Priznajem da je teško prisetiti se kako je Kosovska Mitrovica izgledala pre rata. Toliko je udžerica niklo, trafika, novih zgrada, koje se naslanjaju bukvalno jedna na drugu. Automobili parkirani po ulici, trotoarima. Ali, ostala su neka sećanja na ljude i na njihovo ponašanje.
Nekada je bilo normalno da se mlađi javljaju starijima na ulici, u zgradi, da vam prodavac bude na usluzi, a ne vi njemu. Poštovao se kućni red, đubre se bacalo u kontejnere. Cveće se nije čupalo sa javnih površina, onako za pelcer, kao sad. E sad, možda sve ovo nije važno, jer je godinama važna samo borba. Za srpstvo, za severni deo, za Srbiju, a onda za novu trafiku, za šverc nafte, za novu političku poziciju. I u svom tom ludilu i borbama raznim, izgubilo se 'dobar dan', ili 'veče', 'izvolite', 'hvala', 'molim'. Lakše je zafrljačiti kesu sa đubretom kroz prozor, ili spustiti pored praznog kontejnera i otrčati u neku novu borbu.
Nekad su devojčice padale na fore i fazone vaspitanih mladića, koji su bili i mangupi, koji su čitali knjige, učili da sviraju neki instrument. E, sad su glavni frajeri urlatori, a ne oratori. Što bolje mlatnu kriglom od piva po glavi nekog druga, to im rejting više raste. Naravno, biju samo kad su u većoj grupi, sami – jedan na jedan – nikad. Tako se spremaju za neke, već pomenute, druge borbe. Roditelji su im već u tim bitkama. Zato i ne obraćaju pažnju na svoju decu. A, bilo bi lepše da smo uspeli da zadržimo lepo vaspitanje. Prema sebi, porodici, komšijama, prijateljima i nepoznatim ljudima.
Nije mi dovoljan razlog da sve to zaboravimo, jer smo bili u borbama. Izgubili su Mitrovčani sebe. A, neka bude borba neprestana i neka bude što biti ne može. Samo da se mi vratimo sebi. Da budemo ono što smo nekada bili. Vaspitani. Ipak je ovo nekada bio grad. Mali, ali grad.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
