Komesar za ljudska prava Saveta Evrope, Nils Muižnieks, objavio je Memorandum o Kosovu. U Memorandumu se izražava zabrinutost zbog toga što je, 18 godina po okončanju tamošnjih sukoba, hiljadama ljudi pravda i dalje uskraćena, uz ocenu da pravosuđe, jedinstvo društva i sloboda medija ostaju glavni izazovi.
Muižnieks, koji je u februaru posetio Kosovo, u Memorandumu ističe da je "krajnje vreme da Kosovo promeni kurs i izgradi pravedno i jedinstveno društvo" procesuiranjem ratnih zločina, unapređenjem međuetničke tolerancije, brigom o raseljenima i rasvetljavanjem 13 ubistava i nestanka novinara u godinama posle sukoba.
Izrazio je i zabrinutost zbog dubokih etničkih podela koje podrivaju jedinstvo društva i razvoj Kosova.
On je pozvao na udvostručene napore u cilju podsticanja pomirenja i uspostavljanja istinski inkluzivnog obrazovnog sistema koji unapređuje međuetničku toleranciju i poštovanje.
Etnička podeljenost društva, rešavanje pitanja ratnih zločina i medijske slobode ocenjene su kao najveći izazovi Kosova.
"I posle 18 godina, od kraja sukoba hiljadama ljudi na Kosovu i dalje je uskraćena pravda. Kranje je vreme da se kurs promeni i izgradi društvo zasnovano na pravdi i zajedništvu. Za to je neophodno istražiti i sankcionisati sve one koji su umešani u ratne zločine, razjasniti sudbinu nestalih, žrtvama ratnih zločina obezbediti adekvatnu nadoknadu, i olakšati dobrovoljan povratak raseljenim licima," izjavio je komesar Muižnieks nakon današnjeg objavljivanja Memoranduma.
Pozivajući na jačanje napora u cilju pomirenja, Muižnieks poziva kosovske vlasti da obezbede inkluzivan obrazovni sistem koji bi promovisao interetničku toleranciju i poštovanje, i uveo nove metode učenja zasnovane na zajedničkoj kulturi stanovnika Kosova, uključujući tu, i istoriju.
Poseban deo izveštaja komesara Saveta Evrope odnosi se na rešavanje i dalje otvorenih pitanja ratnih zločina počinjenih na Kosovu.
"Kosovo mora da intenzivira svoje napore kako bi se osigurala efikasna zaštita i podrška za svedoke u procesima istrage ratnih zločina. Svako zastrašivanje svedoka mora biti ispitano, a počinioci zločina izvedeni pred lice pravde," navodi se u izveštaju komesara zaduženog za oblast ljudskih prava u Savetu Evrope.
Komesar izražava i zabrinutost zbog, i dalje nepoznate sudbine 1600 nestalih tokom sukoba na Kosovu, pri čemu se i Priština i Beograd pozivaju da sarađuju na rešavanju tog pitanja.
Od kosovskih vlasti traži se da obezbede adekvatnu nadoknadu i pomoć preživelim žrtvama ratnih zločina u cilju obnove njihovih života. Takođe, traži se da pomognu i hiljadama ljudi koji su nasilno raseljeni tokom sukoba, uključujući i one koji i dalje žive u 29 prihvatnih centara.
"Za njih se mora naći trajni smeštaj, a svim dobrovoljnim povratnicima na Kosovu se mora olakšati taj povratak kažnjavanjem kriminala zasnovanog na mržnji i etničkoj pripadnosti, i rešavanjem imovinskih pitanja," smatra Muižnieks.
Na kraju svog izveštaja o stanju ljudskih prava na Kosovu, komesar Saveta Evrope Nils Muižnieks, bavi se pitanjem bezbednosti novinara i nezavisnim izveštavanjem kosovskog javnog servisa.
Komesar traži od kosovskih vlasti da ispitaju 13 slučajeva ubistva albanskih i srpskih novinara na Kosovu, koji su se dogodili između 1998 i 2005. godine, ali i da efikasnom primenom zakona obezbede adekvatne uslove za rad novinara i medija na Kosovu.
Poziva se na održivo finansiranje javnog servisa na Kosovu, kako bi se obezbedilo njegovo etičko funkcionisanje, bez političkog uticaja i svakog drugog pritiska spolja na uređivačku politiku.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
