Mladi s KiM-a u poseti medijskim kućama u Beogradu

Grupa od sedamnaest mladih Srba sa Kosova i Metohije boravi u dvodnevnoj studijskoj poseti medijskim kućama u Beogradu. Oni su prethodno tokom marta učestvovali u novinarskim radionicama sa gostima – poznatim medijskim stručnjacima iz Beograda. 

Zajedno sa svojim 'vodičima' – urednicima i novinarima redakcija Kosovo Sever portala, radija Kontakt plus, radija Kosovska Mitrovica i RTV KiM-a, obišli su Radio Beograd. Tokom više sati druženja sa novinarima, urednicima, toncima, inžinjerima radija koji postoji pune 93 godine, prošetali su kroz digitalizovane studije, uključujući i legendarni Studio 6, master, informativne redakcije i takođe čuvenu 202-jku.

U srcu Beograda, Hilandarskoj – zgradi koja je pod zaštitom države, a u kojoj je Radio Beograd smešten od 48. godine prošlog veka, mladi iz Kosovske Mitrovice, Zubinog Potoka, Leposavića, Gračanice i Klokota slušali su o spoju tradicije i modernizacije – negovanju pravilnog govora, dikcije, čistim tonovima, pauzama i tehnikama disanja i svemu onom što čini radijski glas i digitalizaciji zvuka.

"Slušajte naše emisije. Ovde ćete i dalje čuti onaj pravilni radijski govor, na čemu se kod nas i dalje insistira. U poplavi novih stilova prezentacije medijskog sadržaja, na Radio Beogradu i dalje insistiramo na visokim standardima kada je u pitanju radijski glas i predstavljanje medijskog sadržaja, a po čemu je Radio Beograd prepoznatljiv," rekla je menadžerka pres službe Radio Beograda Aleksandra Ristović; ali i, kako sama priznaje, po potrebi je tonac, novinarka, spiker, jer obožava svoj posao. 

Aleksandra, tačnije – njen glas – poznata je u reklamama, preko takozvanog voice-over-a. Iako profesorka klavira, ona je u jednom od novoopremljenih digitalizovanih studija pokazala kako je moguće jednim glasom, kroz seriju reklama, predstaviti proizvode i usluge, a da slušaoci čuju upravo različite boje, tonove, glasovne tehnike jednog istog glasa.

"Pet godina sam ozbiljno radila na ovome, učila, pre svega učila da slušam," rekla je Aleksandra, dajući priliku i ljubiteljima radijskog novinarstva da se okušaju pred mikrofonom.

Sa mladom i takođe harizmatičnom inžinjerkom, Snežanom Marjanović, gosti su obišli tehničare i tonce.

"Osim što su studiji digitalizovani, proizvodimo potpuno digitalizovan signal i izvorno ga tako predamo distributeru" – pokušavala je Marjanović jednostavnim rečima da objasni funkcionisanje sofisticirane tehnologije u Masteru.

Ono na šta su posebno ponosni je to što su projekat digitalizacije i opremanja studija, od ideje, preko kablova i signala, sve sami radili kroz – tzv. know-how – sinergiju znanja i saradnje.

"Sve su radili naši ljudi. Sve je tehnika Radio Beograda" – ponavljali su nam domaćini – sa ponosom dodajući:

"I timski rad. Ovde ne može bez timskog rada. Ono što ja ne znam kao inžinjer, zna moj kolega – tonac, na primer, i ono što on ne zna – ja znam, i tako se dopunjujemo, učimo i smišljamo rešenja."

Pored mastera, kao bisera digitalizacije, ali i samog srca radija – legendarni Studio šest odnedavno je u potpuno novom modernom ruhu. Lep, sa ljubavlju, brigom i, pre svega, mnogo znanja – opremljen muzički studio i koncertna sala. Tvorac i njegov 'čuvar' je tonac Zoran Marić.

"Modernizovali smo se. Postali smo digitalni. Uživamo, radimo" – bile su reči dobrodošlice grupi sa Kosova i Metohije.

Mnogo je muzike izašlo iz Studija šest – od izvođenja simfonijskih orkestara, Big band-a, Cuneta Gojkovića, do Lene Kovačević; i mnogo priča.

"Za nas je bilo potpuno iznenađenje kada smo saznali da je Cune tek iz petog puta prošao audiciju za solistu Radio Beograda kod Carevca. Cune!" – govore nam u Šestici.

Radio Beograd je svojevrsna riznica snimaka, u čijoj se ahrivi čuva oko 60.000 sati tonskih snimaka, na 150.000 nosača zvuka, uključujući i trajne snimke koje su za ovu medijsku kuću snimali najveći prvo jugoslovenski izvođači, a potom i srpski. 

Poseta Radio Beogradu završena je u informativnoj redakciji i potom 202-jci.

Srž ovih redakcija, tipično za novinarski rad – svi radimo sve; nedostatak ljudi; rad od 24 sata; ne može ovaj posao da se radi ako se ne voli, ređale su se poruke iskusnih novinara.

Dvestadvojka je ipak muzički radio

Ipak, na 202-jci je "70:30 u korist muzike, onog dobrog rokenrola i popa".

"Nije baš da ne puštamo nove trendove, ume da bude i etnozvuka, ali je to ono za šta verujemo da je kvalitetna muzika," objasnili su iz ovog studija koji se prepoznaje kao "urbani radio program". 

Govor, muzika, džingl, muzika, govor – otkrivaju tajne 'jednostavne šeme' za to kako se drži slušalac prikovan uz radio talas.

Ali i ovde se novinarski posao ozbiljno shvata. 

"Kod nas nije poenta da budeš prvi, već da budeš tačan, da sagledaš problem iz drugog ugla, da slušaocima približimo ono što oni žele da čuju," rekla je autorka emisije "Povišen ton", Ivana Vesić. 

Mladima koji žele da se oprobaju u radu na medijima domaćini su savetovali požrtvovanost, želju da uče, da se dobro pripreme, da se ne štede u radu i da neguju strast i ljubav ka novinarskom poslu.

Samostalnost i inovativnost kolega kao podstrek

A kakav je utisak novinara sa KiM-a posle posete kultnom Radio Beogradu?

"Impresionirani smo posetom jedne od najvećih medijskih kuća u Evropi, kao i njihovim načinom rada… Jak utisak na nas je ostavila njihova samostalnost i inovativnost, koja nam je na neki način podstrek za nove ideje i buduće izazove," kazala je Bojana Trajković iz Lipljana.  

"Zahvaljujući savetima iz studija koji smo posetili, novinarstvo sam sagledala iz druge perspektive. To me je podstaklo da uložim još više truda u svoje obrazovanje u vezi sa novinarstvom, kako bih se u bliskoj budućnosti oprobala u tom pozivu i pokazala najbolje moguće rezultate" – prenela je svoje utiske Suzana Jakšić iz Zubinog Potoka. 

Mladi novinari danas obilaze redakcije Insajdera i TV N1. 

Poseta beogradskim medijskim kućama deo je šireg medijskog projekta koji je podržala američka ambasada u Prištini. 

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.