Izvor: Gazeta Express (Tekst je izvorno preveden s albanskog)
Piše: Besnik Veljija (Velija)
Rat je završen 1999. Međutim, 25 godina kasnije i dalje postoje problemi između Kosova i Srbije. Nesprovođenje dogovora i povremene tenzije nastavljaju da prate i ometaju napore započete 2011. godine za postizanje konačnog rešenja uz posredovanje Evropske unije, kojim bi se okončao status kvo između dve strane i normalizovali odnosi.
Poslednjih godina, posebno posle napada u Banjskoj 24. septembra 2023, bezbednosna situacija je izuzetno krhka. Zbog toga je NATO posle dužeg vremena i posle dužeg perioda smanjivanja, značajno povećao svoje trupe.
Dok je bezbednost i dalje krhka, a politički i diplomatski rat između dve strane i dalje traje, novinari i njihovo izveštavanje su neizbežno izuzetno važan deo mozaika. Svaki razvoj događaja i informacija prolazi kroz njihove ruke i neizbežno objavljene vesti i način izveštavanja utiču na društva sa obe strane – društva koja teže pomirenju.
Izveštaj koji je BIRN objavio 2023. pokazuje da je jedna trećina medijskog izveštavanja posvećena incidentima, a ostatak diplomatskim pregovorima i političkim naporima. Ovim izveštajem je takođe utvrđeno da je izveštavanje izuzetno fokusirano na prenošenje stavova političara i da se retko čuje glas običnih ljudi.
Šta novinari misle o svom uticaju i ulozi u procesu mira i pomirenja između Srba i Albanaca?
Srpska novinarka televizije N1, Sanja Sovrlić, kaže da je tema pomirenja bila po strani, te da se izveštavalo uglavnom o krizama i tenzijama.
Safeta Biševac iz Danas-a, politiku u Srbiji vidi kao faktor koji igra negativnu ulogu u procesu pomirenja i kaže ne može da se govori o miru i pomirenju, ukoliko se ne priča o zločinima i kaznama.
Aleksandar Milandinović sa BBC-ja na srpskom kaže da novinari svoj posao u vezi mira i pomirenja treba da obavljaju striktno poštujući principe profesionalnog novinarstva.
Kosovski novinar, Fitim Gaši (Gaši), navodi da novinari treba da budu oprezni povodom instrumentalizujućih napora politike koji štete miru.
Glavna i odgovorna urednica medija KoSSev, Tatjana Lazarević, kaže da propaganda ne doprinosi miru između Srba i Albanaca.
„Novinarstvo može biti kapija pozitivnih promena u društvu ili može da produži status kvo“, rekla je američka novinarka Soledad O’Brajen.
Sanja Sovrlić: Tema pomirenja je ostavljena po strani nasuprot izveštavanju o tenzijama i krizama
Srpska novinarka televizije N1, Sanja Sovrlić, koja je najveći deo svog života i karijere provela na Kosovu, kaže da je podela između dva naroda veoma duboka i da je izveštavanje o tenzijama i krizama skrenulo pažnju sa teme pomirenja Albanaca i Srba.
„Videla sam da su pre pet godina glavne teme bile pomirenje, život Srba i Albanaca, kako da dođemo do pomirenja, dobri primeri iz prošlosti. Međutim, u poslednje dve-tri godine imamo samo krize. A kada imate takve krize, pomirenje je potpuno po strani. Ujedno je radikalizacija zajednice izuzetno velika, te je veoma teško biti racionalan glas u takvom okruženju“, kaže Sovrlić.
Sovrlić: U vreme krize ne možete verovati ni zvaničnim izvorima
Sovrlić ukazuje na to koliko je teško novinarima da izveštavaju u vreme krize, jer, dodaje, ne možete verovati ni zvaničnim izvorima kojima biste verovali u normalnoj situaciji.
