Na Kosovu proslavljaju 14 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti

Vest je ažurirana

Na Kosovu se danas obeležava 14 godina od jednostrano proglašene nezavisnosti. Za Kosovo je danas ujedno i nacionalni dan, koji se obeležava nizom aktivnosti, a čestitke danima pristižu od najviših svetskih zvaničnika država koje su ga priznale, a koje kosovska predsednica objavljuje na društvenim mrežama. Na Kosovu je danas neradni dan.

Ceremonija obeležavanja 17. februara počela je jutros već u 8 časova, podizanjem kosovske zastave ispred zgrade vlade u Prištini, a od prisutnih tu su bili i kosovska predsednica Vjosa Osmani, predsednik kosovske skupštine Gljauk Konjufca, kosovski premijer Aljbin Kurti, kosovski ministar odbrane Armend Mehaj i komandant KBS-a Baškim Jašari.

Zatim su kosovski zvaničnici odali poštu u „Memorijalnom kompleksu Adem Jašari“ u Prekazu, a potom i polagali vence na grobu prvog kosovskog predsednika Ibrahima Rugove, kao i na grobu Adema Demaćija.

Građanima su tom prilikom čestitali današnji dan i imali uglavnom jednoglasne poruke – „Da danas slave i raduju se, ali da se istovremeno sećaju i da ne zaboravljaju one koji su se borili za slobodu naroda i nezavisnost“.

Potom su se svi uputili u skupštinsku salu, gde su sa poslanicima održali svečanu sednicu, na kojoj je prvo govorila Osmani, a zatim i Kurti.

Na ovoj sednici je Osmani kazala da je „vekovna težnja naroda Kosova materijalizovana nezavisnošću i dodala da put do ovog čina nije bio lak“.

„Pod Rugovinim vođstvom, Kosovo je stavilo do znanja demokratskom svetu da je njegov cilj nezavisnost zemlje. Kako se pritisak na nas povećavao, tako je rastao i naš otpor. Devojke i momci postali su čuvari otadžbine. Svaki rat ima svoje heroje, a naša sloboda priznaje Adema Jašarija koji je žrtvovan za nas. Danas odajemo počast svim ratnim vojnim invalidima i žrtvama rata. Svako zaslužuje poštovanje i čast“, ​​rekla je ona.

Nakon Osmani, obratio se i Aljbin Kurti, koji je između ostalog, kazao da su, uprkos političkim razlikama, Albanci danas ujedinjeni u obeležavanju 17. februara.

Međutim, kako prenose prištinski medij, poslanici opozicije iz LDK, PDK i AAK, napustili su skupštinsku salu baš tokom Kurtijevog obraćanja, a zbog toga što je Kurti sednicu iskoristio i za promociju rada Vlade koju poredvodi i optužbe na račun medija i opozicije. Poslanici Srpske liste nisu prisustvovali današnjo sednici.

Oko podneva na trgu u Prištini je počela parada KBS-a i Kosovske policije, na kojoj je uz zvaničnike prisustvovao i veliki broj građana.

Parada se tradicionalno održava na godišnjicu proglašenja nezavisnosti, osim prošle godine kada je otkazana zbog epidemije kovida-19.

Događaj je započet intoniranjem kosovske himne nakon koje se građanima obratila kosovska predsednica, koja se ponovo zahvalila NATO-u, kao i zapadnim zemljama na pomoći u, kako je kazala, „oslobađanju Miloševićevog režima“.

Osmani se zahvalila i bivšem kosovskom predsedniku, Ibrahimu Rugovi, porodici Jašari, te poručila da je „država Kosovo gotova stvar“, ili i da su sada pred Prištinom novi izazovi.

Nakon Osmani, Kurti je kazao da je „put kosovskog naroda bio dug i naporan“, ali i da je Kosovo sada mesto svih njegovih građana koji su jednaki pred zakonom, te da je opredeljeno za članstvo u evroatlantskim institucijama.

RTV Kim je javio da ni danas novinarima koji izveštavaju na srpskom jeziku nije bilo omogućen prevod govora kosovskih zvaničnika na maternjem jeziku.

Kurti i Osmani su potom organizovali prijem u sklopu obeležavanja godišnjice samoproglašenja nezavisnosti.

