Ministarstvo: Učenici OŠ „Vladislav Ribnikar“ vraćaju se u školu od 10. maja, roditelji i stručnjaci protiv

Pomoćnik ministra prosvete Milan Pašić je rekao sinoć na programu RTS da se učenici beogradske osnovne škole „Vladislav Ribnikar“ od srede, 10. maja vraćaju u školu, ali ne uobičajenoj nastavi, već će im, kako je naveo, biti pružena pomoć stručnjaka. Drugi izveštaji, međutim, ukazuju na revolt roditelja, i neslaganje stručnjaka.

Objasnio je da će učenicima pomoć pružiti stručnjaci u okviru tima koji je formiran za krizne intervencije.

Tim je formiran da bi đacima, roditeljima i zaposlenima pružio psihološku pomoć.

„Struka je rekla da je povratak dece rutini, najvažniji u narednom periodu“, naveo je Pašić.

Prema istom planu, učenici će se na nastavu vratiti po ciklusima, počevši od srede, 10 . maja, dok će za učenike od prvog do četvrtog razreda biti organizovan produženi boravak od ponedeljka 8. maja i svakog narednog dana.

Međutim, gosti sinoćnjeg Utiska nedelja, smatraju drugačije. Kažu, „sreda je strašna i biće još dugo, a decu vraćaju u školu u sredu, na dan kad je izveden stravičan masakr – prerano, preživeli su traumu“.

Iskustvo u svetu je da se deca u školama gde su se dogodila masovna ubistva ne vraćaju na nastavu između dve nedelje do četiri godine i pitanje je smisla zašto se deca koja su preživela takvu traumu kao što su je doživeli učenici u OŠ “Vladislav Ribnikar” vraćuju u nju za nepunih nedelju dana, rekla je u “Utisku nedelje” psiholog i psihoanalitičar Marina Banić.

Ne može se reći da život ide dalje, on ne ide dalje na isti način, život nas u Srbiji i u Beogradu više nikada neće biti isti

Naravno da deca treba da budu sa svojim vršnjacima, dodala je ona, da treba da imaju podršku psihologa, da njihovi nastavnici budu sa njima ali ne u traumatizovanom prostoru.

Takođe, u istoj emisiji, otac jednog učenika prvog razreda koji je bio na sastanku Saveta roditelja OŠ „Vladislav Ribnikar“, saopštio je da je odluka ministarstva o skorom povratku izazvala revolt roditelja koji smatraju da je to prerano.

“Praksa je da se adaptiraju prostorije tako da ne podsećaju na traumu, da se promene boje, da bi što manje vraćala decu u situaciju traume. Tu je i učionica gde je počinjen najveći masakr iz koga je učenik počinilac”, Banić je takođe isto rekla.

Napominje da postoji nešto što se zove „respekt prema žtvama“, odnosno potreba da se njima da neko mesto sećanja.

“Praksa u svetu je da se te učionice posvete takvoj deci zauvek, da budu mesto razmišljanja o događaju, susreta sa decom koja nisu više živa ali na jedan kreativan način, da deca tu donose crteže ili pisma drugovima kojima nisu stigli nešto da kažu”, navela je ona, dodajući da zato ima puno smisla čuti roditelje dece koja su doživela tu traumu u školi, i da treba uzeti ozbiljno njihov stav da je prerano da se učenici vrate.

I prema mišljenju Sabine Jahović, psihijatra za decu i mlade, potrebno je vreme da se ova tragedija, zapravo kolektivna i indivudualna tragedija prisutnih, ali i svih nas integriše u nekakav narativ.

“Mislim da je preuranjeno vraćanje dece u školu nakon sedam dana zbog potencijalne retraumatizacije. Mi nemamo iskustva sa ovakvim školskim masakrima i pucanjima, uglavnom smo se ovih dana o tome informisali iz stranih priručnika, uglavnom američkih”, dodala je ona.

I Jahović smatra da je period od dve nedelje minimum za povratak u školu pa do više godina što možda nije moguće kod nas, ali da je to vreme potrebno da se umanji strah, užas i osećanje bespomoćnosti kod dece, da za to vreme budu uz nekog ko će im pružiti sigurnost, utešiti ih ukoliko žele da razgovaraju.

“Meni je strašno što je to sreda, zašto sreda, ponedeljak je nekakav normalni radni dan za početak. Sreda je strašna i dugo će biti strašna, jer je škola uzimana zdravo za gotovo da je to sigurno mesto, da su deca tamo bezbedna, a onda se desila zastrašujuća situacija”.

Dr Oliver Vidojević, psihijatar za decu i mlade, je uz dubok osećaj žalosti koji deli sa decom i roditeljima ne samo iz OŠ „Vladislav Ribnikar“, nego i roditelja dece iz sela Dubona kod Mladenovca, ukazao na razna dešavanja kojih ima u serijama iako nema škole, navodeći razne pretnje i neslane šale koje smo čuli ovih dana, a vezane upravo za nemili događaj u školi na Vračaru.

“Sad iako bude škole kako će se nastava odvijati u njoj, jer se vraćamo na mesto prvobitnog zločina. Kako će ta deca živeti svaki dan, njihove porodice, treba da gledaju te slike, ali i svi oni koji su svesni da nisu mogli da zaštite svoju decu, odnosno roditelji, ali nastavnici što je njihov posao”, rekao je on.

Ovo, kako je rekao, živimo po prvi put i moramo se sa tim suočiti, organizovati i upotrebiti sve ono što znamo i umemo za dobrobit te dece.

Prema njegovim rečima, kontinuitet jedne rutine je narušen, treba da se čuju roditelji, ali i nastavnicima treba dati podršku da mogu da svojom decom da nastave svoj posao, ali u uslovima koji ne obnavljaju traumu.



Preuzimanje i objavljivanje tekstova sa portala KoSSev nije dozvoljeno bez navođenja izvora. Hvala na poštovanju etike novinarske profesije.