„Ovo je vreme kada moramo da budemo glasniji, da postavljamo više pitanja, da budemo nepoverljiviji prema svakom izvoru i da pokušavamo da dobijemo različite stavove iz različitih izvora i od običnih ljudi, kako bismo kao novinari prikazali pravu sliku, a ne ukoliko, na primer, neke institucije i zvaničnici imaju tendenciju da ciljaju određene grupe, neke manjine. Na nama je da kao novinari pokušamo da prikažemo kako te grupe ljudi žive i da pokušamo da dobijemo što više činjenica od njih – kako oni žive i kakvo je stanje na terenu, umesto da iznosimo neke narative koje objavljuju zvaničnici“, rekla je novinarka Sovrlić.
Govoreći o situaciji u Srbiji, Sovrlić kaže da se većina medija uskladila sa državnim narativom, te da su u pojedinim slučajevima gori od državnih funkcionera.
Pomenula je i izveštavanje srpskih tabloida koji koriste uvredljiv izraz „šiptar” i ukazuje na to da ona lično, tokom direktnih prenosa, kada to čuje, objašnjava gledaocima televizije na kojoj radi zbog čega je takav izraz uvredljiv.
„Mnogi ljudi ne razumeju zašto je pogrešno koristiti tu reč i nažalost, ti mediji pokušavaju da nastave takav narativ dehumanizacije i govora mržnje prema Albancima. Mislim da je to zaista veliki problem i moramo da pokušamo, ne znam šta je rešenje, ali znamo u čemu je problem…“, kaže novinarka N1 Sanja Sovrlić.
Sovrlić: Ako neko ne može da se bavi novinarstvom onako kako treba, ima drugih poslova
Govoreći o ulozi novinara i saradnji u službi pomirenja, iskusna srpska novinarka kaže da bi trebalo povećati saradnju između novinara, kako bi možda neko od novinara mogao da ima jasniji pregled situacije.
„Verujem da, naravno, ukoliko budemo imali neku vrstu razmene između novinara i ako neko od njih sagleda širu sliku, da će se to možda promeniti“, kaže Sovrlić.
Međutim, to je kritično za neke novinare koji nemaju hrabrosti da svoj posao obavljaju na profesionalan način. Ne želeći nikoga da osuđuje, Sovrlić kaže da osim novinarstva postoje i drugi poslovi.
„Vrlo je jasno šta je novinarstvo. Ako neko ne može da se bavi novinarstvom onako kako treba, postoje drugi poslovi. Bolje je pošteno raditi drugi posao nego stajati i osećati se loše znajući da radiš nešto u interesu nekih moćnika. Ima i drugih poslova i mislim da ih je moguće pronaći. Mislim na ljude koji su zaista svesni da to nije profesionalno i da nije dobro. Neki od njih verovatno nemaju etičke i moralne dileme, za njih nemam pojma šta da kažem“, kaže Sovrlić.
Kada je reč o povećanju saradnje, Sovrlić pominje jezik kao problem za bolju komunikaciju i sradnju između novinara, te predlaže da se vrši razmena – da albanski novinari rade u medijima u Srbiji i obrnuto.
Safeta Biševac: Kriva politika u Srbiji
Srpska novinarka Safeta Biševac, koja radi u Danas-u od izlaska prvog broja lista, kaže da ljudi u Srbiji ne žele da pričaju o temi pomirenja zbog velikog uticaja politike vlasti.
„Ljudi u Srbiji ne žele da pričaju o ratovima u bivšoj Jugoslaviji i ratnim zločinima. Pomirenje ovde nije popularna tema jer je naša javnost pod velikim uticajem našeg predsednika i njegove stranke i vlade. Znate da su svi oni imali neku ulogu u bivšoj Jugoslaviji i nažalost, mislim da nastavljaju da primenjuju retoriku koja je na neki način ista kao i retorika u bivšoj Jugoslaviji“, kaže na početku razgovora jedna od najiskusnijih novinarki u Srbiji.
Biševac upire prstom u vlast u Srbiji zbog duboke podele i nepostojanja napora za pomirenje. Ona kaže da u Srbiji ljudi veruju da su Srbi jedine žrtve rata na Kosovu.
