Postoji mogućnost da su mnogi posmrtni ostaci pronađenih ubijenih lica sa Kosova i Metohije pogrešno dati porodicama, te da su Srbi možda sahranjivali ostatke Albanaca, a Albanci ostatke Srba, rekao je u emisiji "Slobodno srpski", predsednik Komisije Vlade Kosova za nestala lica, Prenk Đetaj. Posle rata je oko 2000 posmrtnih ostataka sahranjeno bez analize DNK, na osnovu takozvanog klasičnog metoda identifikacije, tako da postoji velika mogućnost da je došlo do greške. Prve provere koje je Komisija za nestala lica na Kosovu izvršila u regionu Mitrovice govore da je procenat pogrešno predatih ostataka 18 odsto, a to znači da je na uzorku od hiljadu lica, 180 pogrešno predato. On je naglasio da međunarodna zajednica nije izvršila dovoljno snažan pritisak na Vlade u Beogradu i u Prištini da efikasno sarađuju na planu potrage za nestalim licima, te da je moralo da razgovori u Briselu, između Beograda i Prištine, započnu od pitanja nestalih lica.
“To nisu važna pitanja koja se tretiraju u ovim pregovorima. Međutim, ovo pitanje bi trebalo da se postavi kao prvo pitanje, jer dok se ne reši pitanje nestalih lica, ne može da se ide dalje. Izgleda da međunarodna zajednica do sada nije bila raspoložena da se bavi ovog pitanjem i oni su se oslanjali na to da postoji neki razgovor između Srbije i Kosova, uz posredovanje Crvenog Krsta. Međutim, ovaj način rada ne daje do sada rezultate. Pitanje je puno osetljivo. Međutim, ovo pitanje je i političko i odnosi se na pitanje zločina koji su se vršili tokom rata, tako da ovo pitanje vuče i pitanje odgovornosti. Izgleda da nema dovoljno spremnosti da se postavi na dnevni red, jer čim se pronađe jedna grobnica, onda se postavlja pitanje ko je izvršio zločin. Tako da smatram da međunarodna zajednica treba ovo pitanje ozbiljnije da shvati i da se njime odlučnije pozabavi," rekao je Đetaj, dodavši da se koči rešavanje ovog pitanja, i da to čine "drugi".
“Mi, recimo, na svaki zahtev srpske strane odgovaramo i istražujemo, ali mi do juna ove godine nismo bili dovoljno nadležni po ovom pitanju, jer je jedno vreme to radio UNMIK, pa EULEKS, dakle njihova je odgovornost najveća. Mi tek sad, od juna meseca, možemo po nalogu mesnog tužioca i sudije da istražujemo određeno mesto, jer do juna, mesni sudija nije mogao da izda nalog da se proveri određeno mesto. Do juna je to bilo u nadležnosti EUELKS-a," objasnio je Đetaj.
On je kazao i da postoji mogućnost da su mnogi posmrtni ostaci pogrešno dati porodicama, te da su Srbi možda sahranjivali ostatke Albanaca, a Albanci ostatke Srba.
“Posle rata je oko 2000 posmrtnih ostataka sahranjeno bez analize DNK, na osnovu takozvanog klasičnog metoda identifikacije, tako da postoji velika mogućnost da je došlo do greške. Prve provere koje smo izvršili u regionu Mitrovice govore da je procenat pogrešno predatih ostataka 18 odsto. Što znači da na hiljadu lica, imamo 180 pogrešnih. Zato smo tražili da se napravi jedna nova strategija koju treba da podrže oni koji kreiraju visoku politiku, pa bi onda mi napravili planove kako da pristupimo svemu tome. Najpre od onih sumnjivih slučajeva, pa do pristupa porodicama, jer imamo slučajeve gde se sumnja, a da porodice ne dozvoljavaju da se vrši reeshumacija. Zato i u mrtvačnici u Prištini trenutno imamo preko 300 posmrtnih ostataka koji čekaju na identifikaciju, jer ne znamo kako da pristupimo ovom pitanju. Da li da postupimo kao što smo sa onih 2000, ili da čekamo drugu strategiju rada?” naglasio je Đetaj.
Govoreći o jednom od potencijalno najvećih lokaliteta za ekshumaciju na Kosovu, koje se nalazi u selu Žilivode, kod Vučitrna, gde se sumnja da se nalaze ostaci od 26 ubijenih Srba, a gde su se iskopavanja prekidala tri puta do sada, poslednji put usled požara jula 2012. godine, Đetaj je kazao da još uvek nije utvrđeno kako je došlo do požara na mestu na kojem su se vršila iskopavanja.
“Tražio sam da saznam rezltate istrage, ali nikad od EULEKS-a, niti bilo koga nisam dobio ništa u vezi toga. Međutim, međunarodni stručnjaci su utvrdili da taj požar nije uticao na istragu, odnosno iskopavanje, gde nije pronađeno ništa,” naglasio je Đetaj.
Prema podacima do juna meseca ove godine, još uvek se 1711 lica sa Kosova i Metohije, vodi kao nestalo.
Emisiju "Slobodno srpski" u kojoj je gostovao Prenk Đetaj možete pogledati OVDE.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
