na zapadu ništa novo

Izvor. Koha (Tekst je izvorno objavljen 24. oktobra, preveden je sa albanskog osim naslova koji je adaptiran i vremenskih odrednica)

Piše: Demuš Šaša (Demush Shasha)

Evropska komisija je ove nedelje odobrila novu rundu pompeznih dokumenata nazvanih „Agende reformi“. Izabran naslov ovih dokumenata već na početku pokazuje koliko je Evropska komisija odvojena od stvarnosti. Postalo je uobičajeno u procesu integracije da suština bude zamenjena besmislenim formama. Uobičajena karakteristika ovog pristupa je da sastanci ili obični dokumenti dobiju pompezne nazive, postajući tako „Sastanak Evropske političke zajednice“ ili „Investicioni i ekonomski plan za Zapadni Balkan“. Ovi luksuzni nazivi zapravo skrivaju suštinsku siromaštinu. To je razlog zašto niko više nije impresioniran „sastancima“ ili „porukama“ koje dolaze iz Brisela. Tako je bilo i 23. oktobra.

Juče je (23. oktobra) Evropska komisija odobrila novu rundu pompeznih dokumenata nazvanih „Agende reformi“. Izabran naslov ovih dokumenata već na početku pokazuje koliko je Evropska komisija odvojena od stvarnosti. Dakle, danas se govori o „agendi reformi“ za grupu država, koje su tokom poslednjih deset godina jasno pokazale da ih najmanje interesuju „reforme“. U Srbiji su ove „reforme“ ugušile slobodne medije i opoziciju. U Albaniji su svi lideri opozicije u zatvoru ili na putu ka zatvoru. Ovde kod nas, vlada je potpuno napustila integracionu agendu reformi u zamenu za agendu suvereniteta.

I ovu farsu „evropskih reformi“ veoma dobro razumeju i građani, ali i same vlade regiona. To je razlog zašto je to juče prošlo u tišini širom našeg regiona. Juče nijedan premijer nijedne zemlje u našem regionu nije objavio post ili održao konferenciju za novinare povodom „agende reformi“, jer svi sada razumeju o kakvoj se pozorišnoj predstavi radi. Takođe, mediji su gotovo u potpunosti ignorisali ovu vest.

Jedini koji su objavili i proslavili su naši prijatelji u Briselu, koji su ponovo pokazali koliko su odvojeni od stvarnosti. I usred svega toga, bili su odlučni da organizuju proslavu, čak iako je to bila „proslava na silu“. Zbog toga su poslali predsednicu Evropske komisije na „turu“ po našem regionu da „proslavi“ usvajanje agendi reformi. Tura poseta započela je juče u Tirani sa konferencijom za novinare predsednice Von der Lejen i premijerom Ramom.

Međutim, konferencija je ponovo pokazala dihotomiju između našeg regiona i EU. Tokom 30 minuta koliko je trajala konferencija za medije, premijer Rama nije rekao ni jednu reč o proslavi „agende reformi“. S druge strane, prva stvar o kojoj je govorila predsednica Von der Lejen bila je „agenda reformi“. Premijer Rama može biti mnogo toga u ovom svetu, ali nije politički idiot. Odlučio je da ne govori o agendi reformi, jer razume koliko je ova reč postala banalna. To razume i javno mnjenje u Albaniji. To je razlog zašto ne samo da Rama, već ni novinari prisutni na konferenciji za novinare nisu postavili nijedno pitanje o „agendi reformi“.

Vraćajući se ukratko na „agendu reformi“ Kosova, dve stvari se izdvajaju. Prvo, reč „članstvo“ je izostavljena u ključnim delovima teksta kada je reč o Kosovu. Na primer, u slučaju svih drugih zemalja jasno stoji da je Agenda reformi „dizajnirana da podrži proces proširenja ubrzavanjem usklađivanja s vrednostima, zakonima, pravilima, standardima, politikama i praksama putem reformi predviđenih u okviru budućeg članstva u EU“ i da će Agenda reformi „ojačati sposobnost zemlje da preuzme obaveze proizašle iz članstva u EU“.

Ova dva eksplicitna cilja za članstvo u EU su izostavljena u slučaju Kosova. Drugo, reforme predviđene u okviru agende reformi su mešavina i reciklaža obaveza Kosova u integracionom procesu tokom godina.

Neke „reforme“ su zapravo i banalne. Uzmite za primer „reformu“ u obrazovanju. Tamo se kaže da je ciljana reforma povratak Kosovske agencije za akreditaciju kao punopravne članice Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta u visokom obrazovanju (ENQA). Dakle, ova reforma zapravo znači da se vraćamo u stanje iz 2018. godine, kada smo zapravo bili punopravni član, ali smo zahvaljujući odlukama vlade Haradinaja, isključeni iz ove organizacije.

Ali, kao što rekoh, možda je diskusija o kvalitetu „agende reformi“ besmislena jer je cela svrha ovog preduzeća besmislena. Osnovna ideja iza agende reformi su finansijski podsticaji. Dakle, ideja da će sada zemlje regiona pokazati posvećenost u sprovođenju ovih reformi jer će za svaku sprovedenu reformu biti nagrađene određenim iznosom finansijskih sredstava.

Ova ideja je suštinski pogrešna. Nema novca na svetu koji će uveriti Vučića da oslobodi svoj kontrolu nad medijima i pravosudnim sistemom. Nema novca na svetu koji će ga uveriti da se odrekne Radoičića.

Ono što je našem regionu potrebno nije „nova agenda reformi“, već iskrena politička volja. Potrebna nam je iskrena volja EU da primi zemlje regiona u EU. EU ne može nadomestiti nedostatak hrabrosti i političkog liderstva birokratijom i fondovima. Sa „novom agendom reformi“ samo će održati status quo u našem regionu. EU će nastaviti da nas poziva da radimo reforme, a mi ćemo se praviti da ih sprovodimo.

Izreka „Na Zapadu ništa novo“ nedavno je popularizovana filmom istog naziva, koji je osvojio skoro svaku prestižnu međunarodnu nagradu. Film izuzetno lepo portretiše lično putovanje mladog nemačkog vojnika, od plemenitog idealiste i patriote, do čoveka uništenog strahotom i tragedijom rata.

On se bori na zapadnom frontu gde strane gube hiljade vojnika dnevno, a da ne pomeraju ni milimetar teritorije prema neprijatelju. Gube hiljade života svakog dana kako bi sačuvali status quo. To je razlog zašto je naslov romana, a potom i filma „Na zapadu ništa novo“ postao sinonim za status quo. Tako je ovo lepa analogija za proces integracije Zapadnog Balkana. Gubimo svakog dana, svakog meseca i svake godine da bismo očuvali status quo.