„Ovaj problem je najveći kada govorimo o odnosu prema Kosovu. Znate koliko su Srbi osetljivi kada je u pitanju Kosovo, a u Srbiji ljudi jednostavno ne veruju u istoriju činjenja zločina nad Albancima tokom rata na Kosovu. Oni smatraju da su zločini počinjeni samo nad Srbima i da su Srbi jedine žrtve rata na Kosovu“, naglašava ona.
Novinarka Biševac kaže da ne misli da je moguće bilo kakvo pomirenje, ali ističe da novinari mogu da odigraju svoju ulogu stvarajući veze.
Biševac: Nikada nisam imala problema sa običnim građanima – Srbima
Biševac navodi da je glavni problem to što veći deo političara i intelektualne elite u Srbiji smatra da Albanci nisu ravnopravna nacija.
Za obične Srbe kaže da su fini, otvoreni i pošteni, a napominje da nikada nije imala problema s obzirom na to da je Bošnjakinja muslimanka.
„Ponekad je teško govoriti o odnosu Albanaca i Srba jer ja nisam Albanka i nisam etnička Srpkinja. Ali, mislim da je glavni problem to što većina Srba i dalje veruje da Albanci nisu ravnopravna nacija“, kazala je Biševac.
Govoreći o medijskim izveštavanjima u Srbiji i svojim utiscima da li novinari u Srbiji smatraju da bi trebalo da pozitivno utiču na odnose Albanaca i Srba, kaže da je malo profesionalnih medija koji to rade.
„Imamo većinu medija koji su pod jakom kontrolom vlasti i misle da je njihov jedini posao da šire propagandu. Oni zapravo nisu mediji i jednostavno šire zvaničnu propagandu beogradskih vlasti i nisu zainteresovani da stvaraju bilo kakvu vezu“, kaže ona.
Navodi da je potrebno omogućiti bolju saradnju i bolje veze između novinara.
Biševac: Ne može biti pomirenja ako se ne govori o zločinima i kaznama
Biševac je na kraju razgovora imala i poruku za mlade novinare – da svoj posao rade profesionalno, a ne da pišu po direktivama politike i vlasti. Biševac kaže da do pomirenja ne može doći ako se ne govori o stvarnom stanju i zločinima koji su se dogodili na prostoru bivše Jugoslavije.
„Ne možemo da imamo pomirenje ako ne govorimo o zločinima i kaznama, moramo razgovarati o tome“, rekla je Biševac.
Urednica Danasa Safeta Biševac, zaključila je razgovor porukom da je neophodno da se više fokusiramo na pozitivne aspekte.
Aleksandar Miladinović: Novinarstvo pomaže pomirenju samo ukoliko se posao radi profesionalno
Aleksandar Miladinović, urednik BBC-ja na srpskom jeziku u Beogradu, kaže da novinar, bez obzira na temu i složenost, moraju da slede osnovne principe profesije i cilj će skoro biti postignut. Prema njegovim rečima, profesionalno i kvalitetno novinarstvo samo po sebi pomaže pomirenju. Milandinović kao urednik poručuje da sledi principe BBC-ja.
„Istina i tačnost za nas su vodeći principi, a nepristrasnost je treći – da ne dajete prednost jednoj strani. Samo radeći svoj posao pomažete društvu za pomirenje“, kaže Miladinović.
Prisećajući se osnovnih principa novinarstva, on kaže da nema potrebe za posebnim tretmanom ili brigom o temama koje se odnose na albansku zajednicu i da novinar samo treba da radi svoj posao korektno i da pruži prostor svim stranama.
Govoreći o opštem pregledu izveštaja koji se objavljuju u srpskim medijima i pristupu procesu mira i pomirenja, Miladinović kaže da međunarodni izveštaji podvlače da u Srbiji postoji odstupanje od standarda.
