Može li Specijalni sud uticati na pomirenje Srba i Albanaca?

Piše: Gzim Visoka (Gëzim Visoka)

Uprkos izostanku poverenja u međunarodnu pravdu, Specijalni sud za Kosovo bi trebalo da služi u svrhu pomirenja, a ne produbljivanja etničke netrpeljivosti.

Od kraja sukoba na Kosovu 1999. godine, međunarodni i domaći hibridni sudovi predstavljali su glavni forum za istraživanje najtežih ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti na Kosovu i u širem regionu.

Do sada, međunarodni, hibridni i lokalni sudovi nisu ostvarili svoju misiju procesuiranja ratnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije. Nasleđe Haškog tribunala za bivšu Jugoslaviju ostaje osporeno usled polarizacije etničkih zajednica, odbijanja priznanja zločina i glorifikovanja počinilaca, dok žrtve ostaju nezadovoljne prevladavanjem principa nekažnjivosti.

Misije UN i EU na Kosovu nisu bile u mogućnosti da doprinesu zadovoljenju pravde u mnogim predmetima ratnih zločina u odnosu na sve etničke zajednice na Kosovu. Lokalni sudovi u Srbiji i na Kosovu takođe su propustili postupanje u skladu sa zakonom sa slučajevima ratnih zločina, što pokazuje nevoljnost da se krivično procesuiraju predmeti ratnih zločina zbog lične bezbednosti, političke odmazde i stavova društva. Ovi trendovi ne samo da su doprineli gubitku postojećeg poverenja u međunarodnu pravdu, već su omogućili nekažnjavanje ratnih zločina i doprineli formiranju atmosfere neprihvatljive za moderaciju i pomirenje.

Uspostavljanje Specijalnog suda za Kosovo 2015. godine predstavlja najnoviji napor za uspostavljanje procesuiranja specifičnog seta navodnih zločina počinjenih od strane pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), tokom i neposredno nakon oružanog sukoba na Kosovu.

Da li će Specijalni sud pratiti isti put grešaka?

Da li će uspeti da žrtvama donese pravdu i kako će to uticati na etničke odnose?

Svesni dugotrajne i složene prirode suđenja za ratne zločine, pravni eksperti, politički analitičari i aktivisti civilnog društva nisu optimistični po pitanju donošenja značajne pravde žrtvama i njihovim porodicama od strane Specijalnog suda za Kosovo.

Javni imidž Specijalnog suda za Kosovo je u velikoj meri negativan zbog svog kontroverznog i osetljivog mandata, nedostatka lokalnog vlasništva i transparentnosti tokom procesa, kao i nedostatka poverenja u tranzicionu pravdu uopšte.

Kosovske vlasti su nevoljno podržale osnivanje Specijalnog suda zbog izražene sumnje da će rad suda biti prevashodno usredsređen na navodne zločine OVK-a, uz ignorisanje drugih nekažnjenih zločina koji ranije nisu obuhvaćeni međunarodnim mehanizmima procesuiranja ratnih zločina.

Mnogi se plaše da bi ovaj proces mogao polarizovati dalje unutaretničke i međuetničke odnose; potkopati političku stabilnost i institucionalne reforme i odložiti normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije.

Dok srpska zajednica smatra Specijalni sud pozitivnim korakom ka ostvarivanju pravde za nekažnjene zločine nad manjinama na Kosovu, mnogi veruju da je malo verovatno da će pravda biti zadovoljena u pogledu počinilaca teških ratnih zločina.

Ipak, uz dovoljno političke dobre volje i pragmatične društvene reakcije, Specijalni sud za Kosovo bi se mogao koristiti za podsticanje pomirenja Srba i Albanaca.

U principu, primarni željeni ishod procesa koji vodi Specijalni sud za Kosovo je da žrtvama donese pravdu, da optuženi počinioci preuzmu zakonsku odgovornost za počinjene zločine i da se okonča ciklus nekažnjivosti, što bi, idealno, rezultiralo pozitivnim nasleđem za mir i pravdu na Kosovu i u širem regionu.

Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da 64,8% etničkih Albanaca i 53,2% etničkih Srba iznose stav da je važno procesuirati sve počinjene zločine ili zločine počinjene prema civilnom stanovništvu tokom i nakon oružanog konflikta u periodu od 1998. do 1999. godine.

Izražena je nada da će bar Specijalni sud za Kosovo imati uticaja na priznanje patnje i štete prema žrtvama, što je od suštinskog značaja za humanizaciju druge strane i otvaranje prostora za unapređenje etničkih odnosa.

Pored pružanja mera zadovoljenja pravde prema žrtvama, okončanja nekažnjivosti i obezbeđanja pravne transparentnosti za navodne zločine, Specijalni sud za Kosovo bi mogao bi imati pozitivan socijalni uticaj stimulacijom drugih inicijativa koje se bave ignorisanim pitanjima, pokretačima konflikta i nasleđem sukoba na Kosovu.