Inače, kosovska predsednica već drugi dan na svojim profilima objavljuje pristigle čestitke zvaničnika za godišnjicu nezavisnosti.

Među onima koji su joj prethodnih dana uputili čestitke su: američki predsednik Džosef Bajden, Kraljica UK Elizabeta, predsedavajući predsedništva Bosne i Hercegovine, Željko Komšić, predsednik Nemačke, Franc-Valter Štajnmajer, predsednik Italije Serđijo Matarela, albanski premijer i predsednik Edi Rama i Iljir Meta, američki državni sekretar Entoni Blinken, kao i albanski poslanik u Skupštini Srbije Šaip Kamberi.

Čestitkama su se danas pridružili i međunarodni zvaničnici na Kosovu, kao što su ambasador Velike Britanije na Kosovu, Nikolas Abot i američki ambasador u Prištini, Džefri Hovenijer. Čestitku je Prištini uputila i Vlada Crne Gore i drugi.

A uoči današnjeg dana, u Dečanima je juče promovisana knjiga istoričara Skadrana Imeraja „Kosovo 1968-1990“, koja se bavi političkim tokom na Kosovu od demonstracija 1968. godine do početka izgradnje kosovskih institucija.

Takođe albanski korisnici društvenih mreža sa Kosova, već od posle ponoći promenili su profilne slike postavljujući kosovske ili albanske zastave, većina sa porukama i čestitkama za ovu godišnjicu.

Istovremeno, simbolično na današnji dan, dvoje građana sa Kosova dobili su danas prve biometrijske boravišne dozvole u Albaniji, a prema sporazumu koji su novembra prošle godine usvojili kosovska i albanska vlada na zajedničkoj sednici.

U vezi sa ovom temom, tačnije gde je Kosovo sada u odnosu na 2008. godinu, kao i kakav je položaj Srba na Kosovu, razgovarali smo sa političkim analitičarima sa srpske i kosovske scene, Dušanom Janjićem i Nedžmedinom Spahijuom.

Šta su oni kazali pročitajte u: 

Spahiju: Albanci ne odustaju od nezavisnosti, za njih je to prirodna stvar, ali ne poštuju ni zakone

Janjić: Status Kosova kao nezavisne međunarodno javnopravne jedinice i dalje otvoren

Kosovo je jednostrano proglasilo nezavisnost 17. februara 2008. godine.

Srbija formalno ne priznaje nezavisnost Kosova, a Kosovo i Metohija su i dalje njen sastavni deo, prema Ustavu Republike Srbije. Ipak, Briselskim sporazumom i tzv. tehničkim sporazumima nakon njega, institucije Republike Srbije na KiM su posle jednog veka raspuštene ili su neke priznate kao kosovske, kao što su policija, sudstvo, telekomunikacione institucije, carina, lokalne samouprave, čak i neke novije institucije kao što je civilna zaštita.

Od institucija Republike Srbije na Kosovu postoje još zdravstvene i obrazovne, kao i više javnih preduzeća sa dvostrukom upravljačkom strukturom.

Od prošle godine Kosovo je izdvojeno, uključujući i Sever, iz Elektromreže Srbije, i sada je deo energetskog bloka sa Albanijom.

Tačan broj zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova i dalje je upitan. Prema računici kosovskog ministarstva spoljnih poslova, Kosovo je do sada priznalo 117. država, a poslednja na listi, nakon tri godine bez novih priznanja, je Izrael. Sa Izraelom je Kosovo uspostavilo diplomatske odnose početkom februara ove godine a na osnovu sporazuma koji je u Vašingtonu potpisao kosovski premijer, Avdulah Hoti.

Računica Beograda o broju priznanja Kosova je drugačija. Bez iznošenja tačnog broja, Srbija smatra da je Kosovo priznalo nešto ispod sto država, a da je to ujedno posledica povlačenja priznanja čak 19 zemalja.

Iako je jednogodišnji moratorijum iz Vašingtonskog sporazuma na, sa jedne strane kampanji za odpriznavanja, a sa druge lobiranju za nova priznanja – istekao, u praksi deluje kao da je i dalje u toku. A to posebno pozdravlja novi izaslanik SAD za Zapadni Balkan i za dijalog Beograda i Prištine, Gabrijel Eskobar, koji je i sinoć ponovio da mu se ta tačka sporazuma „konkretno najviše sviđa“.