Miladinović: Jezik je najveća objektivna prepreka
Miladinović kaže da je jezik, kada je reč o Srbima i Albancima, objektivna i najveća prepreka. On navodi da je vrlo malo novinara u srpskim medijima koji govore albanski jezik i da je više u medijima na Kosovu koji govore srpski jezik. On, međutim, kaže da posle 20 godina u Srbiji neće biti novinara koji govori albanski i na Kosovu koji će govoriti srpski.
Ocenjuje da nepoznavanje jezika drugih budi rizik jednostranog izveštavanja, što su međunarodne posmatračke organizacije ocenile kao devijaciju u srpskim medijima.
Miladinović: Ljudima treba dati priliku da razgovaraju
Miladinović kaže da je veoma važno da se ljudi upoznaju i razgovaraju. Navodi da ne možete da izveštavate o problemima na Kosovu i u Srbiji, a da niste tamo.
„Nemoguće je izveštavati o pitanjima o Kosovu i Srbiji a da ne odete tamo. Ako ćeš da se baviš pravim novinarstvom, kako nalažu principi BBC-ja, moraš da budeš na terenu. To je najbolji način, da svojim očima vidiš kakva je situacija“, kazao je.
Razgovor završava rečima da je strah od razgovora i nedostatak inicijative sa obe strane još jedna velika prepreka.
Nataša Ivanovski: Novinari moraju da budu oprezniji
Nataša Ivanovski, iz srpskog lista Blic, kaže da novinari moraju biti nezavisni kako bi čitaocima izneli čiste činjenice.
Ona kaže da je medijska scena u Srbiji pomalo haotična kada je reč o ovom konkretnom pitanju, jer politika ima veoma veliku ulogu i mediji moraju da izveštavaju o tome šta političari govore.
Srpska novinarka navodi da bi novinari trebalo da budu oprezniji u izveštavanju i da bi trebalo da imaju i dodatne informacije o temi kojom se bave, kako bi izneli jasnu sliku o tome šta se dešava.
„Mislim da bi svi novinari trebalo više da paze kako izveštavaju, pišu, ukoliko političar nešto kaže, ali je potrebno da imamo pozadinu oko toga šta se zaista dešava i da imamo opštu sliku o tome šta se dešava i kakva je realna situacija“, kaže Invanovski.
Ivanovski: Hajde da pokažemo ljudima da smo isti, da ne stavljamo politiku u centar
Novinarka Ivanovski iznosi ideju za razmenu srpskih i albanskih novinara u medijima na Kosovu i u Srbiji – da pišu izveštaje o tome kako ljudi žive u dve zemlje.
„Možemo još više. Pokažimo ljudima da smo isti. Normalni ljudi svoje komšije ne smatraju neprijateljima i mislim da to treba da naglasimo normalnim ljudima, a ne da stavljamo politiku u centar“, rekla je ona.
Novinarka Blica čak predlaže da se albanski i srpski novinari sastaju jednom ili dva puta godišnje kako bi se upoznali i ujedno upoznali sa situacijom.
Govoreći o jeziku kao problemu, Ivanovski kaže da to ne vidi kao veliki problem jer već postoji mnogo mogućnosti za komunikaciju.
„Ne mislim da je to veliki problem. Imamo mnogo alata koje možemo da koristimo i možemo da razumemo jedni druge. Ali kada znate jezik, sigurno je lakše prići. Međutim, mi imamo internet i sa engleskim je lakše. Kada obe strane znaju engleski…“, kaže ona.
Malj Čoraj: Novinari nisu uvek bili uspešni u svojim naporima da pomognu pomirenju – uzrok, politika
Glavni i odgovorni urednik lista Epoka e Re, Malj Čoraj (Mal Qorraj), kaže da su nakon onoga što se desilo 90-ih, novinari i mediji pokušali da pomognu u procesu pomirenja i izgradnje mira. Međutim, dodaje da nisu uvek bili potpuno uspešni.
