„Jednostrani potezi privremenih institucija u Prištini, uključujući nastojanja za pristupanje vojnim savezima i transformaciju tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku — negativno se odražavaju na bezbednost u regionu“, poručio je danas na sastanku sa komandantom KFOR-a, načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Milan Mojsilović.
Komandant KFOR-a, Ozkan Ulutaš se sa Mojsilovićem sastao u okviru redovnih sastanaka koji se održavaju između ove dve strane.
Kako su naveli iz srpskog Ministarstva odbrane, na sastanku je bilo reči o bezbednosnoj situaciji na Kosovu i aktivnostima koje preduzimaju Vojska Srbije i KFOR.
Ocena je, navode, da je situacija – osetljiva i krhka.
„Istaknuto je da Međunarodne bezbednosne snage moraju sačuvati budnost i spremnost za brzo reagovanje, kao i da je za praćenje stanja na terenu i sprečavanje nastanka i eskalacije krize izuzetno važno nastaviti redovnu i otvorenu komunikaciju na svim nivoima“, navode iz ovog Ministarstva.
Mojsilović je, međutim, ukazao i da se „jednostrani potezi privremenih institucija u Prištini, uključujući nastojanja za pristupanje vojnim savezima i transformaciju tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga u vojsku — negativno odražavaju na bezbednost u regionu.
Ponovio je da je za Srbiju KFOR jedina legitimna oružana formacija.
„Republika Srbija Kfor prepoznaje kao jedinu legitimnu oružanu formaciju na Kosovu i Metohiji, dužnu da obezbedi sigurno okruženje za sve u Pokrajini i zaštiti srpsko stanovništvo, kao najugroženiji deo populacije“, navode iz Ministarstva.
I Ulutaš ocenio situaciju krhkom
Ulutaš je krajem aprila, boraveći u Briselu, govorio upravo o saradnji KFOR-a sa Vojskom Srbije i bezbednosnoj situaciji na Kosovu.
On je tada istakao da KFOR nastavlja blisku koordinaciju i sa međunarodnom zajednicom, te i bezbednosnim organizacijama na Kosovu, naglašavajući tada da je redovna i otvorena komunikacija ključna za praćenje stanja na terenu i sprečavanje eskalacije krize.
Ulutaš je ocenio da je lokalna bezbednost od oktobra 2025. godine, kada su bili lokalni izbori, generalno mirna, bez ponavljanja nasilja zabeleženog 2023. godine.
Ipak, situacija jeste krhka, kazao je tada, sa potencijalom za nove tenzije, posebno na severu Kosova. KFOR, kako je naveo, održava vidljiv, agilan i fleksibilan stav na terenu kako bi mogao brzo da reaguje i deeskalira moguće konflikte.
On je ponovio da je prioritet KFOR-a očuvanje dugotrajne stabilnosti i podrška političkom dijalogu, ističući da je put ka miru politički, a ne vojni, da bi i pozvao na hitno trajno političko rešenje.
Uoči zajedničke vojne vežbe Srbije i NATO
Redovan sastanak održava se i u mesecu kada se očekuje zajednička obuka vojnog osoblja Srbije i država članica NATO, koja će se, kako je to ranije saopštio NATO – održati u Srbiji, na poligonu Borovac.
NATO: Na poziv Srbije, u maju zajednička vojna vežba sa Vojskom Srbije na poligonu Borovac
Srbija sarađuje sa NATO u okviru programa Partnerstvo za mir još od 2006. godine, dok je 2015. potpisan Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP), najviši oblik saradnje za države koje nisu članice Alijanse.
Iako Srbija zvanično vodi politiku vojne neutralnosti i ne planira članstvo u NATO-u, saradnja se odvija kroz zajedničke vežbe, obuke, reformu sistema odbrane i učešće u međunarodnim mirovnim misijama, dok u Beograd deluje i NATO kancelarija za vezu pri Ministarstvu odbrane.
Poslednja značajnija zajednička vojna vežba Vojske Srbije sa zemljama NATO održana je u junu 2023. godine – međunarodna vežba “Platinasti vuk 2023” u bazi „Jug“ kod Bujanovca. U njoj su učestvovali pripadnici Vojske Srbije zajedno sa vojnicima više država članica NATO i partnerskih zemalja, a cilj je bio unapređenje interoperabilnosti i priprema za multinacionalne mirovne operacije.
Kako je tada primetila ruska država agencija TASS, ova vežba je održana uprkos moratorijumu na međunarodne vojne vežbe koji je Srbija uvela 2022. godine – vlada je tada napravila izuzetak upravo za Platinastog vuka zbog, kako je zvanično saopšteno, obaveza Srbije u međunarodnim misijama.
Srbija poslednjih godina modernizuje vojsku kupovinom opreme iz različitih zemalja, uključujući i države članice NATO. Među značajnijim nabavkama je ugovor sa Francuskom o kupovini 12 borbenih aviona Dassault Rafale, što predstavlja prvi put da Srbija nabavlja zapadne borbene avione.
Pored toga, deo vojne opreme i obuke Vojske Srbije razvija se u skladu sa NATO standardima kroz program Partnerstvo za mir, sa ciljem povećanja interoperabilnosti i učešća u međunarodnim mirovnim misijama.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
