Na Kosovo se vratila samo jedna srpska porodica od kada je Mustafa premijer

Ministar za povratak i zajednice u kosovskoj vladi, Dalibor Jevtić, kaže u intervjuu za Kontakt plus da se na Kosovo vratila samo jedna srpska porodica u proteklih skoro pet meseci od kada je formirana kosovska vlada premijera Ise Mustafe.

Gospodine Jevtić, preuzeli ste Ministarstvo pre nekoliko dana. Na čemu trenutno radite?

Ono što je na početku prioritet jeste da na samom početku uradimo jednu analizu trenutne situacije u samoj instituciji, da na osnovu toga postavimo ciljeve za naredni period, ciljeve koji će imati rokove kako bi smo na kraju mogli da ocenimo koliko smo bili uspešni u poslu koji radimo. Dakle, uskoro ću u javnost izaći sa planovima za naredni period i ujedno ciljevima sa jasnim rokovima njihove realizacije.

Šta je prvi korak? Pominje se formiranje neke međuministarske grupe?

Jedan od prvih koraka u radu Ministarstva za zajednice i povratak biće predlog za formiranje međuministarske grupe Vlade Kosova koja će okupiti sve one ministre, predstavnike onih ministarstva Vlade Kosova koje mogu da pomognu proceš povratka. Ja sam uvek isticao da Ministarstvo za zajednice i povratak ne može da se bavi pitanjem bezbednosti povratnika, pa nam tu treba Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ministarstvo za zajednice ne može da rešava pitanje uzurpirane imovine zbog čega nam treba Ministarstvo pravde itd. Cilj formiranja međuministarske grupe je da pitanje povratka ne bude samo problem Ministarstva za povratak i zajednice, nego da i druge institucije na Kosovu preuzmu odgovornost za ovaj proces, jer samo tako ćemo biti uspešniji u ovom poslu.

Kada treba očekivati da bude formirana ta međuministarska grupa za povratak Vlade Kosova?

Ja očekujem da se predlog za formiranje međuministarske grupe usvoji već koliko naredne nedelje. U tom smislu da međuministarska grupa počne sa radom u toku maja.   

Da li se neko od raseljenih Srba vratio na Kosovo od kada je funkciju kosovskog premijera preuzeo Isa Mustafa?

Nije dakle bilo značajnijeg povratka raseljenih u prethodna četiri meseca, jedna se porodica spontano vratila u selo Crkolez u opštini Istok i to je jedini povratak koji je zvanično zabeležen unutar ove institucije, pa samim tim i Vlade Kosova.

Kakve rezultate povratka raseljenih lica očekujete do kraja godine?

Biće teško iz razloga, kao što je svima poznato, budžet Ministarstva za povratak i zajednice umanjen je za skoro 50% sa jedne strane, a sa druge strane, mi imamo potpisane memorandum saradnje sa međunarodnim organizacijama i u tom smislu imamo određene obaveze prema njima, pa samim tim imaćemo dosta finansijskih poteškoća da uradimo više nego na primer prošle godine.  Ja ću se u međuvremenu potruditi da obezbedim dodatna sredstva, u pripremi je predlog za rebalans budžeta gde ćemo na osnovu obaveza koje imamo tražiti dodatna sredstva, ali će sve ovo na kraju uticati koliko ćemo biti uspešni, koliko ćemo povratnika na Kosovo imati ove godine.

Da li se može očekivati povratak raseljenih Srba ove godine u neke urbane sredine?

Moramo raditi sve kako bi se stvorili uslovi ne samo za njihov povratak, već i za opstanak. Kada govorim o povratku, ja govorim u smislu celog Kosova, uključujući i urbane sredine. Mi smo imali za ideju i zato je upravo Gnjilane deo Projekta “RRK 4” koje zajedno realizujemo sa Kancelarijom EU na Kosovu, pored Prizrena koji je do sada jedini primer urbanog povratka na Kosovo. Želimo to isto da uradimo i kada je Gnjilane u pitanju, tako da će to biti negde cilj za ovu godinu da Gnjilane bude druga sredina na Kosovu, nakon Prizrena, kada je u pitanju povratak u urbane sredine.

Pomenuli ste Prizren. Kako ocenjujete položaj povratnika u Prizrenu?

Ja mislim da postoji u Prizrenu onaj minimum uslova za povratak raseljenih. Povratak porodica u sam centar grada je dokaz tome. Još uvek nemamo idealne uslove, nemamo mlade ljude, uglavnom su starije osobe se vratile. Važno je reći da nemamo školu, osim Bogoslovije. Milica je jedini srpski đak u ovom gradu, mi nemamo mlade ljude u školama, zbog toga je bila pokrenuta inicijativa za otvaranje jedne škole, kako bi i mladi mogli da se vrate u ovoj grad. Mi nemamo trenutno tamo nekih bezbednosnih problema. Ekonomija je svuda problem, pa tako i u Prizrenu, ali mi smo gradeći kuće povratnicima u samom centru Prizrena, njima sagradili i locale kako bi mogli da privređuju i tražimo, dakle, rešenja koja će biti dugoročna u smislu da ti ljudi imaju nekakve doprinose. Svakako je važno napomenuti da puno toga zavisi i od volje povratnika, onih koji nisu prodali imanja i oni su dobrodošli i upravo razgovaramo sa još nekoliko porodica sa kojima želimo da krenemo u proceš njihovog povratka u Prizren.

Kakvu će ulogu imati Vlada Srbije ove godine kada je u pitanju proces povratka raseljenih lica na Kosovo?

Uloga Vlade Srbije je jako važna, politika Vlade Srbije se prema Kosovu znatno promenila u pozitivnom smislu, ona je transparentnija. Sa druge strane, predsednik Vlade Srbije, Aleksandar Vučić i direktor Kancelarije za KiM, Marko Đurić, u redovnom su kontaktu i komunikaciji sa predstavnicima Srba na Kosovu što je jako važno. Zbog te saradnje, ta politika koja je bolja je upravo rezultat toga. Sa druge strane, moram da napomenem da je na poslednjoj regionalnoj konferenciji koja je održana u Skoplju, Đurić jasno rekao da i pored mera štednje koje Vlada Srbije sprovodi, Kancelarija za Kosovo i Metohiju je izdvojola dodatna sredstva za povratak i to je jasna poruka da Vlada Srbije i Kancelarija za KiM žele da ovo pitanje bude prioritetno.

Poslednjih dana svedoci smo napada na Srbe povratnike. Kakva se poruka šalje Srbima tim napadima i da li uopšte ima bezbednosti za povratnike na Kosovu.

Opština Klina se i dalje s vremena na vreme suočava sa istim problemom, a to je da ljudi tamo nisu dovoljno bezbedni i da su vrlo često na meti pljačkaša i koliko god to neko stavljao u kontekst da se radi o delima koja nisu usmerena protiv Srba povratnika, ja uvek kažem da svaki napad na povratnike, bez obzira da li je po sredi pljačka, ili nešto drugo, suštinski je napad na proces povratka raseljenih lica na Kosovo.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.