„Mediji su nakon završetka rata pokušavali da pomognu u procesu pomirenja i izgradnje mira, ali ne uvek sa potpunim uspehom jer politika i dalje utiče, a u obe zemlje još uvek nemamo nezavisne medije koji tačno odražavaju sadašnje stanje događaja“, rekao je glavni urednik Epoka e Re.
Kaže da novinari imaju veliku odgovornost da izveštavaju fer i nepristrasno.
Čoraj naglašava da uprkos činjenici da se novinarstvo na Kosovu suočava sa velikim izazovima, uključujući političke i etničke pritiske, postoje napori da se pažljivije izveštava o temama vezanim za manjinu i proces pomirenja.
„Pojedini mediji i novinari pokazali su veliki senzibilitet i profesionalizam u bavljenju ovim pitanjima“, naglašava on.
Međutim, glavni urednik Epoka e Re ističe da ima i slučajeva kada su mediji negativno uticali i doprineli produbljivanju podela i etničkom nasilju.
Što se tiče načina na koji se situacija može poboljšati i saradnja povećati, Čoraj kaže da bi trebalo da se organizuje više obuka za novinare za osetljivo i odgovorno izveštavanje o pitanjima koja se tiču etničke pripadnosti i ljudskih prava.
Na kraju navodi da treba više da se fokusiramo na pozitivne priče koje prikazuju primere uspešne priče o suživotu među zajednicama i da treba povećati saradnju između albanskih i srpskih novinara.
Fitim Gaši: Novinari moraju da vode računa o instrumentalizovanim tendencijama politike koje ne pomažu miru
Novinar Koha ditore i „Sbunkera“, Fitim Gaši (Gashi), kaže da se postizanje mira i pomirenja između Srba i Albanaca pokazalo kao komplikovan i težak proces koji ne zavisi samo od uloge medija i novinara, ali da su novinari imali odlučujuću ulogu u procesu pomirenja dva naroda nakon onoga što se dogodilo 1999. godine.
Gaši kaže da su novinari i mediji dužni da tragaju za istinom, zadrže objektivnost i nepristrasnost u izveštavanju, kao i da izbegavaju senzacionalizam i patriotske nijanse za koje kaže, da se mogu pronaći u albanskim i srpskim medijima.
Ističe da novinari treba da budu oprezni i kada postoje tendencije instrumentalizacije od strane političara – da se proguraju narativi koji ne pomažu pomirenju.
„Novinari moraju da izbegavaju da promovišu jezik mržnje ili nasilja prema određenoj zajednici, što može doprineti daljim sukobima i podelama. Ovu opreznost treba pokazati čak i u slučajevima kada političari pokušavaju da instrumentalizuju medije da promovišu narative koji idu u suprotnom smeru od konačnog cilja – postizanja pomirenja“, kaže kosovski novinar.
Kada je reč o značaju izveštavanja o temama poput pomirenja Srba i Albanaca, Gaši kaže da nije uvek slučaj da se o tome pažljivo izveštava.
„Uzimajući u obzir interesovanje javnosti za dešavanja oko Severa Kosova, koji je u centru pažnje još od posleratnog perioda, znamo da je bilo slučajeva da su procurele neproverene informacije koje su mogle da izazovu strah i napetost ne samo u srpskoj zajednici, već i kod drugih“, dodaje on.
Gaši: Poverenje srpske zajednice u albanske medije je na najnižem nivou
Kosovski novinar kaže da je kao rezultat neobjektivnosti, sklonosti ka senzacionalizmu i političkih pritisaka Beograda, poverenje srpske zajednice na Kosovu prema medijima na albanskom jeziku na najnižem nivou. Gaši kaže da je to osetio i na svojoj koži.
„Osetio sam to i lično kao novinar na terenu koji je pisao o delu gde su Srbi u nekim slučajevima oklevali da govore zbog straha da bi njihove reči mogle biti zloupotrebljene ili da će biti viđeni kao izdajnici Srba ako razgovaraju sa albanskim medijima“, rekao je Gaši.
