Nadležni treba da izvrše zamenu zvaničnih tabli na Severu Kosova nakon tumačenja zakona i konsultacija sa Poverenikom za jezike – poručio je večeras šef Kancelarije Evropske unije na Kosovu, Tomaš Sunjog. Poverenik za jezike, u izjavi za KoSSev navodi da je postavljanjem novih znakova prekršen kosovski Ustav, te najavljuje sastanak sa kosovskim premijerom.
Kosovsko ministarstvo infrastrukture započelo je juče proces uklanjanja postojećih jednojezičnih tabli na ćirilici i latinici na putevima na Severu Kosova i umesto njih postavljalo nove dvojezične i to prvo na albanskom, pa na latiničnom srpskom.
Prekršen Ustav – prvo na srpskom, pa na albanskom
Poverenik za jezike, Slaviša Mladenović, međutim, u izjavi za KoSSev naglašava da je zamena tabli trebalo da se izvrši u duhu multietničnosti i etničkog sastava stanovništva na Severu:
„Bilo je neophodno da prvo bude ispisan naziv na srpskom jeziku, pa na albanskom“, konstatuje.
Mladenović dodaje da je suprotnom radnjom, odnosno postavljanjem znakova na Severu prvo na albanskom, pa na srpskom, zapravo prekršen Ustav Kosova.
„Ovakvim potezom je prekršen član 59 ustava, odnosno tačka 9“, kazao je.
Član 59. Ustava Kosova, stav 9, koji govori o pripadnicima zajednica, navodi da oni imaju pravo, pojedinačno ili u okviru zajednice da:
„koriste lokalne nazive, nazive ulica i drugih topografskih oznaka koje odražavaju i uzimaju u obzir multietnički i multijezički karakter date oblasti“.
Prema Ustavu, kao i Zakonu o upotrebi jezika, albanski i srpski su zvanični i ravnopravni jezici, što podrazumeva i pisma.
Ovaj zakon predviđa da će znaci koji označavaju ili uključuju imena opština, sela, ulica i ostalih javnih mesta biti „označeni na zvaničnom jeziku i na jezicima zajednica koje imaju status zvaničnog jezika u toj opštini“.
Uskoro sastanak sa Kurtijem
Mladenović navodi za KoSSev da je sada na redu „ubeđivanje“.
A do „ubeđivanja“ će najverovatnije doći uskoro i to sa kosovskim premijerom.
Navodi da je zatražio sastanak sa Kurtijem, te da će u razgovoru sa njim argumentaciju zasnivati na kosovskom zakonodavstvu, uključujući upravo član 59. kosovskog ustava.
„Od njega sam tražio sastanak i ovo je izvanredna argumentacija i sada imamo čime da se borimo“, navodi Mladenović.
Ipak, poverenik za jezike poručuje:
„U ovakvim slučajevima najčešći argument za nedostatak korektivne akcije je to da – ‘više nema sredstava’. Sredstva se potroše na pogrešnu verziju znaka, a onda kada treba da se greška ispravi, kažu ‘nema više sredstava jer to nije predviđeno budžetom'“.
Naglašava da je sada pitanje volje nadležnih institucija – da li će da „ispoštuju stanovništvo na Severu“:
„Da u skladu sa procentom većinskog stanovništva prvo ime na tim saobraćajnim znacima bude na srpskom jeziku i po mogućnosti na ćirilici“, naveo je.
Mladenović konstatuje da standard srpskog jezika definiše ćirilicu kao srpsko pismo, ali i dodaje da se, nažalost, u kosovskom zakonodavstvu ne spominju izričito ni ćirilica, ali ni latinica – već množina – pisma.
„Zakon o upotrebi jezika ne definiše latinicu kao srpsko pismo. Naprotiv, Zakon predviđa mogućnost upotrebe pisama. Stvar je interpretacije i upravo je to naš nepovoljni položaj, jer smo dozvolili da sada ministarstvo prvo interpretira taj zakon, tako da nam sada preostaje da se sa njima ubeđujemo šta je naše pismo, a šta nije“, dodaje.
Raniji pokušaji preventivnog delovanja
Mladenović konstatuje da su u Kancelariji poverenika za jezike i ranije analizirali zakononske i ustavne odredbe, kako bi se preciznije definisala jezička procedura za table sa nazivima mesta.
„Zakon o administrativnim razgraničenjima definiše imena svih katastarskih jedinica na Kosovu, ali ne definiše raspored tih imena na saobraćajnim znacima“, kazao je.
Poverenik za jezike dodaje da se u vezi sa ovim pitanjem još pre sedam godina obratio kosovskom ministarstvu administracije lokalne samouprave i uputio preporuku, ali da ona nikada nije sprovedena.
„Mi smo tražili izričito da pored spiska imena stoji i odredba kojom bi se definisalo da prioritet u upotrebi ima ime na jeziku zajednice koja ima većinu u tom naseljenom mestu. Međutim, to je ostalo nerešeno. U nekoliko mandata ministara iz srpske zajednice nije ništa učinjeno po tom pitanju“, kazao je.
Promeniti i table ispred opština na Severu – prvo na srpskom, pa na albanskom
Osim što se menjaju table koje označavaju imena mesta, na Severu Kosova su nakon promene etničke strukture opštinskih rukovodstava, pre više od godinu dana, odmah promenjene table istaknute na samim opštinama, isticanjem prvo albanskog i to u naglašenom fontu, a potom srpskog i to na latinici, kao i engleskog, u nenaglašenom fontu.
I u ovom slučaju bi trebalo da bude naziv prvo na srpskom, a potom na albanskom, tvrdi Mladenović, pozivajući se takođe na član 59 Ustava Kosova.
„Apsolutno bi sve opštine na Severu Kosova trebalo da imaju tablu prvo na srpskom, pa onda na albanskom“, kazao je.
I dok se na Severu Kosova menjaju table, na objektima pojedinih centralnih institucija se od dolaska aktuelne vlade natpisi na ćirilici zamenjuju latinicom.
„U nedostatku argumenata da nije izričito navedeno da je ćirilica srpsko pismo, većina koristi priliku da zakon interpretira kako oni smatraju da treba. Zakon se uopšteno ne poštuje u dovoljnoj meri. Naprotiv, mnogo su češći slučajevi institucija koje krše zakon o upotrebi jezika, nego institucija koje ga poštuju. Napori naše kancelarije i srpske zajednice su pre svega usmereni na poštovanje zakona, tj. dostpunosti informacija i usluga na srpskom jeziku, a tek potom insistiranja na ćirilici. Na neki način, tu mu ćirilica dođe kao žrtva prioriteta“, kazao je Mladenović.
Povezane vesti:
Prefarbani nazivi mesta na albanskom na pojedinim novopostavljenim dvojezičnim tablama
Postavljaju se dvojezične table mesta na Severu, prvo albanski, uklonjena ćirilica
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