To je deo dogovora u Vašingtonu iz septembra prošle godine. Međutim, deo dogovora je i da će Izrael priznati Kosovo, što se i dogodilo.

Kosovo je u nekim međunarodnim organizacijama predstavljeno kao suverena država, u nekim kao posmatrač, a negde i sa asteriksom u nazivu, što je zapravo bila i obaveza iz jednog od sporazuma u Briselu, kojim se ne prejudicira status. Uz asteriks, koji se ređe, odnosno ne poštuje u međunarodnom predstavljanju, početne poruke kosovskih zvaničnika bile su „pahuljica se otopila“.

Za ovih 14 godina, Kosovo nije postalo član UN-a, UNESCO-a, INTERPOL-a, ali jeste uspelo da postane član Svetske banke, Međunarodnog monetarnog fonda, Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj, FIFA-e, UEFA-e i Olimpijskog komiteta.

Evropska unija nije jedinstvena u podršci Kosovu, pošto pet članica i dalje ne priznaju državnost Kosova, a to su Španija, Rumunija, Slovačka, Kipar i Grčka.

Kad je reč o članstvu u EU, Kosovo je potpisivalo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali vizne liberalizacije i dalje nema.

Vizna liberalizacija i dalje uskoro

Vizna liberalizacija je jedno od prioritetnih pitanja koje se tiče građana sa Kosova.

Evropska komisija je 2016. godine dala Kosovu zeleno svetlo za viznu liberalizaciju uz kumulativno ispunjenje dva uslova: ratifikacija sporazuma o demarkaciji granice sa Crnom Gorom i borba protiv korupcije. Šest godina kasnije još uvek nije došlo do vizne liberalizacije, iako mnogi međunarodni zvaničnici pozivaju na to.

Kosovski zvaničnici, sa druge strane, iz godine u godinu ponavljaju da će vizne liberalizacije biti ove godine i apeluju na EU da do njenog odobrenja dođe što pre.

Nosioci pasoša Koordinacione uprave Republike Srbije, čije se prebivalište vodi na neko mesto na Kosovu i Metohiji, suočavaju se sa istim problemom, pošto spadaju u kategoriju državljana Srbije za koje ne važi bezvizni režim poput ostalih državljana Srbije. Opasnost od migracija, bio je ključni razlog zašto je EU uslovila Srbiju da ovoj kategoriji građana uskrati mogućnost dobijanja bezviznih pasoša. 2016. godine EU je procenila da Kosovo ne predstavlja rizik od potencijalnih migracija, tako da je ključan razlog za uskraćivanje bezviznih pasoša ovoj kategoriji građana prestao da važi, ali do ukidanja ovog ograničenja ipak nije došlo. Do 2016. godine bilo je preko 90 000 građana Srbije koji su nosioci pasoša koji izdaje Koordinaciona uprava.

Dva ključna pitanja u međunarodnoj areni kada je Kosovo u pitanju su dijalog sa Beogradom i Specijalni sud za ratne zločine počinjene na Kosovu u periodu 1998-2000. godine.

Iako se još uvek realizuje Briselski sporazum, koji prate preko 30 tehničkih dogovora postignutih od 2013, u međuvremenu je potpisan još jedan – tzv. Vašingtonski o normalizaciji ekonomskih odnosa Srbije i Kosova, pretprošlog septembra, dok se iz međunarodne arene Beogradu i Prištini šalju neposredne poruke da se od njih očekuje potpisivanje onog što se naziva „konačni pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji odnosa“.

Kada je u pitanju Specijalni sud, u njemu su u toku suđenja čelnicima nekadašnje „OVK“, ali i ključnim političkim figurama – Hašimu Tačiju, Kadriju Veseljiju, Redžepu Seljimiju, Jakupu Krasnićiju, Nasimu Haradinaju i Hisniju Gucatiju.

U optužnici Specijalizovanog tužilaštva označeni su kao deo grupe koja se tereti za udruženi zločinački poduhvat, odnosno ratne zločine „nezakonitog ili proizvoljnog hapšenja i lišavanja slobode“, „surovog postupanja“, „mučenja i ubistva“, kao i zločina protiv čovečnosti, kao što su „zatvaranje, drugi nehumani postupci, mučenje, ubistvo, prisilni nestanci lica i progoni“.