Gaši: Istraživanja pokazuju da se lokalni Srbi hrane narativima čiji je cilj smanjenje poverenja u kosovske institucije
Što se tiče trenutnog medijskog okruženja, Gaši kaže da je ono podeljeno, pri čemu se srpska zajednica uglavno informiše iz srpskih medija. On kaže da se, na osnovu istraživanja koje su uradili, čini da su kosovski Srbi često hranjeni narativima izgrađenim na osnovu lažnih informacija, čiji je cilj da oslabe poverenje u kosovske institucije. Meta je kaže bila i Kosovska policija.
„Na osnovu dosadašnjeg monitoringa u okviru Regionalnog projekta protiv dezinformacija, ono što smo identifikovali jeste da su Srbi na Kosovu često hranjeni narativima koji su izgrađeni na osnovu lažnih informacija, sa ciljem podrivanja i slabljenja poverenja Srba u institucije Kosova. Njihova meta poslednjih meseci bila je posebno Kosovska policija zbog njihovog pojačanog prisustva na Severu“, naglasio je Gaši.
Kada je reč o tome šta novinarska zajednica može da uradi kako bi pomogla u procesu pomirenja i mira, Gaši kaže da se očekuje da se prave objektivni, sveobuhvatni i profesionalni izveštaji.
Međutim, ističe da je teško ispuniti princip inkluzivnosti, pokazujući da je često teško zauzeti stav druge strane – u ovom slučaju Srba – zbog predrasuda koje postoje prema albanskim novinarima.
On kaže da se ova situacija mora promeniti i da novinari moraju da rade svoj posao i pomogunu u pomirenju kroz borbu protiv dezinformacija i narativa, kroz proveru činjenica i promociju profesionalnog novinarstva.
„Novinari mogu doprineti postizanju pomirenja boreći se protiv dezinformacija i narativa koji ciljaju na određenu zajednicu kroz proveru činjenica i promovisanje profesionalnog novinarstva“, kaže Gaši.
Gaši tvrdi da je povećanje saradnje između albanskih i srpskih novinara važan korak u procesu pomirenja i mira, čak i ako politika tako nešto ne želi. Na kraju poručuje da razmenom iskustava srpski i albanski novinari mogu da pomognu u smanjenju predrasuda i nesporazuma.
Tatjana Lazarević: U vreme krize, potreba za profesionalnim novinarstvom postaje imperativ
Glavna i odgovorna urednica KoSSev-a Tatjana Lazarević, na pitanje da li novinari mogu da ostave po strani svoju nacionalnu pripadnost i izveštavaju o osetljivim temama poput pomirenja Srba i Albanaca, kaže da su novinari ljudi i na dužnosti i van dužnosti i da odgovor zavisi od toga da li ste profesionalac ili ne.
Što se tiče izveštavanja o osetljivim temama, srpska novinarka, koja živi na Severu Kosova, kaže da treba dodatno voditi računa i pripremiti se.
„U područjima ili vremenima krize, propaganda cveta dok se prostor za kvalitetno novinarstvo sužava; istovremeno, potreba za profesionalnim novinarstvom postaje imperativ. Dakle, takvi novinari na tim prostorima lako postaju mete“, kaže.
Lazarević ističe da je najveća pomoć koju novinari mogu da pruže pomirenju dva naroda činjenično, objektivno, osetljivo, pluralističko izveštavanje, kao i uklanjanje tabua.
„Dužnost novinara je da izveštava u javnom interesu. Posao propagandiste ili ‘spinera’ je da oblikuje javno mnjenje u željenom pravcu ili da direktno promoviše i štiti interesnu grupu za koju radi“, kaže ona.
Lazarević: Propaganda ne miri narode
Lazarević navodi da propaganda i nekvalitetno novinarstvo ne mogu da pomire narode. Ona navodi da je proces pomirenja predug i bolan i da je za dovođenje dva naroda do pomirenja potrebno otkriti istinu.