Na Kosovu je primetna pogodnija sredina za diskusiju o širokom spektru tabu tema koje su već dugi niz godina ignorisane. Pre ili kasnije, i kosovski Albanci i Srbi moraju pristupiti iskrenom dijalogu o nasleđu sukoba, formirati zapisnik o žrtvama i odgovornostima za krivična dela, pregovorima o uslovima moralnog priznanja i materijalnoj reparaciji i da preduzmu konstruktivne izgradnje poverenja i mera izmirenja.

U tom smislu, Specijalni sud ima potencijal da doprinese široj svesti o važnosti kombinovanja retributivnih i reparativnih tranzicionih pravosudnih procesa u cilju sveobuhvatnog nošenja sa gorkim nasleđem prošlosti.

Potencijal za pozitivni društveni doprinos je moguće podržati samo ukoliko svi etnički akteri, zajedno sa međunarodnom zajednicom, preduzmu sveobuhvatni društveni pristup tranzicionoj pravdi prilikom suočavanja sa prošlošću.

Potrebno je da javno informisanje i segmenti informisanja kosovskog Specijalnog suda razviju strategije za otklanjanje mitova, glasina i kontra-narativa o misiji i procedurama Specijalnog suda i da ostvare kontakt sa što više organizacija i pojedinaca na Kosovu.

Takođe je potrebno dosta vremena za političku elitu na Kosovu i Srbiji da promeni svoje zapaljive i populističke diskurse i konačno preduzme konstruktivniju i pozitivnu ulogu u pravcu uspostavljanja mira, razvoja i pomirenja.

Radi budućnosti zemlje, buduća vlada Kosova trebalo bi da pokaže političku zrelost da sarađuje i da se pridržava zahteva Specijalnog suda, i obeshrabruje ekstremističke i opstruktivne stavove unutar političkih institucija.

Sa druge strane, potrebno je da srpska vlada i civilno društvo hitno razviju socijalnu hrabrost i politički konsenzus za prevazilaženje poricanja ratnih zločina počinjenih na Kosovu, da iskreno pomognu u identifikaciji posmrtnih ostataka nestalih osoba, da pruže dodatnu pravnu pomoć kosovskim vlastima za potrebe istrage ratnih zločina i prevazilaženja nacionalističkog i potpirujućeg jezika prema Kosovu, koji trenutno dominira zvaničnim vladinim i medijskim diskursom.

Kako bi se osiguralo poštovanje kosovskih institucija i promena odnosa Srbije prema ovom procesu, čini se razumno predložiti da EU stvori prostor za tranzicionu pravdu u dijalogu za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, kao i da prilagodi pristupanje Kosova i Srbije EU, uz zadovoljavajući napredak u suočavanju s prošlošću i saradnjom s međunarodnim pravosuđem.

Sveobuhvatan pristup bavljenja prošlošću na Kosovu podrazumeva jačanje napora lokalnih institucija za procesuiranje ratnih zločina kroz domaće sudove, uvodeći napore za inkluzivno iskazivanje istine, građansku komemoraciju i nediskriminatorne reparacije za sve socijalne kategorije, kao i podršku inicijativama lokalnog pomirenja.

Kako nerešavanje sudbine nestalih i nastradalih produžava patnju porodica i pruža osnov za nacionaliste obe zemlje da deluju u pravcu prolongiranja pomirenja, ova pitanja treba rešiti. Nedavna inicijativa predsednika Kosova da osnuje Komisiju za istinu i pomirenje (KIP) koja bi promovisala istinu i pomirenje i zaštitu ljudskih prava je obećavajuća tačka koja zaslužuje lokalnu i međunarodnu podršku, posebno od strane zajednica žrtava i civilnog društva .

Međutim, da bi se to desilo, potreban je snažniji pokret civilnog društva na Kosovu koji predviđa viziju za strateško tranziciono pravosuđe sa jasnim prioritetima, sposobnošću mobilizacije širih grupa u društvu i održivim kapacitetom da utiče na političke agende na Kosovu i van njega.

Civilno društvo u Srbiji i na Kosovu treba da uskladi svoje napore za suočavanje sa prošlošću kroz stvaranje pritiska odozdo prema gore, što je od suštinskog značaja za promenu nacionalnog i međunarodnog zanemarivanja otvorenih pitanja i nerešenog nasleđa prošlosti.

Ukratko, samo kroz sveobuhvatnu i unapređenu pozitivnu posvećenost svih lokalnih, regionalnih i međunarodnih aktera, moguće je maksimizovati potencijal za promociju pozitivnih društvenih promena, a neželjene posledice, kao efekat rada Specijalnog suda za Kosovo, mogu biti prevaziđene.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.