Mitrovički centar za inovaciju: Pružamo znanje realno potrebno na tržištu rada

LINK
Foto: KoSSev

U posetu nevladinoj organizaciji Local Initiative North Kosovo – LINK uputili smo se sunčanog popodneva pred vikend. LINK je smešten na sedmom spratu jedne stambene zgrade u Severnoj Mitrovici, gde se ujedno nalazi i Mitrovički centar za inovaciju kojim rukovodi ova organizacija, a koji radi na programu pripreme mladih za „četvrtu industrijsku revoluciju“. Ima ambiciju da postane „rasadnik inovativnih biznisa“ iz oblasti informacionih tehnologija (IT) na Severu Kosova. 

Dočekuju nas Marko Rakić i Milan Dobrić, dvojica „trenutno odgovornih“ od petoro stalno zaposlenih u ovoj organizaciji.

U trenutku našeg dolaska odvijao se trening iz programiranja, pa smo razgovor sa Markom i Milanom vodili na terasi sa koje se pruža pogled na ceo grad i širu okolinu. Dok smo prolazili kroz stan adaptiran u prostor za boravak mladih na obuci, pažnju nam je skrenuo  na zidu nacrtan „Spomenik rudarima“, jedan od simbola Mitrovice.

Tu je i aparat za kafu, kutak za osveženje. Primećujemo da je prostor sa brigom uređen kako bi se mladi osećali što prijatnije i prostor osetili što prisnije sebi.

Grafit
FOTO: KoSSev

„Tu su i volonteri-drugari“, objašnjavaju nam Marko i Milan. Kažu da su, zavisno od projekta koji izvode, anagažovani saradnici-volonteri.

Nekolicinu mladih ljudi, koncentrisanih na rad zatičemo na terasi, sa sprejevima u rukama. Na „radnom su zadatku ulepšavanja zidova“.

Od odustajanja do 60 mladih koji uče

Ideja o osnivanju organizacije LINK javila se još 2015, kada je nekoliko mladih entuzijasta, sa višegodišnjim iskustvom u civilnom sektoru, htelo da „uradi nešto drugačije“ i time pokušaju da nađu način za rešavanje nekih od lokalnih problema – otkrio nam je Marko Rakić, inače izvršni direktor LINK-a. Organizacija je mlada, registrovana 2016. u Zubinom Potoku.

“Planovi su nam bili veliki i u početku je delovalo teško, nekoliko puta smo zamalo odustali, danas mi je drago da nismo, kad vidim sve ove mlade ljude koji dolaze i kojima je prijatno, kad vidim da imamo dobre programe koji odgovaraju njihovim interesovanjima”, iskren je Marko.

FOTO: KoSSev

Priseća se prvog projekta.

„Bilo je to u okviru podrške SlovakAid-a, od njih smo dobili prvi grant. Bavili smo se pitanjima bezbednosti dece u saobraćaju u opštini Zubin Potok. Odatle priča kreće, sve do ovog sedmog sprata i ovih 60 ljudi koji danas uče nešto novo“, kaže.

Onda su se nizali projekti, koji su se skoro svi ticali programa obrazovanja i obuke, od dualnog obrazovanja u srednjoj školi u Zvečanu, preko istraživanja o potencijalima omladinskog preduzetništva u Severnoj i Južnoj Mitrovici, ali i do istraživanja o problemima srpske zajednice u pristupu ličnim dokumenatima.

Mitrovički centar za inovaciju

Danas su njihove glavne snage usmerene na program Mitrovica Innovation Center.

„Sama ideja o ovom centru postojala je dugo kod nekolicine nas. Bilo je puno praznih sastanaka, obećanja, kao da nisu imali sluha za trend za kojim jure mladi ljudi danas – a to je svet informacionih tehnologija, sve dok posle mnogo sastanaka, pisanja predloga projekata, jednog teškog procesa, sve nije krenulo januara ove godine, odnosno 15. decembra, kada je UNMIK pokazao sluh za program“.

Mitrovički centar za inovaciju je Marku njegov najdraži program. Otkriva i da ga nazivaju „naša beba“.

„Naša beba, jer od kada se i javila ideja o osnivanju ove organizacije, bio je i cilj da krenemo sa programom čija je opravdanost nesporna, za mlade ljude konkretno opredmećen rezultat onog što ih interesuje da nauče, a to su definitivno popularni programski jezici i informaciona tehnologija“, objasnio je.

Programski jezik C-sharp, Java programiranje i marketing na društvenim medijima su tri kursa koji su trenutno dostupni i korisnicima Centra u Kosovskoj Mitrovici. Ovo je prva obuka u oblasti informacionih tehnologija u ovom delu Kosova na kojoj se pohađaju čak dva programska jezika. Upoređujući znanje koje je dostupno u školama i obrazovnim ustanovama sa znanjem koje se stiče na ovom neformalnom kursu, Marko, podvlači ključnu razliku – oni „ovde stvaraju zanimanja koja su trenutno potrebna na tržištu rada“.