„To uključuje izveštavanje iz više uglova – šta su činjenice, proveru različitih realnosti, čak i iskustava te istine, višestruke realnosti, diskusije o tabuima, ličnim iskustvima, bolu, patnji, nasilju i svim temama koje opterećuju dva naroda“.
Ona dodaje da je potrebno izveštavati o o temama koje na pozitivan način povezuji narode.
„Prvi korak je uvek komunikacija, napori za dijalog, dijalog, razumevanje. Ovde je važna uloga novinara. Tako da je to njihova odgovornost. Pomirenje nije samo klik na pozitivne vesti“, dodaje urednica KoSSev-a.
Lazarević ističe da ne samo da postoji potreba za većom saradnjom srpskih i albanskih novinara, već kaže da uticaj etničkih podela na saradnju smatra zajedničkim neuspehom.
„Da smo zaista profesionalni u svom poslu, sigurno ne bismo bili podeljeni po etničkoj liniji, iako svi imamo puno pravo na svoj etnički identitet“, kazala je ova srpska novinarka.
Lazarević kritikuje izveštavanje na Kosovu i u Srbiji o manjinama, jer se, prema njenim rečima, izveštava u negativnom kontekstu i stereotipno.
„Naravno, slična je situacija i kada su u pitanju mediji na srpskom jeziku, oni koji su pod kontrolom režima“, ističe.
Upitana o radu medija koji ona vodi u vezi sa pitanjima manjina i pozitivnim slučajevima saradnje, Lazarević kaže da se oni posebno fokusiraju na Sever Kosova, ali i na celo Kosovo.
Na kraju, glavna i odgovorna urednica KoSSeva kaže da je ponosna na to što na sajtu ima rubriku „Dijalog”, u kojoj godinama pišu srpski i albanski intelektualci.
„Ona je dragoceno svedočanstvo o hronologiji teških pitanja jednog doba, blago. Platforma na KoSSev-u za sve albanske intelektualce je kod nas uvek otvorena“, zaključila je srpska novinarka i glavna urednica KoSSev-a, Tatjana Lazarević.
Arber Vlahiju: Politika je ograničila napore novinara za pomirenje
Veteran novinarstva, Arber Vlahiju (Arbër Vllahiu), kaže da je pomirenje između različitih etničkih grupa na Zapadnom Balkanu prošlo kroz teške i bolne faze i da je tako nešto teško izvodljivo.
On pominje negativan uticaj koji je imala politika i napore da se uravnoteže zločini.
Ovaj politički uticaj, kaže Vlahiju, takođe je ograničio napore novinara za proces pomirenja na Kosovu i u Srbiji.
„Nedostatak političke volje za pomirenje stoga utiče i na medijsko okruženje. Pre svega, politički uticaj na medije, a ovde govorim konkretno o delu njih u Srbiji. Oni su iskrivili realnost podgrevajući nacionalističke talase i ometajući proces zbližavanja različitih etničkih zajednica“, rekao je Vlahiju.
Kosovski novinar kaže da pomirenje nije reč oko koje se mogu graditi narativi, već je to poverenje, razumevanje i dobra vera. Prema njegovim rečima, u trenutnoj situaciji teško je poverovati da do pomirenja može doći.
„Danas na Balkanu ima više mržnje, više nacionalizma i više narativa o ratu nego napora da se ljudi zbliže“, rekao je.
Kada je reč o odgovornosti novinara pred komplikovanim procesom pomirenja, Vlahiju kaže da njihova uloga nije da podstiču i raspiruju „nacionalističke vatre“ niti da prenose političke „naredbe“ bilo kog režima, već da primenjuju tačno, nepristrasno i profesionalno novinarstvo.
Vlahiju navodi da mediji na Kosovu i u Srbiji realnost društava uzajamno vide kroz nepoverenje.
„Ne želim da generalizujem stvari, ali mediji na Kosovu i oni u Srbiji realnost društva jedni drugih vide kroz nepoverenje. Shodno tome, novinari su proizvod društava u kojima žive, pogleda na svet, predrasuda i percepcije koje imaju o sebi, o drugima, a posebno o takozvanim ‘neprijateljima’ koji ih okružuju“, kaže on.
Govoreći o Severu Kosova, Vlahiju navodi da je to jedini deo koji „okuplja” albanske i srpske novinare i ističe da su razlike u izveštavanju velike i često nepremostive.
On kaže da uprkos politici i težnji vlasti da kontroliše medije i određuje način izveštavanja, novinari moraju da pronađu načine da promene percepciju na obe strane i da utiču na živote ljudi kako bi razumeli važnost suseda.
Vlahiju: Za tango je potrebno dvoje
Upitan o ideji – šta novinari mogu učiniti bolje da pomognu miru i pomirenju, Vlahiju na kraju intervjua kaže da je potrebna velika volja obe strane.
On kaže da bi trebalo da bude više susreta između novinara kako bi se razjasnila prava slika i stvarnost, jer u oba društva postoje duboke predrasude.
„Za tango je potrebno dvoje“ i zato je potrebna najveća volja svih. Sastanci su deo onoga što može promeniti poglede na svet i jednih i drugih, ali su nam potrebni aktivniji sastanci, koji daju pregled života njihovih društava, koji pokazuju realnost“, zaključuje Vlahiju.
Agon Malići: Mediji na Kosovu su odigrali pozitivniju ulogu u mirovnom procesu od onih u Srbiji
Govoreći o ulozi medija i novinara, pisac i politički analitičar Agon Malići, u komplikovanom procesu pomirenja i mira između Srba i Albanaca, kaže da su mediji na Kosovu odigrali pozitivniju ulogu od onih u Srbiji gde politika nastavlja da hrani dehumanizovani jezik prema Albancima.
„Mislim da su mediji na Kosovu generalno odigrali pozitivniju i konstruktivniju ulogu po ovom pitanju od onih u Srbiji – gde državna politika nastavlja da hrani dehumanizujući jezik prema Albancima“, rekao je analitičar Malići.
Međutim, on kaže da su mediji na Kosovu, kao rezultat polarizacije i po političkoj liniji, često igrali negativnu ulogu, postajući plen polarizovanih političkih narativa i nacionalističkog populizma.
Malići: Glas kosovskih Srba nedostaje u albanskim medijima
Prema njegovim rečima, jezička barijera je takođe faktor koji se negativno odrazio. On kaže da u kosovskim medijima vlada nezainteresovanost da se bave problemima Srba.
„Iz ove perspektive, glavna pitanja, npr. u dijalogu Kosovo-Srbija, ona nisu razmatrana kritički, već u populističkim okvirima, a to se često odražavalo na rešavanje međuetničkih pitanja. Takođe jezička barijera je možda igrala ulogu ovde – još jedan problem koji vidim je nedostatak interesovanja albanskih medija na Kosovu da se bave problemima i perspektivom kosovskih Srba. Dakle, njihov glas nedostaje u albanskim medijima“, kaže Malići.
Govoreći o izveštavanju u kosovskim medijima i o tome da li novinari pažljivije izveštavaju o temama koje se tiču manjina i procesa pomirenja, Malići kaže da je ono što se dogodilo marta 2004. povećalo oprez koji traje i dan-danas. Malići tvrdi da su samoregulatorna medijska tela takođe odigrala važnu ulogu u načinu izveštavanja u kosovskim medijima.
Na kraju intervjua on kaže da bi novinari trebalo da se trude što je više moguće da pišu što je više moguće kritički o temama iz prošlosti i o današnjim temama i da dovode u pitanje polarizovani i populistički jezik politike.
„Ovo bi bila najveća usluga javnom interesu, a samim tim i za mir i pomirenje. Platforme međunacionalne saradnje među novinarima su postojale i ranije, ali izgleda kao da postoji potreba za novom energijom i novim inicijativama za novu generaciju novinara koji se do sada nisu bavili ovim poslom“, smatra politički analitičar Agon Malići.
Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.