Od polovine januara ove godine, kada je Centar započeo sa radom, dobili su više od 250 prijava za učestvovanje u treninzima, te su nakon polaganja i testiranja, izabrali od 15 do 20 učesnika za svaki modul, koliko im je projekat dozvoljavao.

Iako su znali da su ovo popularni programi, ovako veliki broj prijavljenih nadmašio je njihova očekivanja.

Danas su na obuci mladići i devojke, Srbi, Bošnjaci, Goranci i Albanci. Čak su podigli i gornju granicu za mlade – do 35 godina, jer kako smatraju „ima mnogo onih koji su promašili profesiju i gorko se kaju“ i nekima od njih je pružena prilika da svoje karijere preusmere.

Tokom posete, kratko smo porazgovarali sa nekim od mladih, jer je trening bio u toku.

„Veoma je zanimljivo, zadovoljna sam i profesorima i nastavom, dobro smo organizovani“, rekla nam je učesnica treninga za Java programiranje, Sanja Gerić. Ona završava Ekonomski fakultet, ali odlučila je da se upusti i u programiranje. 

Sanja se nada da će moći da spoji ekonomiju i programiranje, jer je „jako perspektivno i zanimljivo, što je najbitnije“.

A o iskustvima na drugim projektima koje je LINK sprovodio, pitali smo potom i volontere angažovane na projektu Nomad fest. Nomad je bio zamišljen kao kamp, gde je bilo oko 15 učesnika, Srba i Albanaca, koji su se družili i ulepšavali grad kroz umetnost crtanja grafita i murala, uz rad sa svojim predavačima.

„Iskustva sa Linkom su pozitivna, a što se tiče samog Nomada, i iskustva sa Albancima su bila dosta zahvalna i bili su dosta gostoprimljivi prema nama. Proveli smo i dva dana u kampu. Prijatni ljudi, omladina kao i mi. Interesantno i pozitivno iskustvo i učestvovao bih opet u organizaciji“, naveo je David Pavlović.

Aleksandar Glibetić, takođe jedan od učesnika Nomad festa, deli mišljenje svog prijatelja i iskustvo opisuje kao „lep događaj“ jer su crtali na ogromnom zidu kod mosta ka Suvom Dolu.

Smatra da je bilo „ dobre saradnje i sa južnom stranom“. Ove godine, nada se da ako bude festivala, da će „crtati na još većem zidu“.

Ne zalazimo dublje u priču o međunacionalnim odnosima, jer mladi opušteno govore o druženju sa vršnjacima i tome da su bili fokusirani na konkretan rad i pre svega ono što su sfere njihovog interesovanja, a tada se pronalazi, kažu, zajednički jezik.

„Nova vrednost jeste, zaista, upravo ta ljudska dimenzija, budući da na treninzima imamo zajedno i Srbe i Albance, a sa druge strane i ekonomska, zato što ćemo imati ljude koje aktivno učestvuju na tržištu rada“, opisuje Marko rezultate obuka u svom centru.

Nabrojao nam je potom konkretne primere mladih koji su radno angažovani upravo zahvaljujući programima centra i to i pre završetka obuke. „To pokazuje koliko su ove veštine tražene na tržištu rada“, smatra Marko.

Ovim mladim ljudima ovde, rad u nevladinom sektoru doneo je iskustvo ali i priliku da se osveste i učestvuju na većim susretima mladih, na primer, programerskim maratonima (poznatim kao hakatoni), gde su upoznali dosta ljudi, ali i na kojima se zapravo i stvorila ideja o Centru za inovacije.

Foto: KoSSev

Startap inkubator

Vraćamo se ponovo priči o Mitrovičkom centru za inovaciju. On nije samo mesto za sticanje znanja u oblasti informacione tehnologije. Zamisao menadžera je da on postane i početni dom, za mlade, inovativne IT biznise.

„Na kraju ove faze, koja se tiče treninga i usavršavanja, zamisao je da učesnike upoznamo sa firmama kroz neke mini sajmove zapošljavanja i nakon toga sledi faza inkubatora, pri čemu će neko od njih, ako misli da je dovoljno sposoban, moći da otvori firmu. Imaćemo i javni poziv firmama koje nisu bile deo obuke, ali imaju ideju i žele da je razviju uz pomoć mentora i eksperata koje planiramo da im platimo u određenom periodu“, Marko dalje objašnjava.

Prilično ambiciozan plan, dodaje, ali i naglašava da se njegova ideja ostvaruje, od male priče za mlade u svom rodnom Zubinom Potoku, do veće u Mitrovici, za sve mlade iz ovog kraja. Sada sanja o kursevima robotike za decu i dizajn.

Comments

comments



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.